10177. 1. Jošte načini oltar kadioni. Da ovo označava reprezentativ milostivog slušanja i primanja od strane Gospoda svih stvari bogoštovanja iz ljubavi i ljubavi prema bližnjem, vidi se iz značenja oltara kadionog , što je reprezentativ onih stvari bogoštovanja koje uzdižu ka Gospodu. Da su ovo one stvari koje su od ljubavi i ljubavi prema bližnjem, videće se u onome što sledi.

2. Oltar ima slično značenje onome što je na njemu; jer oltar je ono što sadrži, i na njemu su stvari koje su sadržane; a stvar sadržana čini jedno sa stvari koja sadrži, kao sto i hleb koji je na njmu, kao čaša i vino koje je u njoj. Oltar je bio načinjen za tamjan (kad), ne sto, jer je oltar kod Izrailjske nacije bio glavni reprezentativ bogoštovanja, vidi br. 4192, 4541, 8941, 9714.

3. Oltar kadioni predstavljao je slušanje i primanje svih stvari bogoštovanja od ljubavi i ljubavi prema bližnjem, jer je dim i kretanje dima nagore označavalo ono što se uzdiže i što se prima od Gospoda. Ali svetost i pobožnost, koje ne proizlaze iz ljubavi, doista se čuju, ali se ne primaju, jer je to licemerna svetost i pobožnost, jer je samo spoljašnja bez unutrašnjeg; a sveto spoljašnje bez unutrašnjeg prolazi kroz, ali ne dalje od prvoga praga neba, i tamo se rasipa; ali sveto spoljašnje s unutrašnjim, prodire u samo nebo, već prema prirodi unutrašnjeg, stoga do Gospoda. Jer sveto spoljašnje bez unutrašnjeg je stvar izgovaranja i pokreta; dok sveto spoljašnje od unutrašnjeg potiče od srca; o prethodnom i potonjem vidi što je pokazano u br. 8252-8257.

6. U šatoru ispred zavesa, bio je sto, na kome su bili hlebovi lica. Bio je i sve'njak sa žišcima, a bio je i oltar kadioni. Hleblom lica bila je predstavljena ljubav ka Gospodu; žišcima na svećnjaku, ljubav prema bližnjem i vera; a tamjanom na oltaru, bogoštovanje; ovaj (tamjan) se palio svakoga jutra i svake večeri kada su se postavljali žišci.

Stoga je očito da je paljenje tamjana predstavljalo bogoštovanje Gospoda od ljubavi i ljubavi prema bližnjem; a samim šatorom, u kojemu se izvodilo, bilo je predstavljeno nebo, gde je svo bogoštovanje ovoga karaktera.

Da hleb predstavlja nebesko dobro, koje je dobro ljubavi od Gospoda, može se videti u br. 9545; da svećnjak predstavlja duhovno dobro, koje je dobro ljubavi prema bližnjem i dobro vere, u br. 9548-9561; a šator je predstavljao nebo, 9457, 9481, 9485, 9784, 9963.

7. Kad se pomene bogoštovanje, misli se na sveto stanje koje se postiže molitvama, divljenjem, ispovedanjima, i sličnim pobožnostima, koje proizlaze iz unutrašnjih stanja ljubavi i ljubavi prema bližnjem. Da te stvari sačinjavaju bogoštovanje, označeno paljenjem tamjana, jasno je iz sledećih odlomaka, Izlivam pred njim moljenje svoje, i tugu svoju pred njim kazujem (Psalam 141:2). I u Otkrovenju, Četiri životinje padoše pred jagnjetom i četiri starešine padoše pred jagnjetom, imajući svaki gusle, i zlatne čaše pune tamjana, koje su molitve svetih (Otkr. 5:8). Ponovo, Drugi anđeo stade pred oltarom, i imaše kadionicu zlatnu; i beše mu dano mnogo tamjana da molitvama svih svetih. I dim od kađenja u molitvama svetih iziđe iz ruke njegove pred Boga (Otkr. 8:3, 4).

8. Pošto je tamjan označavao bogoštovanje i njegovo uzdizanje, to jest, slušanje i primanje od Gospoda, stoga je Mojsije zapovedio da se uzme kadionica sa tamjanom, i pali pred Jehovom, da bi znali koga će Jehova izabrati da ga čuje (Brojevi XVI, i sledeći stihovi); i kada su ljudi mrmljali , Aron je jurnuo među skupštinu sa tamjanom, kad je počeo pomor, i tako ga zaustavio (Brojevi 16:44-49). I kod Malahija, jer od istoka sunčanoga do zapada veliko će biti ime moje među narodima, i na svakom će se mestu prinositi kad imenu mojemu i čist dar Malahija 1:11. I kod Mojsija,

I sinovi Levijevi učiće Jakova uredbama i Izrailja zakonu, stavljaće tamjan u nozdrve tvoje, i prinos na oltar tvoj (Zak. Ponov. (33:10). Kaže se, stavljaće tamjan u nozdrve, jer se nozdrvama označava opažanje, br. 4624-4634; ovde se dodaje prinos, jer i njime je označeno dobro ljubavi.

9. Ali u obrnuom smislu, paljenjem tamjana, označava se bogoštovanje od obrnutih ljubavi, jer su ovo ljubavi pema sebi i svetu, kao paljenje tamjana drugim bogovima (Jer. 1:16; 16:3, 5); paljenjem tamjana likovima (idolima) (Jezikilj ?; ?); i kaditi (paliti tamjan) Valima (Osija 2:13).

10. Pošto paljenje tamjana označava stvari koje uzdižu i koje Božansko prima, to se isto tako može primeniti i na Neznabošce u njihovim religijskim obredima. Dobro je poznato u istoriji da su Rimljani i druge nacije koristile tamjan, kadionice, i posude sa tamjanom. Religijski obredi ove vrste potiču od Drevne Crkve, koja je bila proširena u nekoliko oblasti Azije – u Siriji, Arabiji, Babilonu, Egiptu, i Hananu. Ta je Crkva bila reprezentativna Crkva, čije su spoljašnje stvari predstavljale unutrašnje, koje su nebeske i duhovne. Mnogi su religijski obredi, uključujući paljenje tamjana, prešli od te Crkve okolnim nacijama do Grčke i Italije. Jedan od tih obreda bila je da čedne device, nazvane vestalke, bdiju nad svetom vatrom.

11. Tamjan koji se palio u Drevnoj Crkvi, a otuda i u Izrailjskoj Crkvi, pripremao se od mirisavih sastojaka – stakte, oniha, galbanuma, i tamjana, jer miris označava opažanje, a miomiris zahvalno opažanje, vidi br. 925, 1514, 1517-1519, 4748, 10054. A tamjan je posebno označavao istinu vere, pa stoga kada se tamjan pomene u Reči, tada se pominje i ulje, hleb, i prinosi, ili zlato, kojima se označava dobro ljubavi, kao kod Isaije,

Svi iz Sabe doći će, zlato i kad doneće, i slavu Jehovinu javljaće (Isaija 60:6. Tako isto i oni koji su dolazili od Istoka, o kojima je napisano kod Mateje, i dođoše mudraci s istoka, tražeći Gospoda koji se rodi u to vreme, i otvoriši svoja blaga, darovaše ga zlatom, tamjanom, i miomirisom Mateju 2:1, 2, 11).

Da su se oni koji su dolazili s Istoka u Reči nazivali sinovima istoka, je stoga što označavaju one koji su bili u poznanjima dobra i istine, što se može videti u br. 3249, 3762; slično Saba, br. 1171, 3240; da zlato označava dobro ljubavi, može se videti u onome što je navedeno, br. 9874, i br. 9881.

12. I kod Jeremije,

I donosiće žrtve paljenice i prinose s darom i kadom Jeremija 17:26. ; a darovima se označavalo dobro ljubavi, vidi br. 9992, 10137. Otuda je očito da tamjan u Reči označava istinu vere; jer u Reči, gde se govori o dobru, govori se i o istini, zbog nebeskog braka, koji je između dobra i istine u svemu što je tamo; vidi navedeno, br. 9263, 9314. To je bio razlog da su se ulje i tamjan postavljali kao ponude za greh (Levitska 2:1, 2, 15), ali ne i prinos za greh (Levitska 5:11); a ni prinos za sumnju ljubavnu (ljubomoru) (Brojevi 5:15). Ulje i tamjan se nisu postavljali za ove, jer su bili namenjeni iskupkljenju od zala; jer sve dok se čovek iskupljuje, ne može da prima dobro ljubavi i istinu vere, jer im se zla protive; drugačije je posle iskupljivanja ili uklanjanja zala.

13. Pošto se dobro ljubavi ne može dati bez istine vere – jer dobro čini istinu, i ono je onakvo kakvim ga istina oblikuje – stoga se na svaku ponudu stavljao tamjan; kao i na hleb lica, na stolu u šatoru od sasatnka (Levitska 24:7). Jer hleb označava dobro ljubavi, br. 3478, 3813, 10040, 10137).

9457. I Jehova reče Mojsiju govoreći. Da ovo označava poučavanje o svetim stvarima neba koje je trebalo pretstavljati, vidi se iz onoga što sledi; jer se sa

Jehova reče Mojsiju označavaju svete stvari neba koje su trebale da budu pretstavljene. Jer među Izrailjskim narodom ustanovljena je crkva u kojoj je trebalo da budu pretstavljene u spoljašnjoj formi nebeske stvari dobra ljubavi i duhovne stvari dobra i istinevere, kakve su u nebu, i kakvemora da budu i u crkvi. Iz ovoga je jasno se sa Jehova reče označava poučavanje o svetim stvarima neba koje su trebale da budu pretstavljene. A pošto su stvari koje slede pretstava nebeskih i duhovnih stvari koje su u nebima od Gospoda, biće rečeno šta je to reprezetativna crkva, i zašto je bila ustanovljena.

