10227. Bogati da ne da više, a siromah da ne da manje od pola sikla, kad daju prilog Jehovi. Da ovo označava da svi, ma kakvi da su, treba da tako pripisuju Gospodu sve stvari istine od dobra, vidi se iz značenja bogate osobe, što označava onoga koji obiluje istinama i dobrima, kao i njihovim poznavanjem, o čemu ćemo ubrzo govoriti; i iz značenja siromašne osobe, što označava onoga ko ne obiluje ovim stvarima, a o čemu ćemo uskoro govoriti; i iz značenja ne davati više ili manje, što označava sve podjednako; i iz značenja pola sikla, što su sve stvari istine od dobra, vidi br. 10221; i iz značenja davati Jehovi, što znači pripisivati Gospodu, jer Jehova u Reči označava Gospoda, vidi šta je navedeno, br. 9373. Iz ovih je stvari očito da se bogatom osobom , koja da ne da više , a siromašna osoba manje nego pola sikla Jehovi, da se označava da ma kakvi da su, treba da pripisuju podjednako sve stvari istine od dobra Gospodu.

Ovde je slučaj ovakav: svi imaju moć da shvataju i da budu mudri, ali neki su manje mudri od drugih zato što ne pripisuju sve što pripada inteligenciji, to jest, svu istinu i dobro Gospodu. Oni koji pripisuju sve Gospodu mudriji su od ostalih, jer sve stvari koje pripadaju istini i dobru, koje čine mudrost, ulivaju se iz neba, to jest, od Gospoda tamo. Pripisivanje svega Gospodu čini da se čovek otvara iznutra prema nebu, jer ovo ga vodi da prizna da ništa od istine i dobra nije od njega; jer koliko to čini, toliko odstupa ljubav prema sebi, a u isto vreme odlazi i mrkla tama koja potiče od obmana i zala; a toliko ulazi u nevinost, i u ljubav i veru prema Gospodu; a kao rezultat on se povezuje sa Božanskim; a influks i prosvetlenje slede. Iz svega ovoga je očito zašto je neko mudriji a drugi manje mudar, kao i to zašto bogati da ne daje više nego siromašni; jer svi oni imaju podjednaku moć da rastu u mudrosti.

Pod moći da se raste u mudrosti ne označava se moć razmišljanja o istinama i dobrima od znanja, niti na moć da čovek potvrdi sve što mu se dopada, nego da se uočava šta je istinito i dobro, da se bira ono što je pogodno, i da se koristi za ostvarenje svrha u životu. Oni koji pripisuju sve stvari Gospodu, oni razaznaju i biraju a tako isto i primenjuju; dok oni koji ovo ne čine, to pripisuju sve seb amima, i oni su vešti u umovanju o istinama i dobrima, i govore samo ono što su stekli od drugih, i to ne iz razuma, nego iz memorije. Pošto ne mogu da vide istinu iznutra, oni su izvan nje, i potvrđuju sve što primaju, bilo da je istinito ili lažno. Oni koji su sposobni da ovo čine sa više učenosti jer imaju znanje iz nauka, za te svet misli da su mudriji od ostalih; međutim, što više pripisuju sebi, to jest, što više vole ono što sami misle od sebe, to su više ludi, jer potvrđuju obmane više nego istine, a zla više nego dobra. Jer takvim osobama izvor svetlosti su obmane i prividi sveta, a to je njihovo vlastito svetlo, koje se naziva prirodnim svetlom, a koje je odvojeno od svetlosti neba; a ovo svetlo, kada se odvoji od istina i dobara neba, samo je mrkli mrak.

Da bogatstva i obilje označavaju ono što se odnosi na inteligenciju i mudrost, a stoga i na poznavanje istine i dobra, nazvano duhovnim bogatstvom i obiljem, jasno je iz odlomaka u Reči gde se imenuju; kao kod Isaije,

Tada ću obići plod ohologa srca cara Asirskoga, jer reče: krepošću ruke svoje učinih i mudrošću svojom, jer sam razuman i; i premestih međe narodima i blago njihovo zaplenih i kao junak oborih stanovnike. I ruka moja nađe kao gnezdo bogatstvo u naroda (Isaija 10:12-14. Predmet o kome se ovde govori u unutrašnjem smislu su oni koji se uzdaju u vlastitu inteligenciju i veruju da istinska mudrost ne dolazi od neba, nego od njih samih. Car Asirski označava umovanje; u ovome slučaju, od svoje vlasitite inteligencije, br. 1186; otuda zapleniti blago i bogatstvo naroda je razrušiti one stvari koje se odnose na istinu od inteligencije i mudrosti. Ponovo, Proroštvo na stoci južnoj: odneće blago svoje kamilama na grbama u Egipat (Isaija 30:6, 7). Stoka južna označava one koji su unutar Crkve, stoga u svetlosti istine od Reči, ali koji čitaju Reč samo radi znanja , a ne radi svrha u životu; jer jug označava tamo gde je svetlost istine, stoga gde je Reč, br. 3195, 3708, 5672, 9642; magare označava znanje, a kamila označava isto. Da magare ima ovo značenje, vidi br. 5492, 5741, 7024; tako isto i kamila, br. 3048, 3071, 3145, 4516; a tako i Egipat, vidi što je navedeno, br. 9391.

Da ova proroštva treba razumeti u unutrašnjem smislu, vidi se iz toga što bez toga niko ne bi znao na šta se misli pod južnom stokom , i nošenjem blaga na grbama kamila, u Egipat. Ponovo, kod istoga proroka, I daću ti blago tajno i bogatstvo sakriveno, da poznaš da sam ja Jehova (Isaija 45:3. ; gde tajno blago i bogatstvo sakriveno ozačavaju one stvari koje se odnose na nebesku inteligenciju i mudrost, koji su sakriveni od prirodnog čoveka. I kod Jeremje,

Greh je Judin zapisan gvozdenom pisaljkom. Goro s poljem, daću imanje tvoje, sve imanje tvoje daću da se razgrabi Jeremija 17:1, 3). Juda se naziva gorom s poljem, jer je Juda bi eprezentativ nebeske Crkve; jer gora označava ljubav nebeske Crkve, br. 6435, a polje označava Crkvu, br. 2971, 3766, 7502, 9295; bogatstvo i blago koje će biti dato kao plen, označava sve istine i dobra Crkve, koja će se rasuti. Ponovo, Jer što se uzdaš u svoja dela i u blago svoje, za to ćeš se i ti uzeti Jeremija 48:7. ; blago i u ovome odlomku označava doktrinarne postavke i znanje Crkve. Ponovo, Mač na konje njegove, i na svu mešavinu što je usred njega; mač na blago njegovo, i ragrabiće se. Suša na vode njegove, i usahnuće Jeremija 50:37, 38). Ove su reči usmerene protiv Haldejaca, kojima se označavaju oni koji se drže spoljašnjeg bogoštovanje bez unutrašnjeg, stoga one koji ustima ispovedaju istine Reči, ali u srcu ih poriču; mač označava obmanu koja se bori protivu istina, br. 2799, 4499, 327, 5321; konji označavaju Intelektualno, br. 2760-2762, 3217, 8294; kola označavaju stvari koje se odnose na doktrinu (nauk), br. 5321, 8215; blago koje će biti razgrabljeno označava istine i dobra Crkve koja će se izokrenuti i nestati kroz primenu na zla ljubavi prema sebi i svetu; suša na vodi, nedostatak i rasipanje istina vere; da voda označava istine vere, vidi br. 2702, 3058, 8568, 9323).

Ko ne može da vidi da doslovni smisao ne daje pravo značenje ovih reči?

Jer šta ima veze sa svetošću Crkve, ili neba, u ovim izrazima, i kakav je to u njima smisao, da će mač ići protivu konja, protivu kola, protivu izmešane gomile, protivu blaga, i da će biti suša na vodi koja će se isušiti? Iz ovoga i drugih odlomaka Reči, može se stoga videti da postoji duhovni smisao, različit od prirodnog, u svakom izrazu, i da se Reč bez toga smisla ne može nazivati svetom, i da se u mnogim odlomcima ne može razumeti. Ponovo, kod Jeremije,

O Babele, koji ležiš kraj vode velike i imaš mnogo blaga! Jeremija 51:13. ; Babel označava one koji imaju Reč, pa stoga i sva dobra i istine Crkve, ali koji ih koriste za ljubav prema sebi, i koji ih tako oskrvnjuju, br. 1326. Ovo je tako isto bilo predstavljeno carem Vavilonskim koji je uzeo sve posude hramovske koji su bilie zlatne i srebrene, i da je pio iz njih, i da je slavio bogove zlatne i srebrne (Danilo 5:2-4 i sledeći stihovi); otuda se za Babel kaže da sedi (stanuje) na mnogim vodama, i da je pun blaga. Vode označavaju istine, a u obrnutom značenju obmane, br. 2702, 3958, 8568, 9323. Ovo je dalje opisano u Otkrovenju, gde se blaga Vavilona, koja se nazivaju trgovinom, i nabrajaju (pogl. XVIII.). I kod Jezekilja,

Evo, ja ću dovesti na Tir Navukodonosora cara Vavilonskoga sa severa; koji će kopitama svojih konja gaziti po ulicama tvojim; popleniće blago i opleniti trg tvoj Jezekilj 26:7? 26:12). Tirom se označava Crkva u pogledu poznavanja dobra i istine, br. 1201; Navukodonosorom, carem Vavilonskim, koji će svetogrditi i pustošiti (br. 1327), a što je slučaj kad istine i dobra Crkve služe kao sredstva da se povlađuje zlima ljubavi prema sebi i svetu, preko krivih primena; je takvom slučaju zla tih ljubavi su unutra u srcu, dok su svete stvari Crkve na usnama; kopita konja označavaju najviše prirodne stvari koje su poznavanja , ali samo u memoriji, br. 7729, a ulice [označavaju] istine vere , br. 2336; blago i trgovina označavaju poznavanja dobra i istine.

Zato što se Tirom označavaju poznavanja dobra i istine, br. 1201, stoga se tamo gde se u Reči o Tiru govori, tu se govori i o trgovini i bogatstvu, kao kod istoga proroka, Tarsis (Tir) trgovaše s tobom mnogim svakojakim blagom: sa srebrom, i gvožđem, s kositrom, i s olovom Sinovi Dedanovi (Damaskus) su s tobom trgovali mnogim blagom, tako si obogatio careve zemaljske Jezekilj 27:1 do kraja). Ponovo, Stekao si blago mudrošću svojom i razumom svojim, i nasuo si zlata i srebra u riznice svoje Jezekilj 28:4? 28:5); predmet je i ovde Tir, što jasno pokazuje, da se bogatstvom i blagom u Reči označava duhovno bogatstvo i blago, a to su poznavanja dobra i istine, a koja su sredstava preko koji se dolazi do mudrosti. Tako isto i kod Zaharije,

I Tir sagradi sebi grad, i sabra srebra kao praha, i zlata kao kala po putu. Gle, Gospod će ga oterati, i svrći u more silu njegovu Zaharija 9:3, 4). I kod Davida,

Sva je ukrašena kći careva iznutra, haljina joj je zlatom iskićena (Psalam 45:13). U ovome se odlomku opisuje Crkva u pogledu osećanja za istinu, i naziva je carskom kćeri, br. 2362, 3963, 466, 6148; pa se kaže da će kći careva nuditi dar, i da će bogati tražiti tvoju milost, gde bogati označavaju one koji obiluju u istinama i dobrima. I kod Osije,

Baš se obogatih, i stekoh blago Osija 12:8, 9); ovde se sa obgatiti se, i steći blago, označava da se obogatio ne svetskim nego nebeskim blagom i bogatstvom; jer se Efraimom označava Intelektualno Crkve, koje je prosvetljeno kad se čita Reč, br. 5354, 6222, 6238, 6267. I u Otkrovenju, Anđelu crkve u Laodikiji, jer govoriš: bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem ; a ne znaš da si nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go. Savjetujem te da kupiš u mene zlata žeženoga u ognju, da se obogatiš, u bele haljine da se obučeš Otkrivenju 3:17, 18). Predmet o kome se govori je Crkva koja čini da je jedino što se odnosi na Crkvu, da su to gola poznavanja , pa se sama uzdiže pred drugima, iako su poznavanja samo sredstva kojima se popravlja i usavršava život. Stoga , onaj koji ih poseduje, a bez života u skladu s njima, taj je siromah, nevoljan, potrebit, slep, i go. Kupiti zlato prečišćeno (žeženo u ognju) označava sebi priskrbiti ono što je istinski dobro od Gospoda, a bele haljine označavaju sebi pribaviti od Gospoda stvarne istine od toga dobra. Da zlato označava dobro ljubavi, vidi ono što je navedeno, br. 4545, 5245, 9814, 9952. I kod Jeremije,

I, Jehove, dajem svakome prema putovima njegovijem i po plodu dela njegovijeh. Kao što jarebica leži na jajima, i ne izleže, tako ko sabira bogatstvo ali s nepravdom, u polovini dana svojih ostaviće ga, i najposle će biti lud Jeremija 17:10, 11).

Predmet o kome se ovde govori su oni koji sebi stiču poznavanja ne gledajući na to kako da se obogate, to jest, kako bi gomilali znanja, iako bi trebalo da svoje usluge usmere ka životu; to je ono što je označeno jarebicom, ali koja ne izleže, i bogaćenjem ali ne razumom (nego s nepravdom). I kod Luke,

Tako dakle svaki od vas koji se ne odrekne svega što ima, ne može biti moj učenik Luka 14:33. Onaj ko ne zna da bogatstvo, u unutrašnjem smislu, označava duhovno bogatstvo i blago, a to su znanja iz Reči, taj doista misli da treba da se liši svega bogatstva da bi bio spasen. Ali to nije značenje ovih reči, jer blago ovde označava sve što čovek stekne pomoću svoje vlastite inteligencije; jer niko ne može da bude mudar od sebe, nego samo od Gospoda. Stoga, odreći se svoga bogatstva je ne pripisivati sebi ništa od inteligencije i mudrosti; a ko ovo ne zna, taj ne može da prima pouku od Gospoda, niti da bude Njegov učenik. Zato što se posedom, bogatstvom, obiljem, srebrom, i zlatom, označavaju stvari inteligencije i mudrosti, stoga se carstvo nebesko upoređuje sa blagom sakrivenim u polju (Mateja 13:44); stoga se kaže da ne sabiraju sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gdje lupeži potkopavaju i kradu. Jer gde je vaše blago, tamo je i srce vaše (Mateja 6:19-21; Luka 12:33, 34). Oni koji ne znaju da se pod bogatašem misli na onoga ko poznaje istinu i dobro, to jest, na onoga ko ima Reč, a da se pod siromahom misli na onoga ko nema tih znanja, ali koji ih želi, taj mora da misli da se bogatim označava onaj ko ima a koji je obučen u purpur i u tanko platno, a pod siromahom da se označava čovek koje je ležao pred njegovim vratima (Luka XVI), da se tu misli na bogatog čoveka i siromašnog u skladu s običnim začenjem ovih izraza, iako se tu bogatašem označava Jevrejska nacija , koja je imala Reč; pupurom, u koji je bio obučen bogataš, označava se ono što je dobro, br. 9467; dok se siromahom, koji je ležao pred vratima, označavaju oni koji su izvan Crkve, i koji nemaju Reč, a žele [da imaju] istine i dobra neba i Crkve. Stoga je očito da se bogatašem označavaju oni koji imaju Reč, stoga Božanske Istine; kao i u proročkim rečima Marijinim kod Luke,

Bog napuni gladne blaga, a bogate otpusti prazne Luka 1:53. Gladni u ovome odlomku označavaju one koji se na drugim mestima nazivaju siromašnim, to jest one koji nemaju hleba i vode, a koji su stoga gladni i žedni, ili koji ne znaju šta je dobro i istinito, ali to žele da znaju. Hlebom i vodom se , u Reči, označava dobro i istina, br. 9323; a gladovanjem i žeđi označava se želja za ovakvim stvarima. Takvi su označeni siromasima i na drugim mestima, kao kod Luke,

Blago siromašnima, jer je njihovo carstvo nebesko; blago onima koji gladuju, jer će se nasititi Luka 6:20, 21).

Ponovo, Gospodar reče slugi da ide po ulicama i stazama grada, i da dovede siromašne, kljaste, i koji hramaju, kao i slepe Luka 14:21. Ponovo, Siromašnima s ropoveda dobra vest Luka 7:22. I kod Mateje,

Siromašni slušaju dobru vest Mateju 11:5. I kod Isaije,

I prvenci siromaški nahraniće se, i ubogi će počivati bez straha (Isaija 14:30. Ponovo, I potrebiti će se veoma radovati u Svecu Izrailjevom (Isaija 29:19. I kod Sofonije,

I ostaviću u tebi narod nevoljan i siromašan, i oni će se uzdati u ime Jehovino, i oni će ležati, i ne će biti nikoga da ih plaši Sofonija 3:12? 3:13). I kod Isaije,

Siromahe i uboge, koji traže vode, a nje nema, kojima je jezik osušen od žeđi, ja, Jehova, ne ću ih ostaviti. I otvoriću reke na visovima, i izvore usred dolina, pustinju ću obratiti u jezero vodeno (Isaija 41:17, 18). Siromašni i potrebiti koji traže vode su oni koji žele saznanja o dobru i istini; voda označava istinu; želja se opisuje njihovim jezikom koji se suši od žeđi; a obilje koje će primiti opisuje se rekama koje će poteći na bregovma i izvorima u dolinama.

Iz svega ovoga se dalje vidi da se nebeske stvari, a koje su istine vere i dobra ljubavi, da se označavaju zemaljskim stvarima, kao što su vode, reke na bregovima, izvori u dolinama, i da su ovi potonji izrazi doslovni smisao Reči, a prethodni da su duhovni, i da je Reč zbog ovoga smisla Božanska, a bez njega nije Božanska. Značenje bogatstva i obilja, koji označavaju one stvari koje se odnose na inteligenciju i mudrost, dolazi tako isto od korespondencija; jer u nebu među anđelima sve izgleda da sjaji, kao da je zlato, srebro, i drago kamenje, zato što su oni (anđei) u inteligenciji od istine i u mudrosti od dobra; jer se unutrašnja stanja anđela na taj način prikazuju pogledu zbog korespondencije. Tako isto, kod duhova koji su ispod neba, postoje bogatstva, u izgledu, u skladu s njihovim stanjima primanja istine i dobra od Gospoda.

9295. Da ovaj drugi praznik, koji je bio nazvan praznikom žetve prvina djela, kao i praznikom žetve pšenice, i praznikom nedjelja, označava usađivanje istine u dobro, vidi se iz toga kako je ustanovljen, o čemu kod Mojsija: Kaži sinovima Izrailjevim i reci im: kada dođete u zemlju koju ću vam dati, i stanete žeti u njojm tada donesite snop prvina od žetve svoje k svećeniku. A on neka obrće snop pred Jehovom, da bi vam se primio; sjutradan po subotineka ga obrće svećenik. A isti dan kada budete obrtali snop, prinesite jagnje od godine dana zdravo na žrtvu paljenicu Jehovi, I dar uza nj, dvije efe bijeloga brašna zamiješana s uljem, da bude žrtva ognjena Jehovi na ugodni miris; i naljev uza nj, četvrt ina. A hljeba, ni zrna pržena i zrna u klasu nemojte jesti od onoga dana kad prinesete žrtvu Bogu svojemu; to da vam je vječna uredba od koljena do koljena po svijem stanovima vašim. Po tom od prvoga dana po suboti, od dana kad prinesete snop za žrtvu obrtanu, brojte sedam nedjelja punijeh; do prvoga dana po sedmoj nedjelji nabrojte pedeset dana; onda prinesitenov dar Jehovi. Iz stanova svojih donesite dva hljeba za žrtvu obrtanu, od dvije desetine bijeloga brašna da budu, sa kvascem neka budu pečeni; to su prvine Jehovi. A s tijem hljebom prinosite sedam jaganjaca od godine zdravijeh, i jedno tele i dva ovna, da budu žrtva paljenica Jehovi s darovima svojim i naljevima svojim, da budu žrtva ognjena na ugodni miris Jehovi. (Levitska 23:10-18; Zak. Ponov. (16:9-12).

[2] Da svaka od ovih stvari ima značenje može se znati samo iz njihovog unutrašnjeg smisla. U ovom smislu,

sjeme koje se sije u polju označava istine verekoje se usađuju u dobro; žetvom se označava njihovo sazrevanje kada se stvaraju plodovi; jer pševica i ječam označavaju dobra, a klasovi i uši u kojima su [pšenica i ječam] označavaju istine pridružene dobrima; snop označava niz i zbir takvih stvari, jer istine su sređee kao u snopove (svežnjeve); obrtanje (okretanje snopa) označava oživljavanje, jer istine u čoveku ne žive sve dok nisu u dobru; sveštenik koji je obrtao snopom , to jest, koji je oživljavao dobra od istine, pretstavljao je Gospoda, jer je sav život od njega; to što se to radilo sutradan posle sabata označavalo je svetost povezivanja dobra i istine; to što im nije bilo dozvoljeno da jedu hljeb ili pržena zrna (klasove), ili zelena zrna (klasove), označavalo je da se život dobra i njegovo usvajanje ne dopuštaju ranije; hljeb označava dobro ljubavi, pržena zrna (klasovi) , dobro ljubavi prema bližnjem; zeleno zrno (klas), dobro istine, a jedenje, usvajanje; da su morali da broje sedam sabata do praznika, koji se održavao stoga na pedeseti dan, označavalo je potpuno usađivanje istine u dobro sve do početka novoga stanja; hljeb sa kvascem koji se tada nudio, označavao je dobro koje još nije sasvim očišćeno; obrtanje toga [snopa] označavalo je njegovo oživljavanje; žrtve paljenice jagnjadi, junica, i ovnova, a ponudama hljeba i pića označavalo se bogoštovanje Gospoda u skladu sa kvalitetm toga dobra. Ovo su stvari koje su označene ovim praznikom kao i pojedinostima njegovim; iz čega se vidi da je time bilo označeno izbavljenje od prokletstva, što je stanje usađivanja istine u dobro.

[3] Pošto se ovaj praznik nazivao praznikom prvina žetve, treba znati šta je označeno u Reči žetvom. Pojje na kojemu je žetva, u širokom smislu označava celu ljudsku rasu, ili ceo svet; u manje širokom smislu označava crkvu; a u smislu još suženijem, dobro koje je u čoveku crkve, jer ovo prima istine vere, kao što polje prima seme. Iz značenja polja jasno je šta je označeno žetvom, naime, da u najširem smislu ona označava stanje cele ljudske rase u odnosi na primanje dobra preko istine; u manje širokom smislu, stanje crkve u pogledu primanja istine vere u dobro; u još suženijem smislu, stanje čoveka crkve u odnosu na ovo primanje; a u još više suženom smislu, stanje dobra u odnosu na primanje istine, stoga usađivanje istine u dobro.

