Kommentar

 

Опрез. Глатке ствари напред. (Шта?)

Durch New Christian Bible Study Staff (maschinell übersetzt in Srpski, Српски)

Photo of a woman walking in the sand, by Joy Feerrar

Претпоставимо да нам је Бог дао упутство за употребу како да будемо добри људи и пружимо свој пуни потенцијал. Само претпоставимо.

Али претпоставимо, такође, да на свету заиста постоји зло и да нам неки људи - било овде испред нас или шапућући у мислима - заправо не желе добро. (Заправо их је НАЧИН више занимало шта желе и како им можете помоћи да то остваре.)

Ко ће од вас - Бога или зле воље - желети да вас уљуља у самозадовољство? Који би могао рећи неке истините ствари које заправо не желите да чујете, али које вас покрећу? Отворимо Библију и истражимо ово. (Стратегија изненађења!)

Ево одломка из Исаијине књиге који је подстакао овај чланак:

"А сада дођите, напишите то међу њих на плочу и наведите у књизи; да би то могло бити за каснији дан, у векове векова, да је ово бунтовни народ, лажљиви синови, синови који нису вољни да чују Јеховин закон; који виде видиоцима: „Не гледај“, а визионарима: „Не виђајте за нас праведне ствари; разговарајте са нама о глатким стварима ; гле заблуде; скренути са пута; одбити са пута; учини да Свети Израелов престане пред нашим лицима. " Izaija 30:8-11.

Када тражите стихове који се односе на овај одломак, наћи ћете следећи дугачки одломак из Јеремијине књиге:

"Овако говори Господ над војскама: Не слушајте речи пророка који вам пророкују: они вас чине таштима: говоре визију из свог срца, а не из уста Господњих. Они кажу и даље онима који ме презиру, „Господ је рекао: Имаћете мир; и кажу свакоме ко хода по машти властитог срца: Никакво зло вас неће задесити. ".... Нисам послао ове пророке, али они су трчали; нисам с њима разговарао, али они су пророковали.

.... Зар моја реч није попут ватре? говори Господ; и попут чекића који разбија стену на комаде? Зато, ево, ја сам против пророка, говори Господ, који краду моје речи свако од свог ближњег. Ево, ја сам против пророка, говори Господ, који се служе њиховим језицима, и кажу: каже. Ево, ја сам против оних који проричу лажне снове, говори Господ, и кажем им, и натерам мој народ да погреши лажима и лакоћом ; па ипак их нисам послао нити им заповедио; зато неће нимало користити овом народу, говори Господ. Jeremija 23:9-32

Овај одломак доводи до закључка да треба да слушамо шта Господ говори.

Ова тема „глатких ствари“ појављује се и у Амосовој књизи, где људи не желе да чују тешке истине:

"И подизао сам синове ваше за пророке, а ваше младиће за Назаријце. Зар није тако, о синови Израиљеви?", говори Господ. пророци, говорећи: Не пророкуј. " Amos 2:12

Ево још једног из Старог завета:

Не пророкујте, реците онима који пророкују: неће им пророковати, неће се срамити. Mihej 2:6

У овом Михејином стиху постоји нови концепт: срамота. Људи то не желе да осете. Не желе да чују ствари због којих то осећају. Али Мика у основи каже: "То је тешко. Морате то чути и учинити боље."

Постоји мали одломак из једног од Павлових менторских писама Тимотеју, који такође изгледа на ово:

"Проповедајте реч; будите тренутни у сезони, ван сезоне; укорите, укорите, опомињте са свим дуготрпљењем и доктрином. Доћи ће време када неће издржати здраву доктрину; али после својих пожуда гомила себи учитеља који имају сврбеж ушију; и они ће одвратити своје уши од истине и биће претворени у басне. 2. Timoteju Poslanica 4:2-4

Овде постоји напетост. У стиховима које смо управо цитирали видимо да не желимо да будемо или да слушамо прелаке пророке, говорећи олако или изговарајући глатке речи. То је основна лекција за нас у овим одломцима. И, истовремено, знамо да истина која не потиче из добра може бити тврда или оштра. Може нанети штету. Можете га користити из лоших мотива - ударања некога истином како бисте га сломили. Или можете да нанесете штету чак и из добрих мотива - ударањем некога тако да ће доћи на добру стазу (али и даље нехотице разбијањем).

Како да решимо ову напетост на заиста хришћански начин? Није увек лако рећи. Морамо ићи до Речи Господње да бисмо сазнали више. Али, људи могу и раде библијске одломке са бербе трешња, проналазећи ствари којима ће ојачати своје загађено разумевање и мотивацију.

Ево занимљивог запажања из Сведенборга:

"Као што је познато, дословни смисао Речи је по природи такав да човек може да користи тај смисао да подржи било које мишљење које може да усвоји." (Nebeske tajne 6222)

Шта да радим? Ево нас, састављамо овај чланак, проучавамо Библију, тренутно претражујемо и бирамо одломке. Како да покушамо да се уверимо да смо на правом путу? Морамо тражити равнотежу, контекст, бригу, промишљеност и - можда највиши поредак - чиста срца. Ево још једног одломка из даљег дела у истом одломку:

"То разумевање [црквено разумевање истине] постоји када људи читају Реч, марљиво узимају једну изјаву заједно са другом и тиме виде шта треба да верују и шта треба да раде. Такво разумевање долази само до они који примају светлост од Господа .... То просветљење не долази ни код кога другог већ до оне врсте људи која има жељу да зна истине, не ради угледа и славе већ због живота и службе. "< / и> (Nebeske tajne 6222)

Дакле, важно је „марљиво“ или пажљиво проучавање. Добри мотиви су витални. Поглед на Господа у Његовој Речи је од суштинског значаја за стварно разумевање или просветљење.

Истина мора бити удата за добро. Његов извор је Господ у његовој Речи. Ако искрено волимо своје ближње, циљ нам је њихово дугорочно духовно благостање, и то је несебично и угнежђено је у љубави према Господу. Када истина долази из добра и из пажљиво траженог просветљења, она је конструктивна, а не деструктивна. Али ... глатко? Често не!

Ево још једног последњег цитата који изгледа жели да буде овде:

"Уђите на тесна врата; јер су широка врата, а широк пут који води у пропаст, и многи који улазе кроз њих. Јер су тесна врата, а уски пут , који води у живот, а мало је оних који га пронађу. " Mateju 7:13-14

Господ не жели да имамо грубе животе. Он прави „груба места обичним“. Али Он такође зна да ће нам на крају истина помоћи, а неистина није, чак и ако се чини да је лакше или угодније или још уверљивије чути у кратком року.

Aus Swedenborgs Werken

 

Nebeske Tajne #6222

studieren Sie diesen Abschnitt

  
/ 10837  
  

6222. A on povede sa sobom dva sina svoja, Manasiju i Efraima. Da ovo označava Voljno i Intelektualno crkve rođeno od Unutrašnjeg, vidi se iz reprezentacije Manasije, koji je novo Voljno u Prirodnom, i njegov kvalitet (o kojemu vidi br. 5354); i iz reprezentacije Efraima, što je novo Intelektalno u Prirodnom, i njegov kvalitet (br. 5354); da su rođeni od Unutrašnjeg, označeno je time što su bili Josipovi sinovi, koji označava 2 unutrašnje Nebesko (br. 5869, 5877). Nužno je objasniti na šta se misli pod Intelektualnim i Voljnim crkve. Intelektalno je opažati od Reči šta je istina vere, a šta je dobro ljubavi prema bližnjemu. Poznato da je doslovni smisao Reči takve prirode da u šta god čovek veruje, on to može potvrditi pomoću toga smisla, to je stoga što su stvari u doslovnom smislu Reči opšti prijemnici (posude) koji primaju istine, pa se kvalitet ovih prijemnika vidi, to jest, oni postaju prozirni samo onda kada prime istine; a to je stoga što su to samo opšte stvari koje čovek treba prvo da nauči, da bi kasnije primio pojedine stvari i detalje na odgovarajući način. Da je doslovni smisao Reči takve prirode da što god čovek prigrli kao načelo (dogmu), to može da potvrdi pomoću toga smisla, pa je stoga očito zašto ima tolkio krivoverja (jeresi), čak i u crkvi, gde se svako [krivo 3 verovanje/potvrđuje doslovnim smislom Reči, i tako da oni veruju da je to istinito; ako bi kasnije čuli iz neba pravu istinu, oni ne bi to poverovali. Razlog za to je to što kod njih ne postoji Intelektualno crkve; jer Intelektualno crkve se sastoji u tome da čovek opaža dok čita Reč i pažljivo upoređuje jedan odlomak s drugim, šta treba verovati i šta činiti. Ovakvo se Intelektualno može naći samo kod onih ljudi koje Gospod prosvetli, i koji se u Hrišćanskm svetu nazivaju prosvetljenim; i ovakvo prosvetljenje se može naći samo kod onih ljudi koji žele da znaju istine, ne radi ugleda i slave, nego radi života i službe. Samo se ovo prosvetljenje prima u čovekovom Intelektualnom, jer Intelektualno se prsvetljuje. To je očito sudeći po onima koji imaju malo Intelektualnog i koji ne mogu da vide takve stvari u Reči ali oni imaju poverenja (vere) u one za koje veruju da su prosvetljeni. Neka se dalje zna, da oni koji su ponovo rođeni, da od Gospoda primaju Intelektalno koje može da se prosvetli. Ono što utiče na Intelektualno i što ga prosvetljava, to je svetlost neba od Gospoda; jer Intelektualno ima svoju svetlost, svoj vid, i opažanje samo iz toga izvora. Ali ovo Intelektalno koje se naziva Intelektualnim crkve, je više unutrašnje nego Intelektualno koje dolazi od samih spoljašnjih-znanja, jer je to opažanje da je nešto tako, ne za što je to diktat spoljašnjih-znanja i filosofije, nego zato što je to diktat Reči u njenom duhovnom smislu; na 5 primer, oni koji su u Intelektualnom crkve, jasno vide da su ljubav prema Gospodu i ljubav prem)

  
/ 10837