1298. I bjehu im opeke mjesto kamena. Da ovo označava da biti u obmani umesto umesto u istini, jasno je iz značenja „opeke“, za koju smo pokazali da znači obmanu; I iz značenja „kamena“, koji u širem smislu označava istinu, o čemi vidi gore (br. 643). Kamen označava istinu zato što su granice među pradrevnim ljudima bile označene kamenovima, a i te za to što su postavljali kamenove kao svedoke da je nešto tako ili ovako, ili da je nešto istinito; što se vidi po tome kako je Jakov postavio kamen kao stub (Postanje 28:22), 35:14), kao i po kamenom stubu između Lavana i Jakova (Postanje 31:46, 47, 52), kao i po oltaru koji su za svedočanstvo sazidali blizu Jordana Ruvimovi sinovi, Gad, i Manasija, (Jošua 22:10, 28, 34). Stoga U Reči „kamenje“ označava istine; i to ne samo oltarsko kamenje, nego i drago kamenje na Aronovom oplećku kao i na opršnjaku suđenja, čime su bile označene svete istine koje imaju izvor u ljubavi. Što je tiče oltara, kad su ustanovljena žrtvovanja kao deo bogoštovanja, (treba reći) da je oltar pretstavljao reprezentativno bogoštovanje Gospoda u opštem smislu (ili u celini), a da su kamenovi pretstavljali svete istine u bogoštovanju; pa je stoga bilo zapoveđeno da se oltar sagradi od celih kamenova, neisklesanih, a bilo je zabranjeno i koristiti gvožđe na njima (Zakoni Ponovljeni 27:5-7; Jošua 8:31); a to iz razloga što tesano kamenje, kao i kamenje na kome je korišteno gvožđe, označavaju ono što je veštačko, pa prema to i ono što je lažno u bogoštovanju;

to jest, ono što je zamisao čovekovog srca. Ovo bi profanisalo bogoštovlje, što je jasno (rečeno) u Knjizi Izlaska 20:25. Iz istoga razloga gvožđe nije korišteno pri zidanju hrama (I o Carevima 6:7). (prim. prev. prema autoru, bogoštovanje u Jevrejskog crkvi je bilo čisto reprezentativno, i od takvoga biogoštovanja je zavisio uzajamni odnos Prirodnog čoveka s Duhovnim svetom). Ranije je pokazano (br. 114) da drago kamenje na Aronovo oplećku kao i naprsnik suđenja označavaju svete istine. Isto je jasno i kod Isaije: Nevoljnice, koju vjetar razmeće, koja si bez utjehe, evo ja ću namjestiti kamenje tvoje na mramoru porfirnom, i osnovaću te na safirima. I sinovi tvoji svi će biti naučeni od Gospoda, i obilan mir će imati sinovi tvoji (Isaija 54:11-13. Kamenovi koji su ovde imenovani označavaju svete istine, pa se stoga kaže „svi tvoji sinovi će biti naučeni od Jehove“. Otuda to da se kod Jovana kaže da su temelji zidova grada ukrašeni svakim dragim kamenom pri čemu su kamenovima data imena (Otkrivenje 21:19, 20). Sveti Jerusalim označava Gospodovo carstvo u nebu i na zemlji, čiji su temelji svete istine. Na sličan su način i kamene ploče (tablice), na kojima su bile napisani zapovesti Zakona, ili Deset Reči, označavale svete istine; stoga su bile od kamena, to jest njihov je temelj bio kamen, o čemu u Knjizi Izlaska 24:12; 31:1; Zakoni Ponovljeni 5:22; 10:1, jer su zapovesti istine vere. Pošto su u drevna vremena istine označavane kamenovima, stoga, kada je kasnije bogoštovanje izvođeno na stubovima i oltarima i u hramu, svete istine bile su pretstavljene stubovima, oltarima, i hramom, pa se stoga Gospod naziva „Kamenom“, kao kod Mojsija: Opet osta jak luk njegov i ojačaše mišice ruku njegovijeh od jakoga Boga Jakovljeva, odakle posta pastir, kamen Izrailju (Postanje 59:24).

Kod Isaije: Za to ovako veli Gospod Jehova; evo, ja mećem u Sionu kamen, kamen izabran, kamen od ugla, skupocjen, temelj tvrd; ko vjeruje ne će se plašiti (Isaije 28:1).

Kod Davida: Kamen, koji odbaciše zidari, posta glava od ugla Psalam 118:22. Isto je označeno kod Danila „kamenom isečenim iz stene“, koji je razbio u komade kip Navukodonosorov (Danijel 2:34, 35, 45).

Da „kamenje“ označava istine, jasno je i iz Isaije: Za to će se tijem očistiti bezakonje Jakovljevo i to će biti sva korist što će se uzeti grijeh njegov kad sve kamenje oltarno razmetne kao razdrobljeno krečno kamenje i ne bude više gajeva ni sunčanijeh likova (Isaija 27:9, „Oltarno kamenje“ označava istine u bogoštovlju, koje se razmeću.

Opet: Prođite, prođite kroz vrata, pripravite put, uklonite kamenje, podignite zastavu narodima (Isaija 62:10.

„Put“ i „kamen“ označavaju istine.

Kod Jeremije:

Evo mene na tebe, goro, koja zatireš, govori Jehova, koja zatireš svu zemlju, i zamahuću rukom svojom na te i svaliću te sa stijena, i načiniću od tebe goru izgorjelu. I ne će uzeti od tebe kamena za ugao ni kamena za temelj, jer ćeš bii pustoš vječna, veli Gospod (Jeremija 51:25, 26).

