¹ A uveče dođoše dva anđela u Sodom; a Lot seđaše na vratima sodomskim; i kad ih ugleda, ustade te ih srete, i pokloni se licem do zemlje,

² I reče: Hodite, gospodo, u kuću sluge svog, i prenoćite i operite noge svoje; pa sutra rano kad ustanete pođite svojim putem. A oni rekoše: Ne, nego ćemo prenoćiti na ulici.

³ Ali on navali na njih, te se uvratiše k njemu i uđoše u kuću njegovu, i on ih ugosti, i ispeče hlebova presnih, i jedoše.

⁴ I još ne behu legli, a građani Sodomljani slegoše se oko kuće, staro i mlado, sav narod sa svih krajeva,

⁵ I vikahu Lota i govorahu mu: Gde su ljudi što dođoše sinoćk tebi? Izvedi ih k nama da ih poznamo.

⁶ A Lot iziđe k njima pred vrata zatvorivši vrata za sobom,

⁷ I reče im: Nemojte, braćo, činiti zla.

⁸ Evo imam dve kćeri, koje još ne poznaše čoveka; njih ću vam izvesti, pa činite s njima šta vam je volja; samo ne dirajte u ove ljude, jer su zato ušli pod moj krov.

⁹ A oni rekoše: Hodi amo. Pa onda rekoše: Ovaj je sam došao amo da živi kao došljak, pa još hoće da nam sudi; sad ćemo tebi učiniti gore nego njima. Pa navališe jako na čoveka, na Lota, i stadoše istavljati vrata.

¹⁰ A ona dva čoveka digoše ruke, i uvukoše Lota sebi u kuću, i zatvoriše vrata.

¹¹ A ljude što behu pred vratima kućnim ujedanput oslepiše od najmanjeg do najvećeg, te ne mogahu naći vrata.

¹² Tada ona dva čoveka rekoše Lotu: Ako imaš ovde još koga svog, ili zeta ili sina ili kćer, ili koga god svog u ovom gradu, gledaj nek idu odavde;

¹³ Jer hoćemo da zatremo mesto ovo, jer je vika njihova velika pred Gospodom, pa nas posla Gospod da ga zatremo.

¹⁴ I iziđe Lot, i kaza zetovima svojim, za koje htede dati kćeri svoje, i reče im: Ustajte, idite iz mesta ovog, jer će sada zatrti Gospod grad ovaj. Ali se zetovima njegovim učini da se šali.

¹⁵ A kad zora zabele, navališe anđeli na Lota govoreći: ustani, uzmi ženu svoju, i dve kćeri svoje koje su tu, da ne pogineš u bezakonju grada tog.

¹⁶ A on se stade ščinjati, te ljudi uzeše za ruku njega i ženu njegovu i dve kćeri njegove, jer ga beše žao Gospodu i izvedoše ga i pustiše ga iza grada.

¹⁷ I kad ih izvedoše napolje, reče jedan: Izbavi dušu svoju i ne obziri se natrag i u celoj ovoj ravni da nisi stao; beži na ono brdo da ne pogineš.

¹⁸ A Lot im reče: Nemoj, Gospode!

¹⁹ Gle, sluga tvoj nađe milost pred Tobom, i milost je Tvoja prevelika koju mi učini sačuvavši mi život; ali ne mogu uteći na brdo da me ne stigne zlo i ne poginem.

²⁰ Eno grad blizu; onamo se može uteći, a mali je; da bežimo onamo; ta mali je, te ću ostati živ.

²¹ A on mu reče: Eto poslušaću te i zato, i neću zatrti grada, za koji reče.

²² Brže beži onamo; jer ne mogu činiti ništa dok ne stigneš onamo. Zato se prozva onaj grad Sigor.

²³ I kad sunce ogranu po zemlji, Lot dođe u Sigor.

²⁴ Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja,

²⁵ I zatre one gradove i svu onu ravan, i sve ljude u gradovima i rod zemaljski.

²⁶ Ali žena Lotova beše se obazrela idući za njim, i posta slan kamen.

²⁷ A sutradan rano ustavši Avram, otide na mesto gde je stajao pred Gospodom;

²⁸ I pogleda na Sodom i Gomor i svu okolinu po onoj ravni, i ugleda, a to se dizaše dim od zemlje kao dim iz peći.

²⁹ Ali kad Bog zatiraše gradove u onoj ravni, opomenu se Bog Avrama, i izvede Lota iz propasti kad zatre gradove gde živeše Lot.

³⁰ A Lot otide iz Sigora i stani se na onom brdu s dve kćeri svoje, jer se bojaše ostati u Sigoru; i živeše u pećini s dve kćeri svoje.

³¹ A starija reče mlađoj: Naš je otac star, a nema nikoga na zemlji da dođe k nama, kao što je običaj po svoj zemlji.

³² Hajde da damo ocu vina neka se opije, pa da legnemo s njim, eda bismo sačuvale seme ocu svom.

³³ I dadoše ocu vina onu noć; i došavši starija leže s ocem svojim, i on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade.

³⁴ A sutradan reče starija mlađoj: Gle, noćas spavah s ocem svojim. Da mu damo vina i doveče, pa idi ti i lezi s njim, eda bismo sačuvale seme ocu svom.

³⁵ Pa i to veče dadoše ocu vina, i ustavši mlađa leže s njim, i on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade.

³⁶ I obe kćeri Lotove zatrudneše od oca svog.

³⁷ I starija rodi sina, i nadede mu ime Moav; od njega su Moavci do današnjeg dana.

³⁸ Pa i mlađa rodi sina, i nadede mu ime Ven-Amije; od njega su Amonci do današnjeg dana.

¹ Tada će biti carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše žiške svoje i iziđoše na susret ženiku.

² Pet od njih behu mudre, a pet lude.

³ I lude uzevši žiške svoje ne uzeše sa sobom ulja.

⁴ A mudre uzeše ulje u sudovima sa žišcima svojim.

⁵ A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše.

⁶ A u ponoći stade vika: Eto ženika gde ide, izlazite mu na susret.

⁷ Tada ustaše sve devojke one i ukrasiše žiške svoje.

⁸ A lude rekoše mudrima: Dajte nam od ulja svog, jer naši žišci hoće da se ugase.

⁹ A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite k trgovcima i kupite sebi.

¹⁰ A kad one otidoše da kupe, dođe ženik, i gotove uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata.

¹¹ A posle dođoše i one druge devojke govoreći: Gospodaru! Gospodaru! Otvori nam.

¹² A On odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ne poznajem vas.

¹³ Stražite dakle, jer ne znate dan ni čas u koji će Sin čovečiji doći.

¹⁴ Jer kao što čovek polazeći dozva sluge svoje i predade im blago svoje;

¹⁵ I jednom, dakle, dade pet talanata, a drugom dva, a trećem jedan, svakom prema njegovoj moći; i otide odmah.

¹⁶ A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata.

¹⁷ Tako i onaj što primi dva dobi i on još dva.

¹⁸ A koji primi jedan otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svog.

¹⁹ A po dugom vremenu dođe gospodar tih sluga, i stade se računati s njima.

²⁰ I pristupivši onaj što je primio pet talanata, donese još pet talanata govoreći: Gospodaru! Predao si mi pet talanata; evo još pet talanata ja sam dobio s njima.

²¹ A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog.

²² A pristupivši i onaj što je primio dva talanta reče: Gospodaru! Predao si mi dva talanta; evo još dva talanta ja sam dobio s njima.

²³ A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog.

²⁴ A pristupivši i onaj što je primio jedan talanat reče: Gospodaru! Znao sam da si ti tvrd čovek: žnješ gde nisi sejao, i kupiš gde nisi vejao;

²⁵ Pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju; i evo ti svoje.

²⁶ A gospodar njegov odgovarajući reče mu: Zli i lenjivi slugo! Znao si da ja žnjem gde nisam sejao, i kupim gde nisam vejao:

²⁷ Trebalo je dakle moje srebro da daš trgovcima; i ja došavši uzeo bih svoje s dobitkom.

²⁸ Uzmite dakle od njega talanat, i podajte onom što ima deset talanata.

²⁹ Jer svakom koji ima, daće se, i preteći će mu; a od onog koji nema, i šta ima uzeće se od njega.

³⁰ I nevaljalog slugu bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.

³¹ A kad dođe Sin čovečiji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s Njime, onda će sesti na prestolu slave svoje.

³² I sabraće se pred Njim svi narodi, i razlučiće ih između sebe kao pastir što razlučuje ovce od jaraca.

³³ I postaviće ovce s desne strane sebi, a jarce s leve.

³⁴ Tada će reći car onima što Mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni Oca mog; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta.

³⁵ Jer ogladneh, i daste mi da jedem; ožedneh, i napojiste me; gost bejah, i primiste me;

³⁶ Go bejah, i odenuste me; bolestan bejah, i obiđoste me; u tamnici bejah, i dođoste k meni.

³⁷ Tada će Mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode! Kad Te videsmo gladna, i nahranismo? Ili žedna, i napojismo?

³⁸ Kad li Te videsmo gosta, i primismo? Ili gola, i odenusmo?

³⁹ Kad li Te videsmo bolesna ili u tamnici, i dođosmo k Tebi?

⁴⁰ I odgovarajući car reći će im: Zaista vam kažem: kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste.

⁴¹ Tada će reći i onima što Mu stoje s leve strane: Idite od mene prokleti u oganj večni pripravljen đavolu i anđelima njegovim.

⁴² Jer ogladneh, i ne dadoste mi da jedem; ožedneh, i ne napojiste me;

⁴³ Gost bejah, i ne primiste me; go bejah, i ne odenuste me; bolestan i u tamnici bejah, i ne obiđoste me.

⁴⁴ Tada će Mu odgovoriti i oni govoreći: Gospode! Kad Te videsmo gladna ili žedna, ili gosta ili gola, ili bolesna ili u tamnici, i ne poslužismo Te?

⁴⁵ Tada će im odgovoriti govoreći: Zaista vam kažem: kad ne učiniste jednom od ove moje male braće, ni meni ne učiniste.

⁴⁶ I ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni.