¹ Beše jedan čovek iz Ramatajim-Sofima, iz gore Jefremove, kome ime beše Elkana sin Jeroama, sina Eliva, sina Tova, sina Sufovog, Efraćanin.

² I imaše dve žene, jednoj beše ime Ana a drugoj Fenina; i Fenina imaše dece, a Ana nemaše dece.

³ I iđaše taj čovek svake godine iz svog grada da se pokloni i prinese žrtvu Gospodu nad vojskama u Silom; a onde behu dva sina Ilijeva, Ofnije i Fines, sveštenici Gospodnji.

⁴ I jedan dan kad Elkana prinese žrtvu, dade Fenini ženi svojoj i svim sinovima njenim i kćerima njenim po deo;

⁵ Ani pak dade dva dela, jer ljubljaše Anu, a njoj Gospod beše zatvorio matericu.

⁶ I protivnica je njena vrlo cveljaše prkoseći joj što joj Gospod beše zatvorio matericu.

⁷ Tako činjaše Elkana svake godine, i Ana hođaše u dom Gospodnji, a ona je cveljaše, te plakaše i ne jeđaše.

⁸ A Elkana muž njen reče joj jednom: Ana, zašto plačeš? I zašto ne jedeš? I zašto je srce tvoje neveselo? Nisam li ti ja bolji nego deset sinova?

⁹ A Ana usta, pošto jedoše i piše u Silomu; a Ilije sveštenik seđaše na stolici, na pragu doma Gospodnjeg.

¹⁰ I ona, tužna u srcu pomoli se Gospodu plačući mnogo.

¹¹ I zavetova se govoreći: Gospode nad vojskama! Ako pogledaš na muku sluškinje svoje, i opomeneš me se, i ne zaboraviš sluškinje svoje, nego daš sluškinji svojoj muško čedo, ja ću ga dati Gospodu dokle je god živ, i britva neće preći preko glave njegove.

¹² I kad se ona dugo moljaše pred Gospodom, Ilije motraše na usta njena.

¹³ Ali Ana govoraše u srcu svom, usta joj se samo micahu a glas joj se ne čujaše; stoga Ilije pomisli da je pijana.

¹⁴ Pa joj reče Ilije: Dokle ćeš biti pijana? Otrezni se od vina svog.

¹⁵ Ali Ana odgovori i reče: Nisam pijana, gospodaru, nego sam žena tužna u srcu; nisam pila vina ni silovitog pića; nego izlivam dušu svoju pred Gospodom.

¹⁶ Nemoj jednačiti sluškinje svoje s nevaljalom ženom; jer sam od velike tuge i žalosti svoje govorila dosad.

¹⁷ Tada odgovori Ilije i reče: Idi s mirom; a Bog Izrailjev da ti ispuni molbu, za šta si Ga molila.

¹⁸ A ona reče: Neka nađe sluškinja tvoja milost pred tobom! Tada otide žena svojim putem, i jede, i lice joj ne beše više kao pre.

¹⁹ I sutradan uraniše, i pokloniše se Gospodu, i vratiše se i dođoše kući svojoj u Ramat. I Elkana pozna Anu ženu svoju, i Gospod se opomenu nje.

²⁰ I kad bi vreme, pošto Ana zatrudne, rodi sina i nade mu ime Samuilo, jer, reče, isprosih ga u Gospoda.

²¹ Potom pođe onaj čovek Elkana sa svim domom svojim da prinese Gospodu godišnju žrtvu i zavet svoj.

²² Ali Ana ne pođe, jer reče mužu svom: Dokle odojim dete, onda ću ga odvesti da izađe pred Gospoda i ostane onde do veka.

²³ I reče joj Elkana, muž njen: Čini kako ti drago; ostani dokle god ne odojiš; samo da hoće Gospod ispuniti reč svoju. I tako žena osta; i dojaše sina svog dokle ga ne odoji.

²⁴ A kad ga odoji, odvede ga sa sobom uzevši tri teleta i efu brašna i meh vina, i uvede ga u dom Gospodnji u Silomu; a dete beše još malo.

²⁵ I zaklaše tele i dovedoše dete k Iliju.

²⁶ I ona reče: Čuj gospodaru, kako je živa duša tvoja, gospodaru, ja sam ona žena koja je stajala ovde kod tebe moleći se Gospodu.

²⁷ Molih se za ovo dete, i ispuni mi Gospod molbu moju, za šta sam Ga molila.

²⁸ Zato i ja dajem njega Gospodu, dokle je god živ, da je dat Gospodu. I pokloniše se onde Gospodu.

¹ Ovo su uredbe i zakoni koje ćete držati i tvoriti u zemlji koju ti je Gospod Bog otaca tvojih dao da je naslediš, dokle ste god živi na zemlji.

² Raskopajte sasvim sva mesta u kojima su služili bogovima svojim narodi koje ćete naslediti, po visokim brdima i po humovima i pod svakim zelenim drvetom.

³ Oborite oltare njihove i razbijte likove njihove, i lugove njihove popalite ognjem, i rezane bogove njihove izlomite, i istrebite ime njihovo sa onog mesta.

⁴ Ne činite tako Gospodu Bogu svom.

