¹ Sveštenici, Leviti i sve pleme Levijevo da nemaju deo ni nasledstvo s ostalim sinovima Izrailjevim; neka jedu ognjene žrtve Gospodnje i njegovo nasledstvo.

² Nasledstvo, dakle, da nemaju među braćom svojom: Gospod je nasledstvo njihovo, kao što im je kazao.

³ Ali ovo pripada sveštenicima od naroda, od onih koji prinesu žrtvu, bilo vola ili jagnje: da se daje svešteniku pleće i obe vilice i želudac.

⁴ Prvine od žita svog, od vina svog i od ulja svog, i prvine od vune s ovaca svojih podaj mu.

⁵ Jer njega izabra Gospod Bog tvoj između svih plemena tvojih da stoji i služi u ime Gospodnje on i sinovi njegovi doveka.

⁶ I kad dođe koji Levit iz kog god mesta tvog iz svega Izrailja, gde nastava, kad dođe po želji duše svoje u mesto koje izabere Gospod,

⁷ Neka služi u ime Gospoda Boga svog kao i druga braća, njegova Leviti, koji onde stoje pred Gospodom.

⁸ Neka jedu jednak deo, osim onog što bi koje prodao u porodici otaca svojih.

⁹ Kad uđeš u zemlju koju ti Gospod Bog tvoj daje, ne uči se činiti gadna dela onih naroda.

¹⁰ Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svog ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik,

¹¹ Ni bajač, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar ni koji pita mrtve.

¹² Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za takve gadove tera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe.

¹³ Drži se sasvim Gospoda Boga svog.

¹⁴ Jer ti narodi koje ćeš naslediti, slušaju gatare i vračare; a tebi to ne dopušta Gospod Bog tvoj.

¹⁵ Proroka isred tebe, između braće tvoje, kao što sam ja, podignuće ti Gospod Bog tvoj; njega slušajte,

¹⁶ Po svemu što si iskao od Gospoda Boga svog na Horivu na dan sabora svog govoreći: Da više ne čujem glas Gospoda Boga svog i da više ne gledam oganj taj veliki, da ne poginem.

¹⁷ Zato mi reče Gospod: Dobro rekoše šta rekoše.

¹⁸ Proroka ću im podignuti između braće njihove, kao što si ti, i metnuću reči svoje u usta njegova, i kazivaće im sve što mu zapovedim.

¹⁹ A ko god ne bi poslušao reči moje, koje će govoriti u moje ime, od toga ću ja tražiti.

²⁰ Ali prorok koji bi se usudio govoriti šta u moje ime što mu ja ne zapovedim da govori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, takav prorok da se pogubi.

²¹ Ako li kažeš u srcu svom: Kako ćemo poznati reč koje nije Gospod rekao?

²² Šta bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navrši se, to je reč koje nije rekao Gospod; nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se.

¹ Kad vidiš vola ili ovcu brata svog gde luta, nemoj proći mimo njih, nego ih odvedi bratu svom.

² Ako li ti brat tvoj nije blizu ili ga ne znaš, odvedi ih svojoj kući neka budu kod tebe dokle ih ne potraži brat tvoj, i tada mu ih vrati.

³ Tako učini i s magarcem njegovim i s haljinom njegovom; i tako učini sa svakom stvarju brata svog izgubljenom, kad je izgubi, a ti je nađeš, nemoj proći mimo nju.

⁴ Kad vidiš magarca ili vola brata svog gde je pao na putu, nemoj ih proći, nego ih podigni s njim.

⁵ Žena da ne nosi muško odelo niti čovek da se oblači u ženske haljine, jer je gad pred Gospodom Bogom tvojim ko god tako čini.

⁶ Kad naiđeš putem na gnezdo ptičije, na drvetu ili na zemlji, sa ptićima ili sa jajcima, a majka leži na ptićima ili na jajcima, nemoj uzeti majke s ptićima.

⁷ Nego pusti majku, a ptiće uzmi, da bi ti dobro bilo i da bi ti se produžili dani.

⁸ Kad gradiš novu kuću, načini ogradu oko strehe svoje, da ne bi navukao krv na dom svoj, kad bi ko pao s njega.

⁹ Ne sej u vinogradu svom drugo seme da ne bi oskvrnio i rod od semena koje poseješ i rod vinogradski.

¹⁰ Ne ori na volu i na magarcu zajedno.

¹¹ Ne oblači haljine tkane od vune i od lana zajedno.

¹² Načini sebi rese na četiri kraja od haljine koju oblačiš.

¹³ Ko se oženi, pa mu žena omrzne pošto legne s njom,

¹⁴ Pa da priliku da se govori o njoj i prospe rđav glas o njoj govoreći: Oženih se ovom, ali legavši s njom ne nađoh u nje devojaštva;

¹⁵ Tada otac devojčin i mati neka uzmu i donesu znake devojaštva njenog pred starešine grada svog na vrata,

¹⁶ I neka kaže otac devojčin starešinama: Ovu kćer svoju dadoh ovom čoveku za ženu, a on mrzi na nju,

¹⁷ I dade priliku da se govori o njoj rekavši: Ne nađoh u tvoje kćeri devojaštva; a evo znaka devojaštva kćeri moje. I neka razastru haljinu pred starešinama gradskim.

¹⁸ Tada starešine grada onog neka uzmu muža njenog i nakaraju ga,

¹⁹ I neka ga oglobe sto sikala srebra, koje neka daju ocu devojčinom zato što je izneo rđav glas na devojku Izrailjku, i neka mu bude žena; da je ne može pustiti dok je živ.

²⁰ Ali ako bude istina, da se nije našlo devojaštvo u devojke,

²¹ Tada neka izvedu devojku na vrata oca njenog, i neka je zaspu kamenjem ljudi onog mesta da pogine, zato što učini sramotu u Izrailju kurvavši se u domu oca svog. Tako izvadi zlo iz sebe.

²² Ako se ko uhvati gde leži sa ženom udatom, neka se pogube oboje, čovek koji je ležao sa ženom i žena. Tako izvadi zlo iz Izrailja.

²³ Kad devojka bude isprošena za koga, pa je nađe kogod u mestu i obleži je,

²⁴ Izvedite ih oboje na vrata onog mesta, i zaspite ih kamenjem da poginu, devojku što nije vikala u mestu, a čoveka što je osramotio ženu bližnjeg svog. Tako izvadi zlo iz sebe.

²⁵ Ako li u polju nađe čovek devojku isprošenu, i silom je obleži, tada da se pogubi samo čovek koji je obleža;

²⁶ A devojci ne čini ništa, nije učinila greh koji zaslužuje smrt, jer kao kad ko skoči na bližnjeg svog i ubije ga takva je i ta stvar;

²⁷ Jer nađe je u polju, i devojka isprošena vika, ali ne bi nikoga da je odbrani.

²⁸ Ako ko nađe devojku koja nije isprošena i uhvati je i legne s njom, i zateku se,

²⁹ Tada čovek onaj koji je legao s njom da da ocu devojčinom pedeset sikala srebra, i neka mu ona bude žena zato što je osramoti; da je ne može pustiti dok je živ.

³⁰ Niko da se ne ženi ženom oca svog, ni da otkrije skuta oca svog.