1
Približavaše se pak praznik prijesnih hlebova koji se zove pasha.
2
I gledahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga ubili; ali se bojahu naroda.
3
A sotona uđe u Judu, koji se zvaše Iskariot, i koji beše jedan od dvanaestorice.
4
I otišavši govori s glavarima svešteničkim i sa starešinama kako će im Ga izdati.
5
I oni se obradovaše, i ugovoriše da mu dadu novce.
6
I on se obreče, i tražaše zgodno vreme da im Ga preda tajno od naroda.
7
A dođe dan presnih hlebova u koji trebaše klati pashu;
8
I posla Petra i Jovana rekavši: Idite ugotovite nam pashu da jedemo.
9
A ovi Mu rekoše: Gde hoćeš da ugotovimo?
10
A On im reče: Eto kad uđete u grad, srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim u kuću u koju on uđe,
11
I kažite domaćinu: Učitelj veli: gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim?
12
I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu; onde ugotovite.
13
A oni otidoše i nađoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu.
14
I kad dođe čas, sede za trpezu, i dvanaest apostola s Njim.
15
I reče im: Vrlo sam želeo da ovu pashu jedem s vama pre nego postradam;
16
Jer vam kažem da je odsele neću jesti dok se ne svrši u carstvu Božijem.
17
I uzevši čašu dade hvalu, i reče: Uzmite je i razdelite među sobom;
18
Jer vam kažem da neću piti od roda vinogradskog dok ne dođe carstvo Božije.
19
I uzevši hleb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreći: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen.
20
A tako i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet mojom krvi koja se za vas proliva.
21
Ali evo ruka izdajnika mog sa mnom je na trpezi.
22
I Sin čovečiji, dakle, ide kao što je uređeno; ali teško čoveku onome koji Ga izdaje!
23
I oni staše tražiti među sobom koji bi, dakle, od njih bio koji će to učiniti.
24
A posta i prepiranje među njima koji bi se držao među njima da je najveći.
25
A On im reče: Carevi narodni vladaju narodom, a koji njime upravljaju, zovu se dobrotvori.
26
Ali vi nemojte tako; nego koji je najveći među vama neka bude kao najmanji, i koji je starešina neka bude kao sluga.
27
Jer koji je veći, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam među vama kao sluga.
28
A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u mojim napastima.
29
I ja ostavljam vama carstvo kao što je Otac moj meni ostavio:
30
Da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mom, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest koljena Izrailjevih.
31
Reče pak Gospod: Simone! Simone! Evo vas ište sotona da bi vas činio kao pšenicu.
32
A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kad god obrativši se utvrdi braću svoju.
33
A on Mu reče: Gospode! S Tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt ići.
34
A On reče: Kažem ti, Petre! Danas neće zapevati petao dok se triput ne odrekneš da me poznaješ.
35
I reče im: Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obuće, eda vam šta nedostade? A oni rekoše: Ništa.
36
A On im reče: Ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi nož.
37
Jer vam kažem da još i ovo treba na meni da se izvrši što stoji u pismu: I među zločince metnuše Ga. Jer šta je pisano za mene, svršuje se.
38
A oni rekoše: Gospode! Evo ovde dva noža. A On im reče: Dosta je.
39
I izišavši otide po običaju na goru Maslinsku; a za Njim otidoše učenici Njegovi.
40
A kad dođe na mesto reče im: Molite se Bogu da ne padnete u napast.
41
I sam odstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se Bogu
42
Govoreći: Oče! Kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude.
43
A anđeo Mu se javi s neba, i krepi Ga.
44
I budući u borenju, moljaše se bolje; znoj pak Njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.
45
I ustavši od molitve dođe k učenicima svojim, i nađe ih, a oni spavaju od žalosti,
46
I reče im: Što spavate? Ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast.
47
Dok On još pak govoraše, gle, narod i jedan od dvanaestorice, koji se zvaše Juda, iđaše pred njima, i pristupi k Isusu da Ga celiva. Jer im on beše dao znak: Koga celivam onaj je.
48
A Isus mu reče: Juda! Zar celivom izdaješ Sina čovečijeg?
49
A kad oni što behu s Njim videše šta će biti, rekoše Mu: Gospode, da bijemo nožem?
50
I udari jedan od njih slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu desno uho.
51
A Isus odgovarajući reče: Ostavite to. I dohvativši se do uha njegovog isceli ga.
52
A glavarima svešteničkim i vojvodama crkvenim i starešinama koji behu došli na Nj reče Isus: Zar kao na hajduka iziđoste s noževima i koljem da me uhvatite?
53
Svaki dan bio sam s vama u crkvi i ne digoste ruku na mene; ali je sad vaš čas i oblast tame.
54
A kad Ga uhvatiše, odvedoše Ga i uvedoše u dvor poglavara svešteničkog. A Petar iđaše za Njim izdaleka.
55
A kad oni naložiše oganj nasred dvora i seđahu zajedno, i Petar seđaše među njima.
56
Videvši ga, pak, jedna sluškinja gde sedi kod ognja, i pogledavši na nj reče: i ovaj beše s njim.
57
A on Ga se odreče govoreći: Ženo! Ne poznajem ga.
58
I malo zatim, vide ga drugi i reče: i ti si od njih. A Petar reče: Čoveče! Nisam.
59
I pošto prođe oko jednog sahata, drugi neko potvrđivaše govoreći: Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac.
60
A Petar reče: Čoveče! Ne znam šta govoriš. I odmah dok on još govoraše zapeva petao.
61
I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i Petar se opomenu reči Gospodnje kako mu reče: Pre nego petao zapeva odreći ćeš me se triput.
62
I izišavši napolje plaka gorko.
63
A ljudi koji držahu Isusa rugahu Mu se, i bijahu Ga.
64
I pokrivši Ga, bijahu Ga po obrazu i pitahu Ga govoreći: Proreci ko Te udari?
65
I druge mnoge hule govorahu na Nj.
66
I kad svanu, sabraše se starešine narodne i glavari sveštenički i književnici, i odvedoše Ga u svoj sud
67
Govoreći: Jesi li ti Hristos? Kaži nam. A On im reče: Ako vam i kažem, nećete verovati.
68
A ako vas i zapitam, nećete mi odgovoriti, niti ćete me pustiti.
69
Odsele će Sin čovečiji sediti s desne strane sile Božije.
70
Svi pak rekoše: Ti li si dakle sin Božji? A On im reče: Vi kažete da sam ja.
71
A oni rekoše: Šta nam trebaju više svedočanstva? Jer sami čusmo iz usta njegovih.