⁵ Nego Ga tražite u mestu koje izabere Gospod Bog vaš između svih plemena vaših sebi za stan da onde namesti ime svoje, i onamo idite.

⁶ Onamo nosite žrtve svoje paljenice i druge žrtve svoje i desetke svoje i prinose ruku svojih i zavete svoje i dragovoljne prinose svoje i prvine stoke svoje krupne i sitne.

⁷ I jedite onde pred Gospodom Bogom svojim, i veselite se vi i porodice vaše svačim, za šta se prihvatite rukom svojom, čim te blagoslovi Gospod Bog tvoj.

⁸ Ne činite kako mi sada ovde činimo, šta je kome drago.

⁹ Jer još niste došli do odmora i nasledstva, koje ti daje Gospod Bog tvoj.

¹⁰ Nego kad pređete preko Jordana, i stanete živeti u zemlji koju vam daje Gospod Bog vaš da je nasledite, i smiri vas od svih neprijatelja vaših unaokolo, te stanete živeti bez straha,

¹¹ Onda u mesto koje izabere Gospod Bog vaš da u njemu nastani ime svoje, donesite sve što vam ja zapovedam, žrtve svoje paljenice i druge žrtve svoje, desetke svoje i prinose ruku svojih i sve što bude najbolje u onome što zavetujete Gospodu.

¹² I veselite se pred Gospodom Bogom svojim vi i sinovi vaši i kćeri vaše i sluge vaše i sluškinje vaše, i Levit koji je u mestu vašem, jer on nema deo ni nasledstvo s vama.

¹³ Čuvaj se da ne prinosiš žrtava svojih paljenica na kome god mestu, koje ugledaš;

¹⁴ Nego na onom mestu koje izabere Gospod Bog u jednom od tvojih plemena, onde prinosi žrtve svoje paljenice, i onde čini sve što ti zapovedam.

¹⁵ Ali ćeš moći klati i jesti meso kako ti duša zaželi u svakom mestu svom po blagoslovu Gospoda Boga svog, koji ti da; čist i nečist može jesti kao srnu i jelena.

¹⁶ Samo krv ne jedite; prolijte je na zemlju kao vodu.

¹⁷ Nećeš moći jesti u mestu svom desetka od žita svog ni od vina svog ni od ulja svog, ni prvina od stoke svoje krupne i sitne, ni onog što zavetuješ; ni prinosa dragovoljnih, ni prinosa ruku svojih.

¹⁸ Nego to jedi pred Gospodom Bogom svojim na mestu koje izabere Gospod Bog tvoj, ti, sin tvoj i kći tvoja i sluga tvoj i sluškinja tvoja, i Levit koji je u mestu tvom; i veseli se pred Gospodom Bogom svojim svačim za šta se prihvatiš rukom.

¹⁹ Čuvaj se da ne ostaviš Levita dok si god živ na zemlji.

²⁰ Kad raširi Gospod Bog tvoj međe tvoje, kao što ti je kazao, ako kažeš: Da jedem mesa, kad duša tvoja želi da jede mesa, jedi mesa po svoj želji duše svoje.

²¹ Ako bi bilo daleko od tebe mesto koje Gospod Bog tvoj izabere da onde namesti ime svoje, zakolji od stoke svoje krupne ili sitne, koju ti da Gospod, kao što sam ti zapovedio, i jedi u svom mestu po želji duše svoje.

²² Kako se jede srna i jelen, onako jedi; i čist i nečist neka jede.

²³ Samo pazi da ne jedeš krv; jer je krv duša, pa ne jedi dušu s mesom.

²⁴ Ne jedi je; nego prolij na zemlju kao vodu.

²⁵ Ne jedi je, da bi dobro bilo tebi i sinovima tvojim nakon tebe, kad činiš ono što je ugodno Gospodu.

²⁶ Ali stvari svoje svete, koje imaš, i što zavetuješ, uzmi i dođi na mesto koje izabere Gospod.

²⁷ I prinesi žrtve svoje paljenice, meso i krv, na oltaru Gospoda Boga svog; krv pak od drugih žrtava tvojih neka se prolije na oltar Gospoda Boga tvog, a meso jedi.

²⁸ Čuvaj i slušaj sve ove reči koje ti ja zapovedam, da bi dobro bilo tebi i sinovima tvojim nakon tebe doveka kad činiš šta je dobro i pravo pred Gospodom Bogom tvojim.

²⁹ Kad istrebi Gospod Bog tvoj ispred tebe narode ka kojima ideš da naslediš zemlju njihovu, i nasledivši je kad se nastaniš u zemlji njihovoj,

³⁰ Čuvaj se da se ne uhvatiš u zamku pošavši za njima pošto se potru ispred tebe, i da ne potražiš bogove njihove, i kažeš: Kako su ovi narodi služili svojim bogovima, tako ću i ja činiti.

³¹ Ne čini tako Gospodu Bogu svom; jer oni činiše svojim bogovima sve što je gadno pred Gospodom i na šta On mrzi; jer su i sinove svoje i kćeri svoje sažizali bogovima svojim.

³² Šta vam god ja zapovedam sve držite i tvorite, niti šta dodajte k tome ni oduzmite od toga.