⁶ Izgibe moj narod, jer je bez znanja; kad si ti odbacio znanje, i ja ću tebe odbaciti da mi ne vršiš službe svešteničke; kad si zaboravio Boga svog, i ja ću zaboraviti sinove tvoje.

¹ Radujte se Bogu, koji nam daje krepost; poklikujte Bogu Jakovljevom.

² Podignite pesme, dajte bubanj, slatke gusle sa psaltirom.

³ Trubite o meni u trubu, o uštapu radi praznika našeg.

⁴ Jer je takav zakon u Izrailja, naredba od Boga Jakovljevog.

⁵ Za svedočanstvo postavi Josifu ovo, kad iđaše na zemlju misirsku. Jezik, kog ne znah, čuh!

⁶ "Uklonio sam ramena njegova od bremena, ruke njegove oprostiše se kotarica.

⁷ U nevolji si me zazvao, i izbavih te, usliših te usred groma, na vodi Merivi iskušah te.

⁸ Slušaj, narode moj, i zasvedočiću ti, Izrailju, o kad bi me poslušao:

⁹ Da ne bude u tebe tuđeg boga, i bogu stranom nemoj se klanjati.

¹⁰ Ja sam Gospod, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske; otvori usta svoja, i ja ću ih napuniti.

¹¹ Ali ne posluša narod moj glas moj, Izrailj ne mari za me.

¹² I ja ih pustih na volju srca njihova, neka hode po svojim mislima.

¹³ O kad bi narod moj slušao mene, i sinovi Izrailjevi hodili putevima mojim!

¹⁴ Brzo bih pokorio neprijatelje njihove, i na protivnike njihove digao bih ruku svoju;

¹⁵ Koji mrze na Gospoda, bili bi im pokorni, i dobri dani njihovi bili bi doveka;

¹⁶ Najboljom bi pšenicom hranio njih, i medom bih iz kamena sitio ih."

²⁶ I reče: Ako dobro uzaslušaš glas Gospoda Boga svog, i učiniš što je pravo u očima Njegovim, i ako prigneš uho k zapovestima Njegovim i sačuvaš sve uredbe Njegove, nijednu bolest koju sam pustio na Misir neću pustiti na tebe; jer sam ja Gospod, lekar tvoj.