[4] Iz svega ovoga može se videti šta je označeno žetvom u sledećim odlomcima; kao kod Mateje: Koji sije dobro sjeme onio je sin čovječiji; a njiva je svijet; a dobro sjeme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla. A neprijetelj koji ga je posijao jest đavo; a žetva je pošljedak ovoga vijeka; a žeteoc u anđeli (Matt. (13:37-39); dobro sjemeoznačava istine vere od Gospoda; sin čovječiji označava Gospoda u pogledu istina crkve; svet kao polje označava celu ljudsku rasu; sinovi carstva koji seju označavaju istine vere u crkvi; sinovi zloga crstva koji su kukolj označavaju obmane vere u crkvi; đavo koji je neprijatelj a koji sije označava pakao; svršetak vijeka koji je žetva označava poslednje stanje crkve u odnosu na primanje istina vere u dobro; anđeli kojižanju označavaju istine od Gospoda. Da su ovakve stvari označene gornjim rečima Gospodovim, može se videti iz njihovog unutrašnjeg smisla, koji se izlaže u ovim objašnjenjima. Iz gornjih reči jasno je na koji način je Gospod govorio kad je bio u svetu, naime, preko značenja, kako bi Reč bila ne samo za svet, nego i za nebo.

[5] U Otkrovenju: Ianđeo dođe iz hrama vičući velikijem glasom onome što sjedi na oblaku: zamahni srpom svojim i žnji, jer dođe vrijeme da se žnje, jer se osuši žito zemaljsko. I ovaj što sjeđaše na oblaku baci srp svoj na zemlju; i požnjevena bi zemlja (Otkr. 14:15, 16); i ovde žetva označava poslednje stanje crkve u odnosu na primanje istine vere u dobro.

Kod Joila: nestadara i naljeva iz doma Jehovinog; tuže svećenici, sluge Jehovine. Opustje polje, tuži zemlja; jer je potrveno žito, usahlo vino, nestalo ulja (Joilo 1:9-11). pustošenje crkve u pogledu istina vere i dobara ljubavi prema bližnjem, ovde se opisuje stvarima koje pripadaju polju, vinogradu, i masliniku; crkva sama je polje; njeno poslednje stanje, koje Gospod naziva svršetkom vremena, je žetva.

[6] Kod istoga: Zamahnite srpom, jer je žetva uzrela; hodite, siđite, jer je tijesak pun, kace se prelivaju; jer je zloća njihova velika (Joilo 3:13); ovde se žetvom označava svršetak veka (vremena), ili poslednje stanje opustošene crkve.

Kod Jeremije: Istrijebite iz Babilona sijača i onoga koji maše srpom o žetvi; od mača nasilnikova neka se vrati svaki svome narodu, i svaki u svoju zemlju neka bježi (Jer. 50:16). Kći je Babilona kao gumno; vrijeme je da se nabije, još malo, pa će doći vrijeme da se požnje (Jer. 51:33); vrijeme žetve označava poslednje stanje crkve.

[7] Kod Isaije: Ridajte, lađe Tirske, jer je raskopan, da nema kuće niti ko dolazi. Iz zemlje Cetimske javi mi se. Umuknite koji živite na ostrvu, koje trgovci Sidonski puniše. I dohodi mu bijahu po velikim vodama sjeme Seorsko, žetva s rijeke (s Nila), i bješe trg narodima (Isa. (23:1-3); svete stvari crkve koje se ovde opisuju, ne mogu se znati osim iz unutrašnje smisla. Svako zna da su svete stvari neba i crkve svuda u Reči, i da je zbog toga Reč sveta. U smislu slova, ovde je predmet o kome se govori trgovina Tira i Sidona,

koji, odvojeno od unutrašnjeg smisla, nisu sveti. Ali šta je označeno u ovome smislu, jasno je kada se otvore. Lađe Tarsiske označavaju doktrinarne stvari istine i dobra; Tir i Sidon označavaju poznavanja dobra i istine; nema kuće, i niko ne ulazi u nju označava da više nema dobra u koje se istina može usaditi; stanovnici ostrava koji umukoše označava udaljenija dobra; sjeme Seorsko označava istinu u memoriji; žetva s rijeke (Nila) sazreva označava izvedeno dobro izvan crkve.