1
Potom vrati se anđeo koji mi govoraše, i probudi me kao čoveka koji se budi oda sna.
2
I reče mi: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim, eto, svećnjak sav od zlata, i gore na njemu čaša, i sedam žižaka njegovih na njemu, i sedam levaka za sedam žižaka što su gore na njemu,
3
I dve masline uza nj, jedna s desne strane čaši a jedna s leve.
4
I progovorih anđelu koji govoraše sa mnom, i rekoh: Šta je to, gospodaru moj?
5
A anđeo koji govoraše sa mnom odgovori i reče mi: Zar ne znaš šta je to? I rekoh: Ne, gospodaru moj.
6
A on odgovori i reče mi govoreći: To je reč Gospodnja Zorovavelju: ne silom ni krepošću nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama.
7
Šta si ti, goro velika, pred Zorovaveljem? Ravnica; i on će izneti najviši kamen, s usklicima: Milost, milost njemu.
8
I dođe mi reč Gospodnja govoreći:
9
Ruke Zorovaveljeve osnovaše ovaj dom, Ruke će njegove i dovršiti, i poznaćeš da me je Gospod nad vojskama poslao k vama.
10
Jer ko je prezreo dan malih stvari? Jer će se radovati kad vidi kamen merački u ruci Zorovavelju, onih sedam očiju Gospodnjih koji prelaze svu zemlju.
11
Tada odgovarajući rekoh mu: Šta su one dve masline s desne strane svećnjaku i s leve?
12
I opet progovorih i rekoh mu: Šta su one dve grančice maslinove, što su među dva levka zlatna, koji toče zlato?
13
I reče mi govoreći: Zar ne znaš šta je to? A ja rekoh: Ne, gospodaru moj.
14
Tada reče: To su dve masline koje stoje kod Gospoda sve zemlje.
