Nebeske Tajne # 3934
3934. Stih 11. A Lija reče: dođe četa. Da ovo označava, u najvišm smislu, svemoć i sveznanje; u unutrašnjem smislu, dobro vere; a u spoljašnjem smislu, dela, vidi se iz značenja koje ovde ima četa. Da četa u najvišem smislu označava svemoć i sveznanje, je stoga što je četa ovde mnoštvo, a kada se mnoštvo odnosi na Gospodovo Božansko, ono označava beskrajno mnoštvo, a to je ništa drugo nego svemoć i sveznanje. A svemoć se odnosi na količinu kojom se određuje mnoštvo. Sveznanje se odnosi i na beskrajno dobro, ili što je isto, na Božansku ljubav, a stoga i na Božansku volju; dok se sveznanje odnosi na beskonačnu istinu, ili što je isto, na Božansku inteligenciju. Da je, u unutrašnjem smislu, četa dobro vere, to je po korespondenciji; jer Gospodovoj Božanskoj svemoći korespondira dobro ljubavi ka bližnjem: a Njegovom SEKCIJA 2 sveznanju korespondira istina vere. Da četa, u spoljašnjem smislu, označava dela, to je stoga što što ova (dela orespondiraju dobru vere; to jest, dobro vere stvara dela, jer dobro vere nije moguće bez dela, kao što ni misliti dobro i hteti dobro nije moguće bez činjenja dobra. Prvo je unutrašnje, a drugo je korespondirajuće spoljašnje. Šta više, u pogledu dela, ako ona nisu u skladu s dobrom vere, ona nisu ni dela ljbavi ka bližnjem ni dela vere; jer ona ne dolaze od njihovog unutrašnjeg, nego su mrtva dela, u kojma nema ni dobra ni vere; ali kada su u skladu (kada korespondiraju), ona su tada dela bilo ljubavi ka bližnjemu bilo vere. Dela ljubavi ka bližnjemu su ona koja proizilaze iz ljubavi ka bližnjemu kao iz njihove duše, dok su dela vere ona koja proističu iz vere. Dela ljubavi ka bližnjemu postoje kod preporođenoga čoveka; a dela vere kod onoga koji još nije preporođen, ali se preporađa; to je isti slučaj kao i s osećanjima dobra i istine; jer preporođeni čovek čini dobro iz osećanja za dobro, znači iz htenja dobra; dok čovek koji se preporađa čini dobro iz osećanja istine, stoga iz poznavanja dobra. Priroda razlike je više puta bila pokazana. Iz ovoga se SEKCIJA 3 jasno vidi šta su dela. Pored toga, u pogledu dela, dobro vere može se uporediti sa čovekovom voljom i mišlju koja se pokazuje na licu, za šta se dobro zna da je slika njegovog uma, to jeste, slika njegove volje i misli koja potiče od volje. Ako se volja i misao ne pokazuju na licu kao u svojoj slici, ono što se tamo vidi nije volja i misao, nego licemerje ili prevara; jer tada čovek pokazuje lice koje se razlikuje od onoga što on hoće i misli. Slučaj je isti sa svakim pokretom tela u odnosu na ono što je unutrašnje a koje pripada misli i volji. Čovekovo unutrašnje živi u njegovom spoljašnjem kroz delo ili delovanje. Ako se delo ili delovanje ne slaže s njegovim unutrašnjim (čovekom), to dokazuje da njegovo unutrašnje ne stvara to delo, nego nešto pretvorno, kao kod licemerstva i obmane. I iz ovoga se vidi šta su dela; iz ovoga sledi da onaj ko ispoveda veru, a još više onaj ko ispoveda dobro vere, a odriče dela, a još više onaj koji ih odbacuje, taj je lišen vere, a još više je SEKCIJA 4 lišen i ljubavi ka bližnjemu. Pošto je takva priroda dela ljubavi ka bližnjemu, i pošto čovek nije nikad u ljubavi ka bližnjemu i u veri ako nije u delima, stoga se dela tako često pominju u Reči; što se vidi iz ovih odlomaka: Oči su tvoje otvorene na sve putove ljudske da daš svakome prema putovima njegovijem i prema plodu djela njegovijeh (Jer. 32:19).
Kod istoga: Popravite djela vaša i ne idite za drugim bogovima Jeremija 35:15).
Kod istoga: Tada ću im platiti po djelima njihovijem i po onome što u činile ruke njihove Jeremija 25:14).
Kod Osije: Pohodiću ga po putovim jegovijem, i dati mu po djelma njegovijem Osija 4:9).
Kod Miheja: A zemlja će biti pusta sa stanovnika svojih, za plod djela njihovijeh Mihej 7:13).
Kod Zaharije: Ovako veli Jehova nad vojskama: vratite se sa zlijeh putova svojijeh i od zlijeh djela svojijeh. Ali Jehova nad vojskama bješe namislio da učiniti nama prema putovima našim i po djelima našim, tako nam učini Zaharija 1:4, 6).
Kod Jovana: Blago mrtvima koji umiru u Gospodu od sad. Da, govori Duh, da počinu od trudova svojijeh, jer djela njihova idu za njima (Otkr. 14:13). SEKCIJA 5 Kod istoga: I vidjeh mrtvace male i velike gdje stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po djelima svojim. I more dade svoje mrtvace; i smrt i pakao dadoše svoje mrtvace; i sud primiše po djelima svojima Otkrivenju 20:12, 13).
Opet: I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po djelima njegovijem Otkrivenju 22:12).
Kod Jovana Jevanđeliste: A sud je ovaj što vidjelo dođe na svijet, i ljudma omilje većma tama nego li vidjelo; jer njihova djela bijahu zla. Jer svaki koji zlo čini mrzi na vidjelo i ne ide k vidjelu da ne po karaju djela njegovijeh, jer su zla. A ko istinu čini (ostvaruje) ide k vidjelu, da se vide djela njegova, jer su u Bogu učinjena Jovan 3:19-21).
Kod istoga: Ne može svijet mrzeti na vas; a na mene mrzi, jer ja svjedočim za nj da su djela njegova zla Jovan 7:7).
Opet: Kad biste vi bili sinovi Abrahamovi, činili biste djela Abrahamova. Vi činite djela oca svojega Jovan 8:39, 41).
Opet: Kad ovo znate, blago vama kad ga izvršujete Jovan 13:17).
Kod Mateje: SEKCIJA 6 Tako da se svijetli vidjelo vaše pred ljudima, da vide vaša dobra djela. A ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskome Mateju 5:16, 19).
Kod istoga: Neće svaki koji Mi govori, Gospode, Gospode! Ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji oca Mojega koji je na nebesima. Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nijesmo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojijem imenom đavole izgonili, i Tvojijem imenom čudesa mnoga tvorili? Tada ću im ja reći: nikad vas nijesam znao; idite od Mene koji činite bezakonje Mateju 7:21-23).
Kod Luke: Gospodar kuće če odgovarajući reći vam: ne poznajem vas otkuda ste. Tada ćete stati govoriti: mi jedosmo pred Tobom i pismo. I po ulicama našijem učio si. A On će reći: ne poznajem vas otkuda ste; odstupite od Mene svi koji nepravdu činite Luka 13:25-27. Svaki dakle koji sluša moje riječi i izvršuje ih, kazaću da je kao mudar čovjek koji sazida kuću svoju na kamenu. A svako koji sluša riječi moje a ne izvršuje ih, on će biti kao čovjek koji sazida kuću svoju na pijesku Mateju 7:24, 26).
