1
Posle mi pokaza Isusa, poglavara svešteničkog, koji stajaše pred anđelom Gospodnjim, i Sotonu, koji mu stajaše s desne strane da ga pre.
2
A Gospod reče sotoni: Gospod da te ukori, Sotono, Gospod da te ukori koji izabra Jerusalim. Nije li On glavnja istrgnuta iz ognja?
3
A Isus beše obučen u haljine prljave, i stajaše pred anđelom.
4
A on progovori i reče onima koji stajahu pred njim: Skinite s njega te prljave haljine. I reče mu: Vidi, uzeh s tebe bezakonje tvoje, i obukoh ti nove haljine.
5
I rekoh mu: Neka mu metnu čistu kapu na glavu. I metnuše mu čistu kapu na glavu, i obukoše mu haljine; a anđeo Gospodnji stajaše.
6
I anđeo Gospodnji zasvedoči Isusu govoreći:
7
Ovako veli Gospod nad vojskama: Ako uzideš mojim putevima, i ako uzdržiš šta sam naredio da se drži, tada ćeš ti suditi domu mom i čuvaćeš tremove moje, i daću ti da hodaš među ovima što stoje.
8
Čuj Isuse, poglavaru sveštenički, ti i drugovi tvoji što sede pred tobom, jer su ti ljudi čudo: evo ja ću dovesti slugu svog, klicu.
9
Jer gle, kamen koji metnuh pred Isusa, na tom je jednom kamenu sedam očiju; gle, ja ću ga otesati, govori Gospod nad vojskama, i uzeću bezakonje te zemlje u jedan dan.
10
U taj dan, govori Gospod nad vojskama, zvaćete svaki bližnjeg svog pod vinovu lozu i pod smokvu.
