¹ Posle mu se javi Gospod u ravnici mamrijskoj kad seđaše na vratima pred šatorom svojim u podne.

² Podigavši oči svoje pogleda, i gle, tri čoveka stajahu prema njemu. I ugledavši ih potrča im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje;

³ I reče: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge svog.

⁴ Da vam donesem malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod ovim drvetom.

⁵ I izneću malo hleba, te potkrepite srce svoje, pa onda pođite, kad idete pored sluge svog. I rekoše: Učini šta si kazao.

⁶ I Avram otrča u šator k Sari, i reče: Brže zamesi tri kopanje belog brašna i ispeci pogače.

⁷ Pa otrča ka govedima i uhvati tele mlado i dobro, i dade ga momku da ga brže zgotovi.

⁸ Pa onda iznese masla i mleka i tele koje beše zgotovio, i postavi im, a sam stajaše pred njima pod drvetom dokle jeđahu.

⁹ I oni mu rekoše: Gde je Sara žena tvoja? A on reče: Eno je pod šatorom.

¹⁰ A jedan između njih reče: Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će žena tvoja imati sina. A Sara slušaše na vratima od šatora iza njega.

¹¹ A Avram i Sara behu stari i vremeniti, i u Sare beše prestalo šta biva u žena.

¹² Zato se nasmeja Sara u sebi govoreći: Pošto sam ostarela, sad li će mi doći radost? A i gospodar mi je star.

¹³ Tada reče Gospod Avramu: Što se smeje Sara govoreći: Istina li je da ću roditi kad sam ostarela?

¹⁴ Ima li šta teško Gospodu? Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će imati sina.

¹⁵ A Sara udari u bah govoreći: Nisam se smejala. Jer se uplaši. Ali On reče: Nije istina, nego si se smejala.

¹⁶ Potom ustaše ljudi odande, i pođoše put Sodoma; a Avram pođe s njima da ih isprati.

¹⁷ A Gospod reče: Kako bih tajio od Avrama šta ću učiniti,

¹⁸ Kad će od Avrama postati velik i silan narod, i u njemu će se blagosloviti svi narodi na zemlji?

¹⁹ Jer znam da će zapovediti sinovima svojim i domu svom nakon sebe da se drže puteva Gospodnjih i da čine što je pravo i dobro, da bi Gospod navršio na Avramu šta mu je obećao.

²⁰ I reče Gospod: Vika je u Sodomu i Gomoru velika, i greh je njihov grdan.

²¹ Zato ću sići da vidim eda li sve čine kao što vika dođe preda me; ako li nije tako, da znam.

²² I ljudi okrenuvši se pođoše put Sodoma; ali Avram još stajaše pred Gospodom,

²³ I pristupiv Avram reče: Hoćeš li pogubiti i pravednog s nepravednim?

²⁴ Može biti da ima pedeset pravednika u gradu; hoćeš li i njih pogubiti, i nećeš oprostiti mestu za onih pedeset pravednika što su u njemu?

²⁵ Nemoj to činiti, ni gubiti pravednika s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku; nemoj; eda li sudija cele zemlje neće suditi pravo?

²⁶ I reče Gospod: Ako nađem u Sodomu pedeset pravednika u gradu, oprostiću celom mestu njih radi.

²⁷ A Avram odgovori i reče: Gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo.

²⁸ Može biti pravednika pedeset manje pet, hoćeš li za onih pet potrti sav grad? Odgovori: Neću, ako nađem četrdeset i pet.

²⁹ I stade dalje govoriti, i reče: Može biti da će se naći četrdeset. Reče: Neću radi onih četrdeset.

³⁰ Potom reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću reći; može biti da će se naći trideset. I reče: Neću, ako nađem trideset.

³¹ Opet reče: Gle sada bih progovorio Gospodu; može biti da će se naći dvadeset. Reče: Neću ih pogubiti za onih dvadeset.

³² Najposle reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću još jednom progovoriti; može biti da će se naći deset. Reče: Neću ih pogubiti radi onih deset.

³³ I Gospod otide svršivši razgovor sa Avramom; a Avram se vrati na svoje mesto.

¹ Tada će biti carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše žiške svoje i iziđoše na susret ženiku.

² Pet od njih behu mudre, a pet lude.

³ I lude uzevši žiške svoje ne uzeše sa sobom ulja.

