¹ Čujte reč Gospodnju, sinovi Izrailjevi, jer Gospod ima parbu sa stanovnicima zemaljskim; jer nema istine ni milosti ni znanja za Boga u zemlji;

² Zaklinju se krivo i lažu i ubijaju i kradu i čine preljubu, zastraniše, i jedna krv stiže drugu.

³ Zato će tužiti zemlja, i šta god živi na njoj prenemoći će, i zveri poljske i ptice nebeske; i ribe će morske pomreti.

⁴ Ali niko da se ne prepire ni da koga kori, jer je narod tvoj kao oni koji se prepiru sa sveštenikom.

⁵ Zato ćeš pasti danju, i s tobom će prorok pasti noću, i pogubiću mater tvoju.

⁶ Izgibe moj narod, jer je bez znanja; kad si ti odbacio znanje, i ja ću tebe odbaciti da mi ne vršiš službe svešteničke; kad si zaboravio Boga svog, i ja ću zaboraviti sinove tvoje.

⁷ Što se više množiše, to mi više grešiše; slavu njihovu pretvoriću u sramotu.

⁸ Od greha naroda mog hrane se, i lakome se na bezakonje njihovo.

⁹ Zato će biti svešteniku kao narodu; pohodiću ga za puteve njegove i platiću mu za dela njegova.

¹⁰ I oni će jesti, a neće se nasititi; kurvaće se, a neće se množiti; jer prestaše služiti Gospodu.

¹¹ Kurvarstvo i vino i mast oduzima srce.

¹² Narod moj pita drvo svoje, i palica mu njegova odgovara; jer duh kurvarski zavodi ih da se kurvaju odstupivši od Boga svog.

¹³ Navrh gora prinose žrtve, i na humovima kade pod hrastovima, topolama i brestovima, jer im je sen dobar; zato se kurvaju kćeri vaše i snahe vaše čine preljubu.

¹⁴ Neću karati kćeri vaših kad se kurvaju, ni snaha vaših kad čine preljubu; jer se oni odvajaju s kurvama i prinose žrtve s nevaljalim ženama; i narod nerazumni propašće.

¹⁵ Ako se ti kurvaš, Izrailju, neka ne greši Juda; i ne idite u Galgal niti idite u Vet-aven, i ne kunite se: Tako da je živ Gospod.

¹⁶ Jer je Izrailj uporan kao uporna junica; sada će ih pasti Gospod kao jagnje na prostranom mestu.

¹⁷ Jefrem se udružio s lažnim bogovima; ostavi ga.

¹⁸ Piće se njihovo prevrnu, jednako se kurvaju; milo im je: dajte. Braniči su njegovi sramota.

¹⁹ Vetar će ih stegnuti krilima svojim, i oni će se posramiti od žrtava svojih.

¹ Ne raduj se, Izrailju, veseleći se kao narodi, što se kurvaš odstupivši od Boga svog, miluješ platu kurvarsku po svim gumnima žitnim.

² Gumno i kaca neće ih hraniti, i mast će ih prevariti.

³ Oni neće nastavati u zemlji Gospodnjoj; nego će se vratiti Jefrem u Misir, i oni će jesti nečistotu u asirskoj.

⁴ Neće prinositi Gospodu vina, niti će Mu biti ugodne žrtve njihove, nego će im biti kao hleb onih koji tuže, ko ga god jede oskvrniće se, jer im je hleb za žrtve njihove, neće ući u dom Gospodnji.

⁵ Šta ćete činiti na dan svetkovine i na dan praznika Gospodnjeg?

⁶ Jer gle, otići će pustošenja radi; Misir će ih pribrati, Memfis će ih pogrepsti; zaklade njihove od srebra naslediće kopriva, trnje će im biti u šatorima.

⁷ Dođoše dani pohođenju, dođoše dani plaćanju; poznaće Izrailj; proroci su ludi, bezumni su u kojima je duh, za mnoštvo bezakonja tvog i veliku mržnju.

⁸ Stražar je Jefremov s Bogom mojim, prorok je zamka ptičarska po svim putevima njegovim, mržnja je u domu Boga njegovog.

⁹ Duboko su se pokvarili kao u vreme gavajsko; opomenuće se bezakonja njihova, i pohodiće grehe njihove.

¹⁰ Nađoh Izrailja kao grožđe u pustinji; videh oce vaše kao prve smokve na drvetu u početku njegovom; oni otidoše k Velfegoru, i odvojiše se za sramotom, i postaše gadni kako im beše milo.

¹¹ Jefremova će slava odleteti kao ptica od rođenja i od utrobe i od začetka.

¹² Ako li i othrani sinove svoje, ja ću ih učiniti da budu bez dece, da ne ostane nijedan; i teško njima kad odstupim od njih.

¹³ Jefrem, kad ga gledah, beše kao Tir, posađen na ljupkom mestu; ali će Jefrem izvesti krvniku sinove svoje.

¹⁴ Podaj im, Gospode; šta ćeš im dati? Podaj im utrobu pometljivu i dojke usahle.

¹⁵ Sva je zloća njihova u Galgalu; zato onde mrzim na njih; za zloću dela njihovih izgnaću ih iz doma svog; neću ih više ljubiti: svi su knezovi njihovi odmetnici.

¹⁶ Udaren bi Jefrem; koren im posahnu, neće roditi roda; ako i rode, ubiću mili porod utrobe njihove.

¹⁷ Odbaciće ih Bog moj, jer Ga ne slušaju, i skitaće se po narodima.

¹ A sada, Izrailju, čuj uredbe moje i zakone, koje vas učim da tvorite, da biste poživeli i ušli u zemlju koju vam daje Gospod Bog otaca vaših i da biste je nasledili.

² Ništa ne dodajte k reči koju vam ja zapovedam, niti oduzmite od nje, da biste sačuvali zapovesti Gospoda Boga svog koje vam ja zapovedam.

³ Oči su vaše videle šta učini Gospod s Velfegora; jer svakog čoveka koji pođe za Velfegorom istrebi Gospod Bog tvoj između tebe.

⁴ A vi koji se držaste Gospoda Boga svog, vi ste svi živi danas.

⁵ Gle, učio sam vas uredbama i zakonima, kao što mi zapovedi Gospod Bog moj, da biste tako tvorili u zemlji koju idete da je nasledite.

⁶ Držite dakle i izvršujte ih, jer je to mudrost vaša i razum vaš pred narodima, koji će kad čuju sve ove uredbe reći: Samo je ovaj veliki narod mudar i razuman.

⁷ Jer koji je veliki narod kome je Gospod blizu kao što je Gospod Bog naš kad Ga god zazovemo?

⁸ I koji je narod veliki koji ima uredbe i zakone pravedne kao što je sav ovaj zakon koji iznosim danas pred vas?

⁹ Samo pazi na se i dobro čuvaj dušu svoju, da ne zaboraviš one stvari koje su videle oči tvoje, i da ne iziđu iz srca tvog dokle si god živ; nego da ih obznaniš sinovima svojim i sinovima sinova svojih.

¹⁰ Onaj dan kad stajaste pred Gospodom Bogom svojim kod Horiva, kad mi Gospod reče: Saberi mi narod da im kažem reči svoje, kojima će se naučiti da me se boje dok su živi na zemlji, i da uče tome i sinove svoje;

¹¹ Kad pristupiste i stajaste pod gorom, a gora ognjem goraše do samog neba i beše na njoj tama i oblak i mrak;

¹² I progovori Gospod k vama isred ognja; glas od reči čuste, ali osim glasa lik ne videste;

¹³ I objavi vam zavet svoj, koji vam zapovedi da držite, deset reči, koje napisa na dve ploče kamene.

¹⁴ I meni zapovedi onda Gospod da vas učim uredbama i zakonima da ih tvorite u zemlji u koju idete da je nasledite.

¹⁵ Zato čuvajte dobro duše svoje; jer ne videste nikakav lik u onaj dan kad vam govori Gospod na Horivu isred ognja,

¹⁶ Da se ne biste pokvarili i načinili sebi lik rezan ili kakvu god sliku od čoveka ili od žene,

¹⁷ Sliku od kakvog živinčeta koje je na zemlji, ili sliku od kakve ptice krilate koja leti ispod neba;

¹⁸ Sliku od čega što puže po zemlji, ili sliku od kakve ribe koja je u vodi pod zemljom;

¹⁹ I da ne bi podigavši oči svoje k nebu i videvši sunce i mesec i zvezde, svu vojsku nebesku, prevario se i klanjao im se i služio im; jer ih Gospod Bog tvoj dade svim narodima pod celim nebom;

²⁰ A vas uze Gospod i izvede vas iz peći gvozdene, iz Misira, da mu budete narod nasledni, kao što se vidi danas.

²¹ Ali se Gospod razgnevi na me za vaše reči, i zakle se da neću preći preko Jordana ni ući u dobru zemlju, koju ti Gospod Bog tvoj daje u nasledstvo.

²² I ja ću umreti u ovoj zemlji i neću preći preko Jordana; a vi ćete preći i naslediti onu dobru zemlju.

²³ Pazite da ne zaboravite zavet Gospoda Boga svog, koji učini s vama, i da ne gradite sebi lik rezani, sliku od koje god tvari, kao što ti je zabranio Gospod Bog tvoj.

²⁴ Jer je Gospod Bog tvoj oganj koji spaljuje i Bog koji revnuje.

²⁵ Kad izrodiš sinove i unuke, i ostarite u onoj zemlji, ako se pokvarite i načinite sliku rezanu od kakve tvari i učinite šta nije ugodno Gospodu Bogu vašem, dražeći Ga,

²⁶ Svedočim vam danas nebom i zemljom da će vas brzo nestati sa zemlje u koju idete preko Jordana da je nasledite, nećete biti dugo u njoj, nego ćete se istrebiti.

²⁷ Ili će vas rasejati Gospod među narode, i malo će vas ostati među narodima u koje vas odvede Gospod;

²⁸ I služićete onde bogovima koje su načinile ruke čovečije, od drveta i od kamena, koji ne vide ni čuju, niti jedu ni mirišu.

²⁹ Ali ako i onde potražiš Gospoda Boga svog, naći ćeš Ga, ako Ga potražiš svim srcem svojim i svom dušom svojom.

³⁰ Kad budeš u nevolji i sve te to snađe, ako se u poslednje vreme obratiš ka Gospodu Bogu svom, i poslušaš glas Njegov,

³¹ Gospod je Bog tvoj milostiv Bog, neće te ostaviti ni istrebiti, jer neće zaboraviti zavet s ocima tvojim, za koji im se zakleo.

³² Jer zapitaj sada za stara vremena, koja su bila pre tebe, od onog dana kad stvori Bog čoveka na zemlji, i od jednog kraja neba do drugog, je li kad bila ovakva stvar velika, i je li se kad čulo šta takvo?

³³ Je li kad čuo koji narod glas Božji gde govori isred ognja, kao što si ti čuo i ostao živ?

³⁴ Ili, je li Bog pokušao da dođe te uzme sebi narod iz drugog naroda kušanjem, znacima i čudesima i ratom i rukom krepkom i mišicom podignutom i strahotama velikim, kao što je učinio sve to za vas Gospod Bog naš u Misiru na vaše oči?

³⁵ Tebi je to pokazano da poznaš da je Gospod Bog, i da nema drugog osim Njega.

³⁶ Dao ti je da čuješ glas Njegov s neba da bi te naučio, i pokazao ti je na zemlji oganj svoj veliki, i reči Njegove čuo si isred ognja.

³⁷ I što mu mili behu oci tvoji, zato izabra seme njihovo nakon njih, i izvede te sam velikom silom svojom iz Misira,

³⁸ Da otera ispred tebe narode veće i jače od tebe, i da tebe uvede u njihovu zemlju i dade ti je u nasledstvo, kao što se vidi danas.

³⁹ Znaj dakle i pamti u srcu svom da je Gospod Bog, gore na nebu i dole na zemlji, nema drugog.

⁴⁰ I drži uredbe Njegove i zapovesti Njegove, koje ti ja danas zapovedam, da bi dobro bilo tebi i sinovima tvojim nakon tebe, da bi ti se produžili dani na zemlji koju ti Gospod Bog tvoj daje zasvagda.

⁴¹ Tada odeli Mojsije tri grada s ove strane Jordana prema istoku,

⁴² Da bi bežao u njih krvnik koji ubije bližnjeg svog nehotice ne mrzevši pre na nj, i kad pobegne u koji od tih gradova, da bi ostao živ:

⁴³ Vosor u pustinji, na ravnici u zemlji plemena Ruvimovog, i Ramot u Galadu u plemenu Gadovom, Golan u vasanskoj u plemenu Manasijinom.

⁴⁴ Ovo je zakon koji postavi Mojsije sinovima Izrailjevim.

⁴⁵ Ovo su svedočanstva i uredbe i zakoni, koje kaza Mojsije sinovima Izrailjevim kad iziđoše iz Misira,

⁴⁶ S ove strane Jordana u dolini prema Vet-Fegoru u zemlji Siona cara amorejskog, koji življaše u Esevonu, kog ubi Mojsije i sinovi Izrailjevi kad iziđoše iz Misira,

⁴⁷ I osvojiše zemlju njegovu i zemlju Oga, cara vasanskog, dva cara amorejska, koja je s one strane Jordana prema istoku,

⁴⁸ Od Aroira, koji je na potoku Arnonu, do gore Siona, a to je Ermon,

⁴⁹ I sve polje s ove strane Jordana prema istoku do mora uz ravnicu pod Azdot-Fazgom.