3982. Stih 28. I još reče: išti koliko hoćeš, i ja ću ti dati. Da ovo označava da bi on od sebe (dobrovoljno) dao što se želelo, vidi se i bez objašnjavanja. Ovo što je do sada rečeno takve je prirode, da se ne može pokazati razumu na jasan način, ne samo stoga što se um ne može u trenutku odvratiti od istorijskih izjava o Labanu i Jakovu i okrenuti prema duhovnim stvarima o kojima se govori u unutrašnjem smislu (jer istorijsko značenje uvek ispunjava ideju, a mora da nestane kako da bi se ono što nije istorijko shvatilo u nizu i u povezanosti), nego i stoga što je nužno da se ima jasan pojam o dobrima koja su predstavljena kako Labanom tako i Jakovom; a treda se setiti da je dobro predstavljeno Labanom takve prirode da je ono korisno samo da pomogne uvođenju pravih dobara i istina; a kada obavi ovu korisnu uslugu, ono se napušta. Kakvo je ovo dobro, bilo je već opisano. To je slično onome što je nezrelo u plodovima, pomoću čega se uvodi sok; a kada ovome posluži, onda sesok upija, i plod zri SEKCIJA 2 pomoću tkiva, a posle i pomoću pravog soka. Poznato je da čovek uči mnoge stvari u detinjstvu i mladosti radi onoga što će pomoću ovih znanja naučiti stvari koje su korisnije; a postupno, preko ovih, na nauči ono što je još korisnije, da bi na kraju naučio stvari o večnom životu; a kada ove nauči, one prethodne kao da se brišu. Slično ovome, kad se čovek rodi nanovo od Gospoda, njega vode razna osećanja dobra i istine koja nisu osećanja za pravo dobro i istinu, ali su korisna samo da bi shvatio ona prava, i da na kraju bude prožet njima; a kada dođe do ovoga, prethodna osećanja se zaboravljaju i napuštaju, jer su služuila samo kao sredstva. Slučaj je takav sa sporednim dobrom označenim Labanom, u odnosu na dobro istine označeno Jakovom, kao i stadom svakoga od njih (o čemu kasnije). Ovo su SEKCIJA 3 tajne sadržane u ovim rečima i u onim koje slede; ali se one (tajne) prikazuju u obliku istorije kako bi se Reč čitala s uživanjem, čak i kada je deca čitaju kao i prostodušne osobe, tako da kada su u svetom uživanju koje dolazi o istorijskog smisla, i anđeli koji su kod njih mogu biti u svetosti unutrašnjeg smisla; jer se ovaj smisao prilagođava inteligenciji anđela, dok se spoljašnji smisao prilagođav nteligenciji ljudi. Preko ovoga su anđeli združeni sa čovekom, o čemu čovek ništa ne zna, ali opaža neku prijatnost koja je popraćena svetim osećanjem.