⁴ A mudre uzeše ulje u sudovima sa žišcima svojim.

⁵ A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše.

⁶ A u ponoći stade vika: Eto ženika gde ide, izlazite mu na susret.

⁷ Tada ustaše sve devojke one i ukrasiše žiške svoje.

⁸ A lude rekoše mudrima: Dajte nam od ulja svog, jer naši žišci hoće da se ugase.

⁹ A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite k trgovcima i kupite sebi.

¹⁰ A kad one otidoše da kupe, dođe ženik, i gotove uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata.

¹¹ A posle dođoše i one druge devojke govoreći: Gospodaru! Gospodaru! Otvori nam.

¹² A On odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ne poznajem vas.

¹³ Stražite dakle, jer ne znate dan ni čas u koji će Sin čovečiji doći.

¹⁴ Jer kao što čovek polazeći dozva sluge svoje i predade im blago svoje;

¹⁵ I jednom, dakle, dade pet talanata, a drugom dva, a trećem jedan, svakom prema njegovoj moći; i otide odmah.

¹⁶ A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata.

¹⁷ Tako i onaj što primi dva dobi i on još dva.

¹⁸ A koji primi jedan otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svog.

¹⁹ A po dugom vremenu dođe gospodar tih sluga, i stade se računati s njima.

²⁰ I pristupivši onaj što je primio pet talanata, donese još pet talanata govoreći: Gospodaru! Predao si mi pet talanata; evo još pet talanata ja sam dobio s njima.

²¹ A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog.

²² A pristupivši i onaj što je primio dva talanta reče: Gospodaru! Predao si mi dva talanta; evo još dva talanta ja sam dobio s njima.

²³ A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog.

²⁴ A pristupivši i onaj što je primio jedan talanat reče: Gospodaru! Znao sam da si ti tvrd čovek: žnješ gde nisi sejao, i kupiš gde nisi vejao;

²⁵ Pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju; i evo ti svoje.

²⁶ A gospodar njegov odgovarajući reče mu: Zli i lenjivi slugo! Znao si da ja žnjem gde nisam sejao, i kupim gde nisam vejao:

²⁷ Trebalo je dakle moje srebro da daš trgovcima; i ja došavši uzeo bih svoje s dobitkom.

²⁸ Uzmite dakle od njega talanat, i podajte onom što ima deset talanata.

²⁹ Jer svakom koji ima, daće se, i preteći će mu; a od onog koji nema, i šta ima uzeće se od njega.

³⁰ I nevaljalog slugu bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.

³¹ A kad dođe Sin čovečiji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s Njime, onda će sesti na prestolu slave svoje.

³² I sabraće se pred Njim svi narodi, i razlučiće ih između sebe kao pastir što razlučuje ovce od jaraca.

³³ I postaviće ovce s desne strane sebi, a jarce s leve.

³⁴ Tada će reći car onima što Mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni Oca mog; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta.

³⁵ Jer ogladneh, i daste mi da jedem; ožedneh, i napojiste me; gost bejah, i primiste me;

³⁶ Go bejah, i odenuste me; bolestan bejah, i obiđoste me; u tamnici bejah, i dođoste k meni.

³⁷ Tada će Mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode! Kad Te videsmo gladna, i nahranismo? Ili žedna, i napojismo?

³⁸ Kad li Te videsmo gosta, i primismo? Ili gola, i odenusmo?

³⁹ Kad li Te videsmo bolesna ili u tamnici, i dođosmo k Tebi?

⁴⁰ I odgovarajući car reći će im: Zaista vam kažem: kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste.

⁴¹ Tada će reći i onima što Mu stoje s leve strane: Idite od mene prokleti u oganj večni pripravljen đavolu i anđelima njegovim.

⁴² Jer ogladneh, i ne dadoste mi da jedem; ožedneh, i ne napojiste me;

⁴³ Gost bejah, i ne primiste me; go bejah, i ne odenuste me; bolestan i u tamnici bejah, i ne obiđoste me.

⁴⁴ Tada će Mu odgovoriti i oni govoreći: Gospode! Kad Te videsmo gladna ili žedna, ili gosta ili gola, ili bolesna ili u tamnici, i ne poslužismo Te?

⁴⁵ Tada će im odgovoriti govoreći: Zaista vam kažem: kad ne učiniste jednom od ove moje male braće, ni meni ne učiniste.

⁴⁶ I ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni.