10227. Bogati da ne da više, a siromah da ne da manje od pola sikla, kad daju prilog Jehovi. Da ovo označava da svi, ma kakvi da su, treba da tako pripisuju Gospodu sve stvari istine od dobra, vidi se iz značenja bogate osobe, što označava onoga koji obiluje istinama i dobrima, kao i njihovim poznavanjem, o čemu ćemo ubrzo govoriti; i iz značenja siromašne osobe, što označava onoga ko ne obiluje ovim stvarima, a o čemu ćemo uskoro govoriti; i iz značenja ne davati više ili manje, što označava sve podjednako; i iz značenja pola sikla, što su sve stvari istine od dobra, vidi br. 10221; i iz značenja davati Jehovi, što znači pripisivati Gospodu, jer Jehova u Reči označava Gospoda, vidi šta je navedeno, br. 9373. Iz ovih je stvari očito da se bogatom osobom , koja da ne da više , a siromašna osoba manje nego pola sikla Jehovi, da se označava da ma kakvi da su, treba da pripisuju podjednako sve stvari istine od dobra Gospodu.

Ovde je slučaj ovakav: svi imaju moć da shvataju i da budu mudri, ali neki su manje mudri od drugih zato što ne pripisuju sve što pripada inteligenciji, to jest, svu istinu i dobro Gospodu. Oni koji pripisuju sve Gospodu mudriji su od ostalih, jer sve stvari koje pripadaju istini i dobru, koje čine mudrost, ulivaju se iz neba, to jest, od Gospoda tamo. Pripisivanje svega Gospodu čini da se čovek otvara iznutra prema nebu, jer ovo ga vodi da prizna da ništa od istine i dobra nije od njega; jer koliko to čini, toliko odstupa ljubav prema sebi, a u isto vreme odlazi i mrkla tama koja potiče od obmana i zala; a toliko ulazi u nevinost, i u ljubav i veru prema Gospodu; a kao rezultat on se povezuje sa Božanskim; a influks i prosvetlenje slede. Iz svega ovoga je očito zašto je neko mudriji a drugi manje mudar, kao i to zašto bogati da ne daje više nego siromašni; jer svi oni imaju podjednaku moć da rastu u mudrosti.

Pod moći da se raste u mudrosti ne označava se moć razmišljanja o istinama i dobrima od znanja, niti na moć da čovek potvrdi sve što mu se dopada, nego da se uočava šta je istinito i dobro, da se bira ono što je pogodno, i da se koristi za ostvarenje svrha u životu. Oni koji pripisuju sve stvari Gospodu, oni razaznaju i biraju a tako isto i primenjuju; dok oni koji ovo ne čine, to pripisuju sve seb amima, i oni su vešti u umovanju o istinama i dobrima, i govore samo ono što su stekli od drugih, i to ne iz razuma, nego iz memorije. Pošto ne mogu da vide istinu iznutra, oni su izvan nje, i potvrđuju sve što primaju, bilo da je istinito ili lažno. Oni koji su sposobni da ovo čine sa više učenosti jer imaju znanje iz nauka, za te svet misli da su mudriji od ostalih; međutim, što više pripisuju sebi, to jest, što više vole ono što sami misle od sebe, to su više ludi, jer potvrđuju obmane više nego istine, a zla više nego dobra. Jer takvim osobama izvor svetlosti su obmane i prividi sveta, a to je njihovo vlastito svetlo, koje se naziva prirodnim svetlom, a koje je odvojeno od svetlosti neba; a ovo svetlo, kada se odvoji od istina i dobara neba, samo je mrkli mrak.

Da bogatstva i obilje označavaju ono što se odnosi na inteligenciju i mudrost, a stoga i na poznavanje istine i dobra, nazvano duhovnim bogatstvom i obiljem, jasno je iz odlomaka u Reči gde se imenuju; kao kod Isaije,

Tada ću obići plod ohologa srca cara Asirskoga, jer reče: krepošću ruke svoje učinih i mudrošću svojom, jer sam razuman i; i premestih međe narodima i blago njihovo zaplenih i kao junak oborih stanovnike. I ruka moja nađe kao gnezdo bogatstvo u naroda (Isaija 10:12-14. Predmet o kome se ovde govori u unutrašnjem smislu su oni koji se uzdaju u vlastitu inteligenciju i veruju da istinska mudrost ne dolazi od neba, nego od njih samih. Car Asirski označava umovanje; u ovome slučaju, od svoje vlasitite inteligencije, br. 1186; otuda zapleniti blago i bogatstvo naroda je razrušiti one stvari koje se odnose na istinu od inteligencije i mudrosti. Ponovo, Proroštvo na stoci južnoj: odneće blago svoje kamilama na grbama u Egipat (Isaija 30:6, 7). Stoka južna označava one koji su unutar Crkve, stoga u svetlosti istine od Reči, ali koji čitaju Reč samo radi znanja , a ne radi svrha u životu; jer jug označava tamo gde je svetlost istine, stoga gde je Reč, br. 3195, 3708, 5672, 9642; magare označava znanje, a kamila označava isto. Da magare ima ovo značenje, vidi br. 5492, 5741, 7024; tako isto i kamila, br. 3048, 3071, 3145, 4516; a tako i Egipat, vidi što je navedeno, br. 9391.

Da ova proroštva treba razumeti u unutrašnjem smislu, vidi se iz toga što bez toga niko ne bi znao na šta se misli pod južnom stokom , i nošenjem blaga na grbama kamila, u Egipat. Ponovo, kod istoga proroka, I daću ti blago tajno i bogatstvo sakriveno, da poznaš da sam ja Jehova (Isaija 45:3. ; gde tajno blago i bogatstvo sakriveno ozačavaju one stvari koje se odnose na nebesku inteligenciju i mudrost, koji su sakriveni od prirodnog čoveka. I kod Jeremje,

Greh je Judin zapisan gvozdenom pisaljkom. Goro s poljem, daću imanje tvoje, sve imanje tvoje daću da se razgrabi Jeremija 17:1, 3). Juda se naziva gorom s poljem, jer je Juda bi eprezentativ nebeske Crkve; jer gora označava ljubav nebeske Crkve, br. 6435, a polje označava Crkvu, br. 2971, 3766, 7502, 9295; bogatstvo i blago koje će biti dato kao plen, označava sve istine i dobra Crkve, koja će se rasuti. Ponovo, Jer što se uzdaš u svoja dela i u blago svoje, za to ćeš se i ti uzeti Jeremija 48:7. ; blago i u ovome odlomku označava doktrinarne postavke i znanje Crkve. Ponovo, Mač na konje njegove, i na svu mešavinu što je usred njega; mač na blago njegovo, i ragrabiće se. Suša na vode njegove, i usahnuće Jeremija 50:37, 38). Ove su reči usmerene protiv Haldejaca, kojima se označavaju oni koji se drže spoljašnjeg bogoštovanje bez unutrašnjeg, stoga one koji ustima ispovedaju istine Reči, ali u srcu ih poriču; mač označava obmanu koja se bori protivu istina, br. 2799, 4499, 327, 5321; konji označavaju Intelektualno, br. 2760-2762, 3217, 8294; kola označavaju stvari koje se odnose na doktrinu (nauk), br. 5321, 8215; blago koje će biti razgrabljeno označava istine i dobra Crkve koja će se izokrenuti i nestati kroz primenu na zla ljubavi prema sebi i svetu; suša na vodi, nedostatak i rasipanje istina vere; da voda označava istine vere, vidi br. 2702, 3058, 8568, 9323).

Ko ne može da vidi da doslovni smisao ne daje pravo značenje ovih reči?

Jer šta ima veze sa svetošću Crkve, ili neba, u ovim izrazima, i kakav je to u njima smisao, da će mač ići protivu konja, protivu kola, protivu izmešane gomile, protivu blaga, i da će biti suša na vodi koja će se isušiti? Iz ovoga i drugih odlomaka Reči, može se stoga videti da postoji duhovni smisao, različit od prirodnog, u svakom izrazu, i da se Reč bez toga smisla ne može nazivati svetom, i da se u mnogim odlomcima ne može razumeti. Ponovo, kod Jeremije,

O Babele, koji ležiš kraj vode velike i imaš mnogo blaga! Jeremija 51:13. ; Babel označava one koji imaju Reč, pa stoga i sva dobra i istine Crkve, ali koji ih koriste za ljubav prema sebi, i koji ih tako oskrvnjuju, br. 1326. Ovo je tako isto bilo predstavljeno carem Vavilonskim koji je uzeo sve posude hramovske koji su bilie zlatne i srebrene, i da je pio iz njih, i da je slavio bogove zlatne i srebrne (Danilo 5:2-4 i sledeći stihovi); otuda se za Babel kaže da sedi (stanuje) na mnogim vodama, i da je pun blaga. Vode označavaju istine, a u obrnutom značenju obmane, br. 2702, 3958, 8568, 9323. Ovo je dalje opisano u Otkrovenju, gde se blaga Vavilona, koja se nazivaju trgovinom, i nabrajaju (pogl. XVIII.). I kod Jezekilja,

Evo, ja ću dovesti na Tir Navukodonosora cara Vavilonskoga sa severa; koji će kopitama svojih konja gaziti po ulicama tvojim; popleniće blago i opleniti trg tvoj Jezekilj 26:7? 26:12). Tirom se označava Crkva u pogledu poznavanja dobra i istine, br. 1201; Navukodonosorom, carem Vavilonskim, koji će svetogrditi i pustošiti (br. 1327), a što je slučaj kad istine i dobra Crkve služe kao sredstva da se povlađuje zlima ljubavi prema sebi i svetu, preko krivih primena; je takvom slučaju zla tih ljubavi su unutra u srcu, dok su svete stvari Crkve na usnama; kopita konja označavaju najviše prirodne stvari koje su poznavanja , ali samo u memoriji, br. 7729, a ulice [označavaju] istine vere , br. 2336; blago i trgovina označavaju poznavanja dobra i istine.

