10243. Neka se umivaju vodom. Da ovo označava očišćenje pomoću istina vere, vidi se iz značenja umivanja , što označava očišćenje od zala i obmana, vidi gore, br. 10237; i iz značenja vode koja označava istine vere, vidi br. 10238. Onaj ko ne zna šta je označeno pranjem, a šta nogama i rukama, ne može da zna na šta se odnose ove reči kod Jovana, po tom Isus usu vodu u umvaonicu, i p0če prati noge učenicima i otirati ubrusm kojim beše zapregnut. Onda dođe k Simonu Petru, koji mu reče: zar ti da pereš moje noge? Isus odgovori: Ono što ja činim sada ti ne znaš, ali ćeš doznati kasnije. Petar mu reče: nikad ti ne ćeš oprati mojijeh nogu. Isus mu odgovori: ako te ne operem, nemaš dela sa mnom. Reče mu Simon Petar: Gospode, ne samo noge, nego i ruke i glavu. Isus mu reče: opranome ne treba do samo noge prati, jer je sav čist Jovan 13:5-10. Ko može da zna na šta se odnosi ono što je Gospod rekao, Ono što ja činim, ti sada ne znaš? tako isto, ako te ne operem, nemaš dela sa mnom? isto tako, Onaj ko je opran, njemu treba samo noge prati, jer je sav čist? Da je predmet o kome se ovde govori očišćenje od zala i obmana, može se znati samo iz unutrašnjeg smisla; iz kojega postaje očito da se pranjem označava očišćenje od zala i obmana; vodom u umivaonici, istina vere u prirodnom; lanenim ubrusom, kojim je Gospod bio zaogrnut, i kojim je otirao njihove noge, Božanska istina koja proističe iz Njega; nogama, čovekovo Prirodno; pranjem glave, ruku i nogu, preporod; slično i onim koji je opran. Stoga se pranjem označava očišćenje čovekovog Prirodnog, jer ako se ovo ne opere i ne očisti dok je čovek u prirodnom svetu, to se više ne može učiniti u večnosti; jer on ostaje u onome stanju Prirodnog u kome umre. Nema popravka kasnije, jer je to podloga u koju se ulivaju unutrašnje to jest duhovne stvari kao u svoj prijemnik; kad je to izokrenuto, izokreću se isto tako i unutrašnje stvari kda se uliju. Isto je kada je oko povređeno, ili neki čulni organ iii telesni ud, jer unutrašnje stvari osećaju i deluju kroz ove u skladu s njihovim primanjem. Da se čovek ne moče očistiti u večnosti ako se njegovo prirodno nije očistilo u prirodnom svetu, označeno je Gospodovim rečima, Ono što ja činim sada, doznaćeš kasnije. Da onaj ko je preporođen treba da samo očišćava prirodno, označeno je ovim rečima, Opranome ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist. A da Gospod sam očišćava, označeno je ovim rečima, Ako te ne operem, nemaš dela sa mnom. A da se ovo vrši preko Božanske Istine koja proističe od Gospoda, označeno je Njegovoim otiranjem lanenim ubrusom kojim je bio zaogrnut. Da laneni ubrus označava istinu od Božanskog, vidi br. 7601; stoga laneni ubrus kojim je Gospod bio zaogrnut označava Božansku Istinu od Njega. Da voda označava istinu vere, vidi br. 10238; da umivaonica, koj adrži vodu, označava Prirodno, vidi br. 10235; da pranje glave, ruku i nogu, ili celoga tela, označava preporod, br. 10239. I da noge označavaju čovekovo Prirodno, br. 10241. Iz svega ovoga opet je očito da je Gospod govorio u korespondencijama (saobraznostima), stoga od unutrašnjeg smisla, jer od neba, gde je taj smisao. Stoga ako se Gospodova Reč ne razume u tome smislu, može se razumeti samo malo (prim. prev. na drugim mestima, kao u raspravi o Sv. Pismu br. 55, autor navodi da se ono što je nužno za izbaljenje vidi u Sv. Pismu kao što se vidi lice i ruke na čoveku. Uz to treba napomenuti da je unutrašnji smisao slojevit; prvi po redu je istorijski unutrašnji smisao koji govori o razvoju Božije crkve u svetu; drugi je u utrašnjim ili duhovnim koji govori o očišćenju i preporodu čovek, a treći je i najviši onaj koji govori o tome kako je Gospod proslavio Svoje Ljudsko. Ovi smislovi su poznati u tri neba, prirodnom, duhovnom i nebeskom kao smislovi koje razumeju duhovi, to jest, anđeli u tim nebesima, popraćeni stanjima osećanja sreće i blaženstva, kao i opažanja istine, koji rastu što su nebesa viša, odnosno dublja).

10238. I nalij u nju vodu. Da ovo označava istine vere preko kojih se vrši očišćenje u prirodnom čoveku, vidi se iz značenja vode, koja označava istine vere, vidi br. 28, 739, 2702, 3424, 8568, 9323; i iz značenja umivaonice, kojom se označava prirodni čovek; vidi br. 10235. Onaj ko ne zna da voda označava istine vere, neće biti sposoban da razume mnoge odlomke u Reči, kao na primer značenje sledećeg, Ako se čovek ne rodi vodom i Duhom, ne će ući u carstvo Božije (Jovan 3:5). Oni koji pod vodom razumeju samo vodu, misle da se čovek nanovo rađa kroz vodu krštenja, iako voda nije ta koja doprinosi bilo šta preporodu, nego istina vere i dobro ljubavi; jer voda samo čisti telo, ali ne srce. Onaj ko ne zna da voda označava istinu vere, ne može da zna šta krštenje označava; jer veruje da spoljašnji obred spasava čoveka, dok je činjenica da spoljašnji obred nema efekta, nego unutrašnje stvari koje su označene, a to je preporod pomoću istina vere. Jer se oni koji pripadaju Crkvi razlikuju od drugih u svetu po krštenju, jer oni mogu da se preporode preko istina vere; oni, međutim, koji su izvan Crkve ne mogu, jer je u Crkvi Reč, u kojoj su istine vere. Onaj ko ne zna šta voda označava, taj ne može da zna šta je označeno, vodom iznad svoda i vodom ispod svoda (Postanje 1:6-10), iako se vodom iznad svoda označavaju istine vere u unutrašnjem čoveku, a vodom ispod svoda istine vere u spoljašnjem čoveku; jer je predemt o kome se govori u ovome poglavlju novo stvaranje čoveka pradrevne Crkve, stoga njegov preporod.

Onaj koji ne zna da voda označava istine vere, taj ne može da zna šta je označeno vodom kod Jovana,

A koji pije vode koju ću mu ja dati, ne će ožednjeti do veka; nego što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život večni Jovan 4:14. I kod Isaije,

Siromahe i uboge, koji traže vode a nje nema, kojima se jezik osušio od

žeđi. . . Otvoriću reke na visovima, i izvore usred dolina, pustinju ću obratiti u jezero, i suvu zemlju u izvore vodene (Isaija 41:17, 18). Ponovo, neće ožednjeti kad ih povede preko pustinje; vodu iz stene točiće im, jer će rascepiti kamen i poteći će voda (Isaija 48:21. ; i u nekoliko drugih odlomaka. Ali pogledaj šta je rečeno i pokazano pre o ovome predmetu, da se očišćenje od zala i obmana izvodi pomoću istina vere, br. 2799, 5954 na kraju, 7044, 7918, 9089, 10229; isto tako o preporodu, vidi šta je rečeno, br. 9959. Da krštenje označava preporod pomoću istina vere, br. 4255, 5120 na kraju, 9089. Da se očišćenje vrši u Prirodnom, br. 3147, 9572; kao i preporod, može se videti u onome što je navedeno, br. 9325 na kraju.

10239.

