800. I na one koji žive na nebu, označava duhovna dobra i istine, od kojih je sastavljen nebeski brak. To je vidljivo iz značenja izraza "huli na ime njegovo, i na kuću njegovu, i na one koji žive na nebu", kao krivotvorenja duhovnog dobra i duhovnih istina. Pod izrazom "i na kuću njegovu" podrazumevaju se anđeli; a, kako su anđeli postali anđelima putem primanja Božanskog dobra i Božanske istine, sledi da, u duhovnom smislu, koji je apstrahovan od osoba, "anđeli" ovde označavaju dobra i istine iz kojih su anđeli; a to je reprezentovano "anđelima" i na svim drugim mestima u Reči (vidi u prethodnom tekstu, br. 130, 302). Izraz "Anđeli" označava duhovna dobra i istine, jer svi koji su na nebu, jesu duhovni, te, takođe i misle i govore duhovno. Ali je posve drugačije kod ljudi na Zemlji, koji su prirodni, misle i govore prirodno, pa su, stoga, dobra i istine u njima prirodni. A, kako su dobro i istina međusobno u stanju ljubavi, i zbog toga moraju biti povezani, zbog toga je takođe, rečeno da od njihovog spoja potiče nebeski brak. To je ono, što označava izraz "i na one koji žive na nebu", budući da su svi, koji su na nebu obitavaju u tom braku, a, budući da se nebo povezuje, u Reči, s brakom, a u svakoj pojedinosti unutar postoji Reči sličan brak, kao što je vidljivo u prethodnom tekstu (br. 238 na kraju, 288, 484, 724); takođe, sledi da da anđeo ne može biti nebeski anđeo, osim ako nije u tom braku, ili ako nije taj brak u njemu, kao što je istina u čoveku crkve (vidi br. 660), odakle je opet očigledno da čovek, koji razdvaja veru od dobrih dela, nije čovek crkve, odakle se može videti da izraz "huli na ime njegovo, i na kuću njegovu, i na one koji žive na nebu" reprezentuje krivotvorenje duhovnih dobara i istina iz kojih je nebeski brak sastavljen.

[2] U dva prethodna poglavlja su obrađivani oni, koji razdvajaju veru od dobara života i time krivotvoruju Reč, i to u tolikoj meri, da sami sebi zatvaraju nebo. Takođe, obrađivani su i oni, koji pridružuju životna dobra veri, te je očigledno da time ne krivotvoruju Reč do toliko visokog stepena, da bi čak i zatvorili nebo za sebe. Sada, svakako bi se nešto moglo reći i o onima, koji, iako su u crkvama gde se priznaje sama vera, još uvek ne krivotvore Reč. To su: 1. oni, što ne razdvajaju veru od života, već ih povezuju uverenjem da vera i život čine jedno, poput ljubavi i misli, poput volje i razumevanja, poput toplote i svetlosti u vreme proleća i leta, od čijieg spoja nastaje sve klijanje, na jednako kao što istina i dobro čine jedno, kada se istina stavlja na mesto vere, a dobro na mesto života. O spajanju svega ovoga videti delo "Novi Jerusalim i Njegov Nebeski Nauk. " Takvi afirmišu u sebi da niko, ko živi zlim životom, ne može imati veru, već je može primiti samo onaj, ko dobro živi; takođe i da onaj, koji živi zlim životom, ne može primiti veru, osim ako ne sprovede životno pokajanje, tragajući za svojim zlom, i odustajući od njega; isto tako, onaj, koji živi zlim životom, ne može, u svom duhu ili u sebi, imati drugu veru negoli veru u neistinitost, no on može verbalno priznavati veru u istinu. Stoga, život onih koji objedinjuju svoj život i svoju veru sa svojom ptofesijom i delima – jeste milosrđe, dok njihova vera predstavlja misao da stvari stoje tako, kako smo ih upravo opisali. Vera takvih je otišla u pravcu duhovnosti u onoj meri, u kojoj oni poznaju istine iz Reči, i žive prema njima, jer vera postaje duhovna od dobrog života, a sve dok čovek otuda biva duhovan, za njega je nebo otvoreno.

2. Ne krivotvore Reč ni oni, koji ne znaju, i ne žele znati, da je vera - ništa drugo, negoli verovanje u one stvari, koje se sadrže unutar Reči i njihovo izvršavanje, jer vide kako vera znači verovanje i činjenje, a, nasuprot tome, verovati i ne činiti označava - verbalnu veru (a ne veru iz srca), gde verbalna vera obitava izvan čoveka, a nije smeštena u njemu. Oni, kad delaju, veruju da je vera verovanje da postoji Bog, nebo i pakao, i život nakon smrti; i da ljubiti Boga i ljubiti bližnjega znači: izvršiti zapovesti u Reči; a takvi, ako odstupaju od zla, izbegavaju ga, i odvraćaju se od nega (jer su zla - gresi), posledično, izvršavaju zapovesti, i to - zapovesti Božije, a ne svoje. Oni takođe veruju da je Gospod došao na svet kako bi spasao one, koji veruju u Njega, i koji čine ono, što je On podučavao.

3. Jer takvi ne znaju i ne žele znati, da vera predstavlja sve drugo (što oni, dakako, ne priznaju) sem ovoga, poput sledećeg stava: da se opravdanje i spasenje ostvaruju samo verom da je Bog Otac poslao svoga Sina da bi Njegova krv mogla da deluje na umilostivljenje, otkupljenje i spasenje; jer vide da isklučivo puko verovanje u ovo (što isključuje življenje životom vere, koji je milosrđe), pre osuđuje nego što opravdava; i to tim više osuđuje zbog toga što ne predstavlja verovanje u istinu, već verovanje u neistinu; jer to je verovanje u neposrednu milost, koja je reformisanje i regeneracija za koju ne postoje stvarna sredstva; misli se, pogrešno, na imputiranje, propovedanje i posredovanje, od kojih ništa, u stvarnosti, nema dejstvo. Štaviše, nije istina da je Otac poslao Sina koji je rođen u večnosti, u svet, niti je istina da je Otac umilostivljen krvlju Sina, niti je istina da je Gospod preneo grehe ljudskog roda na Njega, i time izvršio otkup; a isto važi i za druge stvari. Ako su to, pak, naizgled istiniti pojmovi, što prividno sledi na osnovu značenja izvedenog iz bukvalnog smisla Reči, oni se mogu tvrditi i takođe promišljati, ali ne smeju biti potvrđeni na takav način, da unište istinsku istinu, koja je na nebesima i na osnovu koje se doktrina crkve može podučavati iz Reči. Oni, koji polažu sve stvari vere u to priznanje, ne samo da sklanjaju na stranu sve istine, kojih ima bezbroj, od kojih anđeli i ljudi zadobijaju život i mudrost, već takvi još i stvaraju univerzalnu teologiju (koja se sastoji u određenim izrazima, iskazanim s poverenjem) u kojoj nema istina; ali, da bi potvrdili ove izraze, morali bi krivotvoriti Reč i time zatvoriti nebo prema sebi. Međutim, više o ovoj temi će biti reči na drugom mestu. Toliko o onima, koji krivotvore Reč, i o onima, koji je ne krivotvore.