Ovo se kaže za Vavilon; „gora izgorjela“ je ljubav prema sebi. „da ne će uzeti od njega ni kamena“, znači da nema istine.

643. Tumačenje da gofer drvo označava požudu a pregraci dva dela čoveka, jasno je iz Reči. Gofer je drvo koje sadrži sumpor, kao šišarke jele i drugih vrsta. ¹

Zbog te osobine sumpora kaže se da on označava požudu, jer se lako zapali. Pradrevni ljudi su poredili stvari u čoveku, videći među njima neku sličnost, sa zlatom, srebrom, bronzom ili bakrom, gvožđem, kamenom i drvetom – njegovo najdublje nebesko sa zlatom, njegovo niže nebesko s bronzom, a ono što je bilo najniže ili telesno s drvetom. Ali njegovo najdublje duhovno, videći u tome neku sličnost, upoređivali su sa srebrom, njegovo niže duhovno s gvožđem, a njegovo najniže s kamenom. I takvo je značenje po unutrašnjem smislu ovih pojmova koji se pominju u Reči, kao kod Isaije:

Mjesto mjedi donijeću zlata, i mjesto gvožđa donijeću srebra, i mjedi mjesto drva, i gvožđa mjesto kamenja, i postaviću ti za upravitelje mir i za nastojnika pravdu. (Izaija 60:17).

Ovde se govori o Gospodovom kraljevstvu u kojem nema ovakvih metala, nego ima duhovnih i nebeskih stvari; a da je to predstavljeno na ovaj način, vidi se po tome što se pominju mir i pravda. Zlato, bronza ili bakar i drvo ovde su saobrazni jedno drugom i označavaju nebesko ili ono što pripada volji, kao što je pre rečeno; a srebro, gvožđe i kamen su saobrazni jedno drugom i označavaju duhovno ili ono što pripada razumu.

Kod Jezekilja:

I poplijeniće blago tvoje i razgrabiti trg tvoj, i razvaliće zidove tvoje i lijepe kuće tvoje razoriti, i kamenje tvoje i drva tvoja i prah tvoj baciće u vodu. (Jezekilj 26:12).

Jasno je da se pod blagom i trgom ne misli na svetovno blago i trgovinu, nego na nebesko i duhovno blago; isto je prikazano i kamenom i drvetom – kamenom ono što se odnosi na razum, a drvetom ono što pripada volji.

Kod Habakuka:

Jer će kamen iz zida vikati, i čvor iz drveta svjedočiće. (Avakuma 2:11).

Kamen označava najniži stepen razuma; a drvo najniži volje, koji će svjedočiti kada se bilo šta izvodi iz čulnog znanja, scientifico sensuali. Ponovo:

Teško onome koji govori drvetu: Preni se, i kamenu: Probudi se! Hoće li on učiniti? Eto, obložen je zlatom i srebrom, a nema duha u njemu. A Jehova je u svetoj crkvi svojoj; muči preda njim sva zemljo! Avakuma 2:19, 20)

Ovde se drvetom označava požuda, dok kamen znači najniže u razumu; nema duha u njemu označava da u tome nema ničeg nebeskog i duhovnog, upravo kao što hram, u kojem su kamen i drvo samo obloženi zlatom i srebrom, nije ništa za one koji ne vide šta ovi predstavljaju.

Kod Jeremije:

Svoju vodu kupujemo za novce, svoja drva kupujemo. (Plač, 5:4)

Voda i srebro ovde označavaju razum; a drvo volju.

Opet:

Koji govore drvetu: Ti si otac moj; i kamenu: Ti si me rodio; jer mi okrenuše leđa a ne lice! A kad su u nevolji, govore: Ustani i izbavi nas. (Jeremija 2:27).

Ovde drvo predstavlja požudu koja pripada volji, odakle je začeće; a kamen čulna saznanja, scietifico sensuali, od kojih dolazi rađanje. Otuda na raznim mestima kod proroka služiti drvetu i kamenu predstavlja klanjanje rezanim likovima od drveta i kamena, što znači da su služili pohoti i fantazijama; a isto tako i preljubočinili s njima (Jeremija 3:9).

Kod Ozije:

Narod moj pita drvo svoje, i palica mu njegova odgovara, jer duh preljubočinski zavodi ih da čine preljubu odstupivši od Boga svojega. (Osija 4:12).

To znači da pitaju rezane likove ili požudu.

Kod Isaije:

Jer je već pripremljen Tofet, i samom caru pripravljen je, načinio je dubok i širok; mjesta, ognja i drva ima mnogo; dah Gospodnji kao potok sumporni upaliće ga. (Izaija 30:33).

Ovde oganj i drvo predstavljaju prljavu požudu. Uopšteno, drvo označava stvari volje koje su najniže; dragoceno drvo predstavlja dobre stvari volje kao što je kedrovina u hramu ili ona kojom se čistila guba ili lepra (Knjiga levitska 14:4, 6, 7);

a isto tako i drvo koje je bačeno u gorku vodu kod Mare pa je ona postala pitka (Knjiga izlaska 15:25);

o kojima će po Gospodovoj Božanskoj milosti biti govora na tim mestima. Ali drvo koje nije bilo skupoceno, kao ono od kojega su se pravili rezani likovi ili je korišćeno za pogrebne lomače i slično, označava požudu; kao što je to na ovome mestu gofer zbog njegovog sumpora.

Tako kod Isaije:

I potoci će se njezini pretvoriti u smolu, i prah njezin u sumpor, i zemlja će njihova postati smola razgorjela. (Izaija 34:9).

Smola predstavlja strašne fantazije; sumpor znači gadnu požudu.

Фусноти: