Jevanðelje po Luki 22

Serbian (Daničić, Karadžić)

Studovat vnitřní smysl

← Jevanðelje po Luki 21   Jevanðelje po Luki 23 →

1 Približavaše se pak praznik prijesnih hlebova koji se zove pasha.

2 I gledahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga ubili; ali se bojahu naroda.

3 A sotona uđe u Judu, koji se zvaše Iskariot, i koji beše jedan od dvanaestorice.

4 I otišavši govori s glavarima svešteničkim i sa starešinama kako će im Ga izdati.

5 I oni se obradovaše, i ugovoriše da mu dadu novce.

6 I on se obreče, i tražaše zgodno vreme da im Ga preda tajno od naroda.

7 A dođe dan presnih hlebova u koji trebaše klati pashu;

8 I posla Petra i Jovana rekavši: Idite ugotovite nam pashu da jedemo.

9 A ovi Mu rekoše: Gde hoćeš da ugotovimo?

10 A On im reče: Eto kad uđete u grad, srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim u kuću u koju on uđe,

11 I kažite domaćinu: Učitelj veli: gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim?

12 I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu; onde ugotovite.

13 A oni otidoše i nađoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu.

14 I kad dođe čas, sede za trpezu, i dvanaest apostola s Njim.

15 I reče im: Vrlo sam želeo da ovu pashu jedem s vama pre nego postradam;

16 Jer vam kažem da je odsele neću jesti dok se ne svrši u carstvu Božijem.

17 I uzevši čašu dade hvalu, i reče: Uzmite je i razdelite među sobom;

18 Jer vam kažem da neću piti od roda vinogradskog dok ne dođe carstvo Božije.

19 I uzevši hleb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreći: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen.

20 A tako i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet mojom krvi koja se za vas proliva.

21 Ali evo ruka izdajnika mog sa mnom je na trpezi.

22 I Sin čovečiji, dakle, ide kao što je uređeno; ali teško čoveku onome koji Ga izdaje!

23 I oni staše tražiti među sobom koji bi, dakle, od njih bio koji će to učiniti.

24 A posta i prepiranje među njima koji bi se držao među njima da je najveći.

25 A On im reče: Carevi narodni vladaju narodom, a koji njime upravljaju, zovu se dobrotvori.

26 Ali vi nemojte tako; nego koji je najveći među vama neka bude kao najmanji, i koji je starešina neka bude kao sluga.

27 Jer koji je veći, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam među vama kao sluga.

28 A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u mojim napastima.

29 I ja ostavljam vama carstvo kao što je Otac moj meni ostavio:

30 Da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mom, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest koljena Izrailjevih.

31 Reče pak Gospod: Simone! Simone! Evo vas ište sotona da bi vas činio kao pšenicu.

32 A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kad god obrativši se utvrdi braću svoju.

33 A on Mu reče: Gospode! S Tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt ići.

34 A On reče: Kažem ti, Petre! Danas neće zapevati petao dok se triput ne odrekneš da me poznaješ.

35 I reče im: Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obuće, eda vam šta nedostade? A oni rekoše: Ništa.

36 A On im reče: Ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi nož.

37 Jer vam kažem da još i ovo treba na meni da se izvrši što stoji u pismu: I među zločince metnuše Ga. Jer šta je pisano za mene, svršuje se.

38 A oni rekoše: Gospode! Evo ovde dva noža. A On im reče: Dosta je.

39 I izišavši otide po običaju na goru Maslinsku; a za Njim otidoše učenici Njegovi.

40 A kad dođe na mesto reče im: Molite se Bogu da ne padnete u napast.

41 I sam odstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se Bogu

42 Govoreći: Oče! Kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude.

43 A anđeo Mu se javi s neba, i krepi Ga.

44 I budući u borenju, moljaše se bolje; znoj pak Njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.

45 I ustavši od molitve dođe k učenicima svojim, i nađe ih, a oni spavaju od žalosti,

46 I reče im: Što spavate? Ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast.

47 Dok On još pak govoraše, gle, narod i jedan od dvanaestorice, koji se zvaše Juda, iđaše pred njima, i pristupi k Isusu da Ga celiva. Jer im on beše dao znak: Koga celivam onaj je.

48 A Isus mu reče: Juda! Zar celivom izdaješ Sina čovečijeg?

49 A kad oni što behu s Njim videše šta će biti, rekoše Mu: Gospode, da bijemo nožem?

50 I udari jedan od njih slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu desno uho.

51 A Isus odgovarajući reče: Ostavite to. I dohvativši se do uha njegovog isceli ga.

52 A glavarima svešteničkim i vojvodama crkvenim i starešinama koji behu došli na Nj reče Isus: Zar kao na hajduka iziđoste s noževima i koljem da me uhvatite?

53 Svaki dan bio sam s vama u crkvi i ne digoste ruku na mene; ali je sad vaš čas i oblast tame.

54 A kad Ga uhvatiše, odvedoše Ga i uvedoše u dvor poglavara svešteničkog. A Petar iđaše za Njim izdaleka.

55 A kad oni naložiše oganj nasred dvora i seđahu zajedno, i Petar seđaše među njima.

56 Videvši ga, pak, jedna sluškinja gde sedi kod ognja, i pogledavši na nj reče: i ovaj beše s njim.

57 A on Ga se odreče govoreći: Ženo! Ne poznajem ga.

58 I malo zatim, vide ga drugi i reče: i ti si od njih. A Petar reče: Čoveče! Nisam.

59 I pošto prođe oko jednog sahata, drugi neko potvrđivaše govoreći: Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac.

60 A Petar reče: Čoveče! Ne znam šta govoriš. I odmah dok on još govoraše zapeva petao.

61 I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i Petar se opomenu reči Gospodnje kako mu reče: Pre nego petao zapeva odreći ćeš me se triput.

62 I izišavši napolje plaka gorko.

63 A ljudi koji držahu Isusa rugahu Mu se, i bijahu Ga.

64 I pokrivši Ga, bijahu Ga po obrazu i pitahu Ga govoreći: Proreci ko Te udari?

65 I druge mnoge hule govorahu na Nj.

66 I kad svanu, sabraše se starešine narodne i glavari sveštenički i književnici, i odvedoše Ga u svoj sud

67 Govoreći: Jesi li ti Hristos? Kaži nam. A On im reče: Ako vam i kažem, nećete verovati.

68 A ako vas i zapitam, nećete mi odgovoriti, niti ćete me pustiti.

69 Odsele će Sin čovečiji sediti s desne strane sile Božije.

70 Svi pak rekoše: Ti li si dakle sin Božji? A On im reče: Vi kažete da sam ja.

71 A oni rekoše: Šta nam trebaju više svedočanstva? Jer sami čusmo iz usta njegovih.

← Jevanðelje po Luki 21   Jevanðelje po Luki 23 →
Studovat vnitřní smysl

Komentář k této kapitole:

Příběhy:

Vysvětlení nebo odkazy ze Swedenborgových prací:

Arcana Coelestia 1573, 1607, 1787, 2187, 2342, 2343, 2799 ...

Apocalypse Revealed 3, 52, 55, 79, 233, 316, 336 ...

The Lord 11, 12, 14, 42

Nebo i Pakao 218

True Christianity 136, 704, 709

Ukázat odkazy z nepublikovaných děl Swedenborga




Přeložit:
Sdílet: