908. Sve zvijeri što su s tobom od svakoga tijela. Da to označava sve što je oživelo u čoveku ove crkve, očito je iz činjenice da se zvijer odnosi na Noja ili na čoveka ove crkve, sada preporođenog, i to se očigledno odnosi i na ptice, zveri i gmizavce; jer se kaže sve zveri što su s tobom od svakoga tijela, ptice i stoka, i sve što gmiže po zemlji. Reč u izvornom jeziku za zver je život ili ono što živi, ali u Reči se koristi kako za ono što živi tako i za ono što ne živi ili zver; tako, ako se ne zna unutrašnji smisao Reči, ponekad se ne može videti šta to znači. Razlog što postoji ovakvo dvostruko značenje jeste to što je čovek Pradrevne crkve, u svojoj poniznosti pred Gospodom, priznavao da nije živ, čak ni kao zver, jedino kao divlja životinja; jer su ti ljudi znali da je čovek takav sam po sebi ili u svome proprijumu. Otuda ista reč označava ono što živi, a isto tako i divlju životinju. Da to označava ono što je živo, jasno je kod Davida:

Stado tvoje življaše ondje, po dobroti svojoj, Bože, ti si gotovio hranu jadnome. (Psalam 68:10).

Ovde se pod divljom životinjom, pošto će živeti od dobrote Božje, misli na preporođenog čoveka; takođe, u stihu o kome govorimo, misli se i na ono što je živo. Ponovo:

Jer je moje sve zvijerje gorsko, i stoka po planinama na tisuće. Znam sve ptice po gorama, i krasota poljska pred mnom je. (Psalam 50:10, 11)

Ovde sve zverje gorsko je moje, ili Božje, označava preporođenoga čoveka, takođe i ono što živi u njemu.

Kod Jezekilja:

Na granama njegovijem vijahu gnijezda sve ptice nebeske, i pod granama njegovijem sve zvijeri poljske lezijahu se, i u hladu njegovu sjeđahu svi veliki narodi. (Jezekilj 31:6).

Ovde je opisana Duhovna crkva, to jest ono što je usađeno i što je živo u čoveku te crkve.

Kod Ozije:

I tada ću im učiniti zavjet sa zvijerjem poljskim i sa pticama nebeskim. (Osija 2:18).

Ovde se misli na one koji su preporođeni, s kojima je načinjen zavet. Zaista, potpuno divlja životinja označava ono što živi, kao što se heruvimi ili anđeli koje je video Jezekilj nazivaju četiri divlje životinje ili živi stvorovi (Jezekilj 1:5? 1:13-15? 1:19; ?).

Da se divlja životinja koristi u Reči u obrnutom smislu i za ono što ne živi, jasno je iz mnogih odlomaka, od kojih će samo sledeći biti navedeni.

Kod Davida:

Ne daj zvijerima duše grlice svoje, nemoj zaboraviti stada stradalaca svojih za svagda. (Psalam 74:19).

Kod Sofonija:

Kako opustje! Posta loža zvijerju! Ko god prođe mimo nj, zviždaće i mahati rukom. (Sofonija 2:15).

Kod Jezekilja:

I ne će više biti plijen narodima, i zvijeri zemaljske ne će ih više jesti, nego će živjeti bez straha i niko ih ne će plašiti. (Jezekilj 34:28).

Ponovo:

Na izvaljenom panju njegovu stanuju sve ptice nebeske, i na granama njegovijem sve zvijeri poljske. (Jezekilj 32:7)

Kod Ozije:

Srešću ih kao što medvjedica kojoj uzmu medvjediće, i rastrgaću im sve srce njihovo i izješću ih ondje kao lav; i zvijerje poljsko raskinuće ih. (Osija 13:8).

Kod Jezekilja:

Zvijerima zemaljskim i pticama nebeskim daću te da te jedu. (Jezekilj 29:5).

Ovaj izraz se često sreće. Ali pošto su Jevreji ostali samo kod smisla slova i pod divljom životinjom razumeli samo divlju životinju, a pod pticom samo pticu, ne poznajući unutarnje stvari u Reči i nemajući volje da ih priznaju i da se pouče, bili su tako okrutni i takve divlje životinje da su uživali u tome da ne sahranjuju svoje neprijatelje ubijene u bici, nego su ih izlagali da ih prožderu lešinari i divlje životinje; to pokazuje kakva je divlja životinja sam čovek.