¹ Potom vrati se anđeo koji mi govoraše, i probudi me kao čoveka koji se budi oda sna.

² I reče mi: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim, eto, svećnjak sav od zlata, i gore na njemu čaša, i sedam žižaka njegovih na njemu, i sedam levaka za sedam žižaka što su gore na njemu,

³ I dve masline uza nj, jedna s desne strane čaši a jedna s leve.

⁴ I progovorih anđelu koji govoraše sa mnom, i rekoh: Šta je to, gospodaru moj?

⁵ A anđeo koji govoraše sa mnom odgovori i reče mi: Zar ne znaš šta je to? I rekoh: Ne, gospodaru moj.

⁶ A on odgovori i reče mi govoreći: To je reč Gospodnja Zorovavelju: ne silom ni krepošću nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama.

⁷ Šta si ti, goro velika, pred Zorovaveljem? Ravnica; i on će izneti najviši kamen, s usklicima: Milost, milost njemu.

⁸ I dođe mi reč Gospodnja govoreći:

⁹ Ruke Zorovaveljeve osnovaše ovaj dom, Ruke će njegove i dovršiti, i poznaćeš da me je Gospod nad vojskama poslao k vama.

¹⁰ Jer ko je prezreo dan malih stvari? Jer će se radovati kad vidi kamen merački u ruci Zorovavelju, onih sedam očiju Gospodnjih koji prelaze svu zemlju.

¹¹ Tada odgovarajući rekoh mu: Šta su one dve masline s desne strane svećnjaku i s leve?

¹² I opet progovorih i rekoh mu: Šta su one dve grančice maslinove, što su među dva levka zlatna, koji toče zlato?

¹³ I reče mi govoreći: Zar ne znaš šta je to? A ja rekoh: Ne, gospodaru moj.

¹⁴ Tada reče: To su dve masline koje stoje kod Gospoda sve zemlje.