Zato što se Tirom označavaju poznavanja dobra i istine, br. 1201, stoga se tamo gde se u Reči o Tiru govori, tu se govori i o trgovini i bogatstvu, kao kod istoga proroka, Tarsis (Tir) trgovaše s tobom mnogim svakojakim blagom: sa srebrom, i gvožđem, s kositrom, i s olovom Sinovi Dedanovi (Damaskus) su s tobom trgovali mnogim blagom, tako si obogatio careve zemaljske Jezekilj 27:1 do kraja). Ponovo, Stekao si blago mudrošću svojom i razumom svojim, i nasuo si zlata i srebra u riznice svoje Jezekilj 28:4? 28:5); predmet je i ovde Tir, što jasno pokazuje, da se bogatstvom i blagom u Reči označava duhovno bogatstvo i blago, a to su poznavanja dobra i istine, a koja su sredstava preko koji se dolazi do mudrosti. Tako isto i kod Zaharije,

I Tir sagradi sebi grad, i sabra srebra kao praha, i zlata kao kala po putu. Gle, Gospod će ga oterati, i svrći u more silu njegovu Zaharija 9:3, 4). I kod Davida,

Sva je ukrašena kći careva iznutra, haljina joj je zlatom iskićena (Psalam 45:13). U ovome se odlomku opisuje Crkva u pogledu osećanja za istinu, i naziva je carskom kćeri, br. 2362, 3963, 466, 6148; pa se kaže da će kći careva nuditi dar, i da će bogati tražiti tvoju milost, gde bogati označavaju one koji obiluju u istinama i dobrima. I kod Osije,

Baš se obogatih, i stekoh blago Osija 12:8, 9); ovde se sa obgatiti se, i steći blago, označava da se obogatio ne svetskim nego nebeskim blagom i bogatstvom; jer se Efraimom označava Intelektualno Crkve, koje je prosvetljeno kad se čita Reč, br. 5354, 6222, 6238, 6267. I u Otkrovenju, Anđelu crkve u Laodikiji, jer govoriš: bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem ; a ne znaš da si nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go. Savjetujem te da kupiš u mene zlata žeženoga u ognju, da se obogatiš, u bele haljine da se obučeš Otkrivenju 3:17, 18). Predmet o kome se govori je Crkva koja čini da je jedino što se odnosi na Crkvu, da su to gola poznavanja , pa se sama uzdiže pred drugima, iako su poznavanja samo sredstva kojima se popravlja i usavršava život. Stoga , onaj koji ih poseduje, a bez života u skladu s njima, taj je siromah, nevoljan, potrebit, slep, i go. Kupiti zlato prečišćeno (žeženo u ognju) označava sebi priskrbiti ono što je istinski dobro od Gospoda, a bele haljine označavaju sebi pribaviti od Gospoda stvarne istine od toga dobra. Da zlato označava dobro ljubavi, vidi ono što je navedeno, br. 4545, 5245, 9814, 9952. I kod Jeremije,

I, Jehove, dajem svakome prema putovima njegovijem i po plodu dela njegovijeh. Kao što jarebica leži na jajima, i ne izleže, tako ko sabira bogatstvo ali s nepravdom, u polovini dana svojih ostaviće ga, i najposle će biti lud Jeremija 17:10, 11).

Predmet o kome se ovde govori su oni koji sebi stiču poznavanja ne gledajući na to kako da se obogate, to jest, kako bi gomilali znanja, iako bi trebalo da svoje usluge usmere ka životu; to je ono što je označeno jarebicom, ali koja ne izleže, i bogaćenjem ali ne razumom (nego s nepravdom). I kod Luke,

Tako dakle svaki od vas koji se ne odrekne svega što ima, ne može biti moj učenik Luka 14:33. Onaj ko ne zna da bogatstvo, u unutrašnjem smislu, označava duhovno bogatstvo i blago, a to su znanja iz Reči, taj doista misli da treba da se liši svega bogatstva da bi bio spasen. Ali to nije značenje ovih reči, jer blago ovde označava sve što čovek stekne pomoću svoje vlastite inteligencije; jer niko ne može da bude mudar od sebe, nego samo od Gospoda. Stoga, odreći se svoga bogatstva je ne pripisivati sebi ništa od inteligencije i mudrosti; a ko ovo ne zna, taj ne može da prima pouku od Gospoda, niti da bude Njegov učenik. Zato što se posedom, bogatstvom, obiljem, srebrom, i zlatom, označavaju stvari inteligencije i mudrosti, stoga se carstvo nebesko upoređuje sa blagom sakrivenim u polju (Mateja 13:44); stoga se kaže da ne sabiraju sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gdje lupeži potkopavaju i kradu. Jer gde je vaše blago, tamo je i srce vaše (Mateja 6:19-21; Luka 12:33, 34). Oni koji ne znaju da se pod bogatašem misli na onoga ko poznaje istinu i dobro, to jest, na onoga ko ima Reč, a da se pod siromahom misli na onoga ko nema tih znanja, ali koji ih želi, taj mora da misli da se bogatim označava onaj ko ima a koji je obučen u purpur i u tanko platno, a pod siromahom da se označava čovek koje je ležao pred njegovim vratima (Luka XVI), da se tu misli na bogatog čoveka i siromašnog u skladu s običnim začenjem ovih izraza, iako se tu bogatašem označava Jevrejska nacija , koja je imala Reč; pupurom, u koji je bio obučen bogataš, označava se ono što je dobro, br. 9467; dok se siromahom, koji je ležao pred vratima, označavaju oni koji su izvan Crkve, i koji nemaju Reč, a žele [da imaju] istine i dobra neba i Crkve. Stoga je očito da se bogatašem označavaju oni koji imaju Reč, stoga Božanske Istine; kao i u proročkim rečima Marijinim kod Luke,

Bog napuni gladne blaga, a bogate otpusti prazne Luka 1:53. Gladni u ovome odlomku označavaju one koji se na drugim mestima nazivaju siromašnim, to jest one koji nemaju hleba i vode, a koji su stoga gladni i žedni, ili koji ne znaju šta je dobro i istinito, ali to žele da znaju. Hlebom i vodom se , u Reči, označava dobro i istina, br. 9323; a gladovanjem i žeđi označava se želja za ovakvim stvarima. Takvi su označeni siromasima i na drugim mestima, kao kod Luke,

Blago siromašnima, jer je njihovo carstvo nebesko; blago onima koji gladuju, jer će se nasititi Luka 6:20, 21).

Ponovo, Gospodar reče slugi da ide po ulicama i stazama grada, i da dovede siromašne, kljaste, i koji hramaju, kao i slepe Luka 14:21. Ponovo, Siromašnima s ropoveda dobra vest Luka 7:22. I kod Mateje,

Siromašni slušaju dobru vest Mateju 11:5. I kod Isaije,

I prvenci siromaški nahraniće se, i ubogi će počivati bez straha (Isaija 14:30. Ponovo, I potrebiti će se veoma radovati u Svecu Izrailjevom (Isaija 29:19. I kod Sofonije,

I ostaviću u tebi narod nevoljan i siromašan, i oni će se uzdati u ime Jehovino, i oni će ležati, i ne će biti nikoga da ih plaši Sofonija 3:12? 3:13). I kod Isaije,

Siromahe i uboge, koji traže vode, a nje nema, kojima je jezik osušen od žeđi, ja, Jehova, ne ću ih ostaviti. I otvoriću reke na visovima, i izvore usred dolina, pustinju ću obratiti u jezero vodeno (Isaija 41:17, 18). Siromašni i potrebiti koji traže vode su oni koji žele saznanja o dobru i istini; voda označava istinu; želja se opisuje njihovim jezikom koji se suši od žeđi; a obilje koje će primiti opisuje se rekama koje će poteći na bregovma i izvorima u dolinama.

Iz svega ovoga se dalje vidi da se nebeske stvari, a koje su istine vere i dobra ljubavi, da se označavaju zemaljskim stvarima, kao što su vode, reke na bregovima, izvori u dolinama, i da su ovi potonji izrazi doslovni smisao Reči, a prethodni da su duhovni, i da je Reč zbog ovoga smisla Božanska, a bez njega nije Božanska. Značenje bogatstva i obilja, koji označavaju one stvari koje se odnose na inteligenciju i mudrost, dolazi tako isto od korespondencija; jer u nebu među anđelima sve izgleda da sjaji, kao da je zlato, srebro, i drago kamenje, zato što su oni (anđei) u inteligenciji od istine i u mudrosti od dobra; jer se unutrašnja stanja anđela na taj način prikazuju pogledu zbog korespondencije. Tako isto, kod duhova koji su ispod neba, postoje bogatstva, u izgledu, u skladu s njihovim stanjima primanja istine i dobra od Gospoda.

2799. A sam uze u svoje ruke ognja i nož: da ovo označava dobro ljubavi i istinu vere, vidi se iz značenja ognja, koji ozačava dobro ljubavi, vidi br. 934{ign95} ; i iz značenja noža, koji označava istinu vere. Da nož, kojim se klala žrtva za žrtvovanje, označava istinu vere, vidi se iz značenja mača i malog mača u Reči, jer se umesto noža koristi reč kratak (mali) mač; oba imaju isto značenje. Ali s ovom razlikom, da se nož koristio pri žrtvovanju, dok se mač koristio u bojevima; i pošto se nož retko pominje u Reči, to je dopušteno pokazati šta je značenje mača. U unutrašnjem smislu, mač označava istinu vere koja se bori, a isto tako i pustošenje istine; a u suprotnom značenju obmanu koja se bori, i kaznu za obmanu. Da mač označava istinu vere koja vojuje, vidi se iz ovih odlomaka:- kod Davida: Pripaši, junače, uz bedru svoju mač svoj, čast svoju i krasotu svoju. I tako okićen pohitaj, sjedi na kola za istinu i krotku pravdu, i desnica će tvoja pokazati čudesa (Psalam 45:3, 4), označavajući Gospoda; mač označava istinu koja vojuje.

Opet: Slava je Božija u ustima njihovijem, i mač s obje strane oštar u rukama njihovijem (Psalam 149:5, 6).

Kod Isaije: Jehova me pozva od utrobe, od utrobe matere moje pomenu moje ime. I učinio je da su usta moja kao oštar mač, i učinio me sjajnom strijelom (Isaija 49:1, 2), gde oštar mač označava istinu koja se bori; a sjajna strela označava istinu nauka, vidi br. 2686, 2709).

Opet: I Asirac će pasti od mača ne čovječijega, i mač ne čovječiji poješće ga, i bježaće ispred mača, i mladići će njegovi plaćati danak (XXXI. (): Asirac označava mudrovanje o Božanskim stvarima, vidi br. 119, 1186; mač ne čovječiji (vir) označava obmanu; mač ispred kojega će bežati, označava istinu koja vojuje.

Kod Zaharije: Vratite se ka gradu (utvrdi), sužnji koji se nadate, jer zapeh sebi Judu kao luk, i napunih Efraima, i podigoh sinove tvoje, Sione, na sinove tvoje, Grčka. I učinih te da si kao mač junački. I jehova Bog zatrubiće u trubu i poći će s vihorom južnijem Zaharija 9:12-14. : mač junački označava istinu koja se bori.

Kod Jovana: (I vidjeh) kao usred svijetnjaka kao sina čovječijega, obučena u dugu haljinu, I držaše u svojoj desnoj ruci sedam zvijezda, iz ust jegovijeh izlažaše oštar mač s obje strane, i njegovo lice bješe kao što sunce sija u sili svojoj (Otkr. 1:13, 16).

Opet: Tako govori onaj koji im mač oštar s obje strane. Pokaj se, dakle: ako li ne, doći ću skoro, i vojevaću s njima mačem usta svojih (Otkr. 2:12, 16); oštar dvosjekli mač jasno označava istinu koja vojuje, koja je pretstaljena mačem koji izlazi iz usta.

Opet: I iz usta njegovijeh izide mač oštar, da njime pobije neznabošce. A ostali biše pobijeni mačem onoga koji sjedi na konju, koji iziđe iz usta njegovijeh (Otkr. 19:15, 21): gde je jasno da mač koji izlazi iz usta, pretstavlja istinu koja vojuje; a Onaj koji sjedi na belom konju je Reč, a to je Gospod Koji je Reč, može se videti gore, br. 2760-2763; otuda Gospod kaže kod Mateje: Ne mislite da sam došao na zemlju da donesem mir, nisam došao da donesem mir, nego mač Mateju 10:34. ; i kod Luke: Ali sad koji ima kesu neka je uzme, kao i torbu; a koji nema, neka proda haljinu svoju, i kupi nož. Jer vam kažem da se na meni izvrši što stoji u pismu: i među zločince metnuće ga. A oni rekoše: Gospode, evo ovdje dva noža. A on im reče: dosta je Luka 22:36-38. : gde nož ne označava ništa drugo nego istinu, iz koje i za koju se oni bore.

Kod Ozeja (Osije): I tada ću im učiniti zavjet sa zvjerjem poljskim i sa pticama nebeskim i s bubinama zemaljskim i polomiću luk i mač i rat da ih nestane u zemlji Osija 2:18. ; govoreći o Gospodovom carstvu; ovde lomljenje luka, mača, i rata, označava da više ne će biti borbe oko nauka i istine.