[2] Postoje tri neba: najdubljeili treće; srednje ili drugo; i poslednje ili prvo: U najdubljem vladadobro ljubavi prema Gospodu; u srednjem nebu, dobro ljubavi prema bližnjemu; a u poslednjem nebu su pretstavljene stvari koje se misle, govore, i nastaju u sredjem i najdubljem nebu (nebima). Reprezentativi u ovomenebu su bezbrojni, a sastoje se od rajskih vrtova, bašta, šuma, polja, planina, i dolina; kao i gradova, palata, kuća; kao i stada, i čopora, životinja i ptica mnogih vrsta, pored velikog broja drugijh stvari. Ove se stvari pokazuju pred očima anđeoskih duhova tamo jasnije nego što se slične stari vide i svetlosti podneva na zemlji; a zadivljujući je reći, opažaju se i njihova značenja.

[3] Ovakve su se stvari pokazivale i prorocima kada je njihov unutrašnji vid bio otvoren, a koji je vid njihovoga duha; kao konji Zahariji (Zah. 6:1-8); životinjekoje su bili herubimi , a posle novi hram sa svim što mu pripada, Jezikilju (Jezik. (1:9-10, 40-48); svetnjak, prijestoli, životinje koje su bile i herubimi, konji, novi Jerusalim, i mnoge druge stvari, Jovanu, kao što je opisano u Otkrovenju. Na sličan način konji i ognjena kola momku Jelisijevom (2 o Carevima 6:17). Stvari kao ove pojavljuju se neprestano u nebu pred očima duhova i anđela, i one su prirodne forme u kojima se završavaju unutranje stvari neba, i u kojima se one otslikavaju, i tako pCrkva je reprezentativna onda kada retstavljaju pred samim očima. Ove su stvari reprezentativi (pretstave).

[4] Crkva je reprezentativna onda kada su unutrašnje stvari ljubavi i vere u Gospoda pretstavljene formama vidljivim u svetu; kao u ovome poglavlju i u sledećem, kovčegom, sjedištem milosti, herubimima, stolovima, svetnjakom, i drugim stvarima u šatoru. Jer je ovaj šator bio tako sačinjen da pretstavlja tri neba i sve stvari u njima; tako je kovčeg, u kome je bilo svedočanstvo, pretstavljao je najdublje nebo i Gospoda samog u njemu. Zbog čega je njegova forma pokazana Mojsiju na gori, Jehova je tada rekao da treba da mu načine svetnju, kakobi među njima nastavao (stih 8).

Svako ko može donekle da misli na unutrašnji način, može da opazi da Jehova nije mogao nastavati u šatoru, nego u nebu; i da se ovaj šator ne bi mogao nazvati svetinjom osim ako se to nije odnosilo na nebo, i na nebeske i duhovne stvari u njemu: Pomislite, šta bi to bilo za Jehovu, Tvorca neba i zemlje, da nastava u malome staništu od drveta, obloženim zlatom i okruženim zavesima, osim ako se time ne pretstavljaju nebo i stvari neba.

[5] Jerse pretstavljene stvari zaista i pokazuju u nebu u sličnoj formi u najnižem ili prvom nebu pred očima duhova koji su tamo; dok se u višim nebima opažaju unutrašnje stvari koje su pretstavljene, a koje su, kao što je rečeno, nebeske stvari ljubavi prema Gospodu, i duhovne stvari vere u Gospoda. Takve su stvari koje su ispunjavale nebo kada je Mojsije, skupa s narodom, bio u svetom spoljašnjem, i kada su se klanjali (obožavali) ovaj šator kao stanište Jehove samoga. Iz ovoga se vidi šta je reprezentativ (pretstava), i da su preko njega nebo i Gospod bili prisutni kod čoveka. (prim. prev. prvo, u najdubjem ili trećem nebo pretstave se OPAŽAJU, što je dublji i savršeniji način prikazivanje istina, dok se u niži nebima istine VIDE ; drugo, u prvom nebu su duhovi koji se pripremaju da ev. postanu anđeli pa se stoga često nazivaju i duhovima-anđelima.

[6] Stoga kada je drevna crkva nestala, bila je ustanovljena reprezentativna crkva kod Izrailjskog naroda, kako bi preko ovih reprezentativa postojala povezanost s nebom, tako i Gospoda sa ljudskm rasom; jer bez povezanosti sa Gospodom preko neba, čovek bi nestao. Jer on živi silom ove povezanosti. Međutim, ove reprezentativi su bili samo spoljašnja sredstva povezivanja, pomoću koji je Gospod na zadivljujući način (kao čudom) ostvarivao povezanost s nebom (povezanost s ljudskm rasom) (br. 4311). Ali kada je povezanost i preko ovih stvari prestala, Gospod je došao u svet i otvorio unutrašnje stvari same koje su bile pretstavljena, a to su stvari ljubavi i vere u njega. Ove unutrašnje stvari sada povezuju; međutim, u sadašnje vreme jedina stvar koja povezuje je Reč, jer je tako napisana da svaka i sve stvari u njoj korespondiraju, pa stoga i pretstavljaju i označavaju Božanske stvari koje su u nebima.