19. Da iz nje pere Aron i sinovi njegovi. Da ovo označava reprezentativ očišćenja i preporađanja čoveka od Gospoda, vidi se iz značenja pranja, što je očišćenje, vidi gore, br. 10237; i iz reprezentacije Arona, koji je predstavlja Gospoda kao nebesko Božansko Dobro, vidi br. 9806, 10068; i iz reprezentacije sinova izrailjevih, koji predstavljaju Gospoda kao duhovno Božansko Dobro, vidi br. 9807, 10068; iz ovoga je očito, da se pranjem Arona i njegovih sinova označava reprezentativ čovekovog očišćenja po Gospodu. To je isto tako i reprezentativ preporađanja, jer je preporađanje isto tako predstavljeno pranjem, i to pranjem celoga tela koje se, međutim, nazivalo krštenjem. Da krštavanje , to jest, krštenje označava preporod, vidi br. 4255, 9088. Ali, preporod se razlikuje od očišćenja u tome što preporod prethodi, a očišćenje sledi; jer se niko ne može očistiti od zala i obmana osim onoga koji se preporađa, i kad je već preporođen. Jer onaj koji se još nije nanovo rodio, doista se uzdržava od zala koliko god može, ali se od njih ne čisti, jer je uvek nečist. Drugačije je sa čovekom koji je preporođen; on se očišćava svakoga dana, što je označeno Gospodovim rečima Petru, Koji je opran, onome ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist (Jovan 13:10). Onaj ko je opran označava onoga ko je preporođen. Da se potpuno pranje nazivalo krštenjem, jasno je iz Marka , (7:4); a pranje celoga tela kod Mateje (3:13-16; Marko 1:30; kao i od Carevima 5:10, 14). Jordan, u kome se krštavalo (Mateja 3:6, 13; Marko I 1:5; o Carevima 5:10, 14) označavao je prirodno, br. 1585, 4255. Očišćenje pri krštavanju označavalo je iskušenje (Mateja 20:22-23), jer se svo prerorađanje izvodi pomoću iskušenja, br. 5036, 5773, 8351, 8958, 9859 i sledeći. Ovde će se ukratko reći zašto je Gospod, dok je bio u svetu, bio voljan da bude kršten, iako se krštenjem označava preporod čoveka kojega Gospod preporađa. Razlog je to što je krštenje Gospoda Samoga označavalo proslavljenje Njegovog Ljudskog, koje je, u Reči, označeno preporodom čoveka, koje tako isto označava glorifikaciju Ljudskog u Gospodu; jer je čovekov preporod slika Gospodovoga proslavljenja, vidi br. 3138, 3212, 3296, 3490, 4401, 5688. Stoga, kad je Gospod dopustio Jovanu da ga krsti,

On reče, Jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu Božiju Mateju 3:15. Ispuniti pravdu Božiju označava potčiniti paklove i dovesti ih, kao i nebesa, u red Njegovom vlastitom Moći, a u isto vreme i proslaviti Njegovo Ljudsko; jer su se ove stvari izvodile kroz iskušenja kojima se izložio; stoga kroz neprekidne borbe s paklovima, sve do poslednje na krstu. Da je ovo pravda koju je Gospod ispunio, vidi br. 9486, 9715, 9809, 10019, 10152).

DOVDE

Slične su stvari bile označene svim drugim stvarima koje su napisane o Gospodu u zakonu i prorocima (Luka 17:31; 22:37; 29:44); kao i Gospodovim dolaskom , kako bi ispunio sve stvari zakona (Mateja 5:17, 18). Ko ne zna misterije Reči, veruje da je Gospod postao pravda ispunivši sve stvari zakona, i da je tim ispunjenje izbavio ljudsku rasu od jarma zakona, to jest, od prokletstva. Međutim, ovo nije značenje tih reči, nego da je postao pravda tako što je potčinio paklove, i dovodeći nebesa u red, kao i proslavljanjem Svog Ljudskog; jer je ovim poslednji stekao za sebe moć , da bi Svim Božanskim i Ljudskim potčinio paklove i držao nebesa u redu kroz večnost, i naime da je mogao da preporodi čoveka to jest, da ga oslobodi pakla i spase.