Kod Jošue: Jošua podiže oči svoje i pogleda, a to čovjek stoji prema njemu s golijem mačem u ruci, I pristupi njemu Jošua i reče: jesi li ti naš ili našijeh neprijatelja? A on reče: nijesam; nego sam vojvoda vojske Jehovine, sada dođoh. A Jošua pade ničice na zemlju, i pokloni se (Jošua 5:13, 14); ovo se desilo kad je Jošua sa sinovma Izrailjevim ušao u o zemlju Hanansku, čime je označen ulazak vernih u Gospodovo carstvo: vojujuća istina, koja pripada crkvi, je isukani mač u ruci vojvode vojske Jehovine. Ali da je krakim mačem, ili nožem, označena istina vere, vidi se po tome da (noževi) nisu bili korišteni samo pri žrtvovanju nego i kod obrezivanja, u kojem slučaju su bili načinjeni od kamena, i naivali su se malim mačevima (prim. prev. izvornom jeziku?), kao što se vidi kod Jošue: Načini oštre noževe i obreži opet sinove Izrailjeve. I načini Jošua oštre noževe i obreza sinove Izrailjeve na brdašcu Aralotu Isus Navin 5:2, 3); obrezanje je bio znak očišćenja od ljubavi prema sebi i svetu, vidi gore br. 2039, 2632; a pošto se ovo čišćenenje izvodi istinama vere, to se koriste kratki mačevi (noževi), vidi br. 2039, 2946. II. Da mač označava pustošenj stine, vidi se iz sledećih odlomaka:- kod Isaije: Ovo te dvoje zadesi: ko te požali? Pustoši rasap, i glad i mač; ko će te utješiti? Sinovi tvoji obamrli (gladni) leže po krajevima svijeh ulica kao bivo u mreži puni gnjeva Jehovina, i karanja Boga tvojega (Isaija 51:19, 20): glad označava pustošenje dobra, a mač pustošenje istine; ležanje na krajevima ulica označava biti lišen istine; ulica označava istinu, vidi br. 2336; a šta je pustošenje, vidi r. 301-304, 497, 408, 410, 411.

Opet: Vas ću izbrojiti pod mač, i svi ćete pripasti na klanje, jer zvah a vi se ne odzivate, govorih a vi ne slušaste (Isaija 65:12).

Opet: Ognjem i mačem će suditi svakom tijelu, i mnogo će biti pobijenih od Jehove (Isaija 66:16. : pobijeni od Jehove označavaju one koji su opustošeni.

Kod Jeremije: na sva visoka mjesta u pustinji doći će zatirač; jer će mač Jehovin proždrijete od jednoga kraja zemlje do drugoga. Sijaće pšenicu, a trnje će žeti Jeremija 12:12, 13): mač Jehovin jasno označava putošenje istine.

Opet: jer lagaše (udariše u bah) na Jehovu, govoreći: ne ćemo vidjei mača ni gladi; i proroci će biti kao vjetar, i nema istine u njima Jezekilj 5:12? 5:13).

Opet: Jehova reče: Ja ću ih pohoditi; mladići će njihovi izginuti od mača, sinovi njihovi i kćeri izginuće od gladi Jeremija 11:22).

Opet: Ako će prinijeti žrtvu paljenicu na dar, ne će mi to ugoditi, nego mačem i glađu i pomorom pomoriću ih Jeremija 14:12, 13).

Opet: Grad će se dati u ruke Haldejcima koji ga biju; kupi tu njivu za novce i uzmi svjedoke, a grad se predaje u ruke Haldejcima Jeremija 32:24, 36).

Opet: I poslaću na njih mač, glad i pomor dokle se ne istrijebe sa zemlje koju sam dao ocima njihovijem Jeremija 24:10. U ovim odlomcima pustošenje se opisuje mačem, glađu i pomorom, a mačem pustošenje istine, glađu pustošenje dobra, a pomorom pustošenje do istrebljenja.

Kod Jezekilja: Sine čovječiji, uzmi nož oštar britvu brijača uzmi, i pusti je po glavi svojoj, pa uzmi mjerila i razdijeli. Trećinu sažezi ognjem usred grada, kad se navrše dani opsade; a drugu trećinu uzmi i isijeci mačem oko njega (grada?), a ostalu trećinu razmetni u vjetar; i ja ću izvući mač za njima. Trećina će tvoja pomrijeti od pomora, i od gladi će pomrijeti usred tebe, a druga će trećina pasti od mača oko tebe, a trećinu ću rasijati u sve vjerove, i izvući ću mač za njima. Kad pustim na vas glad i ljute zijeri, koje će ti djecu izjesti Jezekilj 5:1? 5:2? 5:12? 5:17); govoreći o pustošenju prirodne istine, koje se ovako opisuje: na polju mač, a untra pomor i glad; ko bude u polju, poginuće od mača, ko bude u gradu, njega će glad i pomor proždrijeti Osija 7:15).

Opet: I reci šumi južnoj: evo ja ću raspaliti u tebi oganj koji će proždrijeti u tebi svako drvo zeleno i svako drvo suho, plame azgorjeli ne će se ugasiti i svako će tijelo vidjeti da sam ja zapalio. I izvući ću mač iz korica, i istrijebiću iz tebe pravednoga i bezbožnoga. Ja sam Jehova koji je izvukao mač iz korica Jezekilj 21:3-5? 21:8-10? 21:28? 21:29): gde se mačem označava pustošenje, što je sve jasno iz pojedinosti u unutrašnjem smislu.

Opet: (Car Babilonski) namjestiće ubojne sprave prema zidovima tvojim, i razvaliće kule tvoje oružjem svojim. I od mnoštva konja njegovijeh pokriće te prah, i od praske konjika i točkova kola zatrešće se zidovi tvoji. (21:9-11): a šta je označeno Babilonom, vidi br. 1326; I Babilon pustoši, vidi br. 1327).

Kod Davida: Ako se ne će bezbožnik da obrati, on oštri mač svoj, nateže luk svoj, i naperuje ga (Psalam 7:12).

Kod Jeremije: O Jehova, baš si prevario ovaj narod i Jerusalim govoreći: imaćete mir, a mač dođe na duše Jeremija 4:10).

Opet: Prežite konje, i pojašite, konjici. Postavite šljemove; utrite koplja, oblačite se u oklope Jeremija 46:14).

Opet: Mač na Haldejce, i na stanovnike Babilonke, i na knezove njihove i na mudrace njihove. Mač na laže njegove, mač na junake njegove, i prepašće se. Mač na konje njegove i na kola njegova; postaće kao žene; mač na blago njegovo, i razgrabiće se. Suša na vode njegove, i usahnuće, jer je zemlja idolska i oko lažnijeh bogova luduju Jeremija 50:35-38. : mač ovde označava pustošenje istine, jer se kaže da je mač na mudrace, i na knezove, i na junake, na konje i kola, na na stada, i da će biti suša na vodama, i da će se vode isušiti.

Opet: Dadosmo zemlji Egipatskoj i Asiru da budu siti hljeba; sluge su nad nama vladale, nema niko da nas oslobodi njihove ruke. Sa strahom od mača u pustinji donosimo sebi hljeb (Plač 5:6, 8. 9).

Kod Ozeja: ne će se vraiti u zemlju Egipatsu jer će mu Asirac biti car, jer se ne htješe obratiti. I mač će stajati u gradovima njegovijem Osija 11:5, 6).

Kod Amosa: Poslah u nas pomor kao u Egipat, pobih mačem mladiće vaše, i učinih te se podizaše smrad iz okola vašeg i u nozdrve vaše. Zatirah vas kao što Jehova zatr Somomu i Gomoru, i bijaste kao glavnja istrgunta iz ognja; ipak se ne obratiste k meni Amos 4:10. Put do Egipta su reči-znanja koja pustoše, kada ljudi od njih umuju o Božanskim stvarima; zarobljeni konji označavaju Intelektualno lišeno svoge moći. III. Da mač u obrnuto smislu označava obmanu (laž) koja vojuje, vidi se iz sledećih odlomaka: - kod Davida: Duša moja je među lavovima, i ja liježem među one koji pale ognjem čovjeka (homo); njihovi su zubi kao mačevi i strijele, a njihovi jezici kao oštar mač (Psalam 57:4).

Opet: jer evo podruguju se ustima, mačevi su im na usnama, ali ko čuje? (Psalam 59:7).

Kod Isaije: A ti s zbaci iz groba svojega, kao gadna grana, kao haljina pobijenijeh, koji slaze u jamu kamenu, kao pogažen strv (Isaija 14:19. ; govoreći o Luciferu.

Kod Jeremije: uzalud bih sinove vaše, ne primiše nauke; mač naš proždrije proroke vaše kao lav koji davi. O, rode! Vidite riječ Jehovinu, bijah li pustinja Izraelu ili mačna zemlja? Jeremija 2:30, 31) Opet: Ne izlazite u polje, i putem ne idite, jer je mač neprijateljev i strah naokolo Jeremija 6:25).

Opet: Uzmi iz ruke moje čašu vina, ovoga gnjeva, i napoji iz nje sve narode ka kojima te pošljem. Neka piju i smetu se i polude od oštroga mača. Pijte i opijte se, i bljujte i padajte, da ne ustanete od mača koji ću pustiti među vas (XXV-15, 16, 27) Opet: izlazite, konji, bjesnite, kola; i neka izađu junaci, Etiopljani i Libijci, koji nose štitove i natežu luk. Jer je ovaj dan dan osvete Jehove nad vojskama, da se osveti neprijateljima svojim; mač će ih proždrijeti i nasitiće se i opiće se krvlju njihovom Jeremija 46:9. 10).

Kod Jezikilja: I svući će haljine s tebe, i uzeće ti krasni nakit i ostaviće te golu nagu. I dovešće na te ljudstvo, te će te zasuti kamenjem, i izbošće te mačevima svojim Jezekilj 16:39? 16:40), govoreći o gadovima Jerusalima.

Kod Zaharije: Teško pastiru nikakvom, koji ostavlja stado! Mač mu je nad mišicom i nad desnijem okom; mišica će mu usahnuti i desno će mu oko potamnjeti Zaharija 11:17).

Kod Ozeja: Ali oni misle zlo na me. Vraćaju se, ali ne ka višnjemu, postaše kao luk lažljiv: knezovi će njihovi popadati od mača; to će im biti podsmijeh u zemlji Egipatskoj Jezekilj 7:15? 7:16).

Kod Luke: Jer će biti velika nevolja na zemlji i gnjev na ovom narodu. I pašće od oštrie mača, i odvešće se u ropstvo; i Jerusalim će gaziti neznabošci dok se ne izvrše vremena neznabožaca Luka 21:23, 24); gde Gospod govori u svršetku vremena, u smislu slova Jevrejima, da će biti rasuti, i da će Jerusalim biti razoren, ali u unutrašnjem smislu govori o poslednjem sudu nad crkvom; padanjem pod mač označeno je da više neće biti istine, nego samo obmane; neznaošcima su označena sva zla među kojim će oni biti sužnji; neznabošci (narodi) onačavaju zla, vidi br. 1259, 1260, 1849, 1868; a Jerusalim označava crkvu (idi br. 2117), koja je tako zgažena. IV. Da mač tako isto označava kaznu za obmane, jasno je kod Isaije: tada će Jehova pokarati mačem svojim ljutijem i velikijem i jakim levijatana, prugu zmiju, i levijatana, krivuljastu zmiju, i ubiće zmaja koji je u moru (Isaija 27:1. ; govoreći o onima koji umujući o čulnih stvari i od znanja-reči hoće da uđu u misterije vere ; velik i jak mač označva kažnjavanje za obmane koje su otuda poreklom. Gde je napisano da su osuđeni na smrt obijeni oštricom mača, ponekad i muškarac i žena, dečak i starac, vo, i stado, i magare, u unutrašnjem smislu ove reči označavaju kaznu prokletstva za obmane, kao kod Jošue 6:21; 7:24, 25; 10:28, 30, 37, 39; 11:1o-12, Isus Navin ccc14; 13:22; 19:47; Sudije 1:8, 25; 4:15. (Sudije ccc16; 18:27; 20:37; 20:37; 1 Samuilova 15:8; 2 o Carevima 10:25; i druga mesta. Otuda je zapoveđeno da grad koji se klanja drugim bogovima bude posječen mačem, i osuđen na razaranje, i spaljen vatrom, da bude gomila za navijek (Zak. Ponovljeni 12:13 do kraja); mač označava kaznu za obmanu, a vatra kaznu za zlo. Anđelom Jehovinim koji je stajao pred Balamom s isukanim mačem (Brojevi 22:22, 31) bila je označena istina koja se protivi obmani u kojoj je bio Balam, te je stoga on je pao od mača (Brojevi 30:8). Značenje mača kao prave istine koja se bori, i u obrnutom smislu obmane koja se bori, i pustošenje istine, i kazna za obmanu, sve to vuče svoje poreklo od pretstava u drugom životu; jer kad god tamo neko govori što on zna da je obmana, odmah se iznad njegove glave vide kratki noževi koji ga prestraše. Pored toga, istine koje vojuju pretstavljene su stvarima kao što je oštri mač, a što je priroda istine bez dobra, ali sa dobrom to se pretstalja nečim što je okruglo i glatko. Pošto je ovo poreklo značenja noža, to kad od se u Reči pomene nož, ili koplje, ili kratki mač, ili mač, pred anđelima se pretstavlja ideja borbe. A razlog što se u Reči nož tako retko pominje je u tome što zli duhovi, koji se nazivaju koljačima, na čijim bokovima se vide noževi kako vise, zato što imaju tako divlju prirodu da žele da svakome prekinu nožem grlo; otuda to da se u Reči ne pominju noževi, nego kratki mačevi ili mačevi, naime pošto se ovi koriste u borbama, oni izazivaju ideju rata, to jest ideju vojujuće istine. A pošto je Drevnima bilo poznato da kratki mačevi , malo koplje, i nož označavaju istinu, to su nezabošci (kojima je značenje došlo po predanju) sebe boli i sekli krakim mačevima, i noževima za vreme njihovih svetkoina, sve dok ih bi oblila krv, kao što je napisano o Balovim sveštenicima: I oni stadoše vikati iza glasa, i parati se noževima i šilima, po svom običaju, dokle ih krv ne obli (1 o Carevima 18:28).

Da sva ratna oružja u Reči označavaju stvari koje pripadaju duhovnim borbama, i da svaka ima posebno značenje, vidi br. 2686).