Kod istoga: Jer će doći Sin čovječiji u slavi oca svojega s anđelim vojim, i tada će vratiti svima po djelima njegovijem Mateju 16:27. SEKCIJA 7 Iz ovih odlomaka jasno je da su djela ta koja spasavaju čoveka, i koja ga osuđuju; a to znači da dobra dela spasavaju, a zla djela osuđuju; jer čovekova volja je u njgovim delima. Onaj koji hoće dobro, čini dobro; a onaj koji ne čini dobro, ma koliko govorio da hoće dobro, on ga ipak neće kad ga ne čini. To je kao da bi rekao, Ja to hoću, ali ja to neću. A pošto je sama volja u delima, a ljubav ka bližnjemu pripada volji, a vera ljubavi ka bližnjemu, to je jasno šta je od volje, ili od ljubavi ka bližnjem i veri, u čoveku, kada on ne čini dobra dela; a osobito kada čini SEKCIJA 8 ono što je suprotno, ili zla dela. Pored toga, neka se zna da Gospodovo carstvo počinje u čoveku od života koji je usmeren ka delima, jer je on tada u početku preporoda; ali kada je jednom Gospodovo carstvo u čoveku, ono se završava u delima, i čovek je tada preporođen. Jer tada je njegov unutrašnji čovek unutar njegovog spoljašnjeg čoveka u saobraznosti s njim, a njegova dela pripadaju njegovom spoljašnjem čoveku, dok ljubav ka bližnjemu i vera pripadaju unutrašnjem čoveku; pa su na tak način njegova dela ljubav ka bližnjemu. Pošto se život unutrašnjeg čoveka tako pokzuje u delima spoljašnjeg čoveka, stoga Gospod govoreći o Poslednjem Sudu (Mat. 25:32-46), uzima u obzir samo dela, i kaže da oni koji su činili dobra dela, ulaze u život večni, a oni koji su činili zla dela, u prokletstvo. Iz ovoga što je rečeno jasno je šta je označeno onim što smo čitamo o Jovanu – da je ležao na grudima Isusovim, i da ga je Isus voleo više od ostalih (Jovan 13:23, 25; 21:20); jer su Jovanom predstavljena dobra dela (vidi predgovor dvadeset i drugom poglavlju Postanja). Šta su dela vere, koja se zbog sličnosti mogu nazvati njegovim plodovima; i šta su dela ljubavi ka bližnjemu, biće, po Božanskoj milosti Gospodovoj, izloženo potpunije na drugome mestu.
Jevanðelje po Jovanu 7
1
I potom hođaše Isus po Galileji; jer po Judeji ne htede da hodi, jer gledahu Jevreji da Ga ubiju.
2
Beše pak blizu praznik jevrejski, građenje senica.
3
Tada Mu rekoše braća Njegova: Iziđi odavde i idi u Judeju, da i učenici Tvoji vide dela koja činiš;
4
Jer niko ne čini šta tajno, a sam traži da je poznat. Ako to činiš javi sebe svetu.
5
Jer ni braća Njegova ne verovahu Ga.
6
Tada im reče Isus: Vreme moje još nije došlo, a vreme je vaše svagda gotovo.
7
Ne može svet mrzeti na vas: a na mene mrzi, jer ja svedočim za nj da su dela njegova zla.
8
Vi iziđite na praznik ovaj: ja još neću izići na praznik ovaj, jer se moje vreme još nije navršilo.
9
Rekavši im ovo osta u Galileji.
10
A kad iziđoše braća Njegova na praznik, tada i sam iziđe, ne javno nego kao tajno.
11
A Jevreji Ga tražahu na praznik i govorahu: Gde je on?
12
I behu za Nj mnoge raspre u narodu: jedni govorahu da je dobar, a drugi: Nije, nego vara narod.
13
Ali niko ne govoraše javno za Nj od straha jevrejskog.
14
Ali odmah u polovini praznika iziđe Isus u crkvu i učaše.
15
I divljahu se Jevreji govoreći: Kako ovaj zna knjige, a nije se učio?
16
Tada im odgovori Isus i reče: Moja nauka nije moja, nego Onog koji me je poslao.
17
Ko hoće Njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.
18
Koji govori sam od sebe, slavu svoju traži; a ko traži slavu onog koji ga je poslao, on je istinit i u njemu nema nepravde.
19
Ne dade li Mojsije vama zakon i niko od vas ne živi po zakonu? Zašto tražite da me ubijete?
20
Odgovori narod i reče: Je li đavo u tebi? Ko traži da te ubije?
21
Odgovori Isus i reče im: Jedno delo učinih i svi se divite tome.
22
Mojsije vam dade da se obrezujete (ne kao da je od Mojsija nego od otaca); i u subotu obrezujete čoveka.
23
Ako se čovek u subotu obrezuje da se ne pokvari zakon Mojsijev, srdite li se na mene što svega čoveka iscelih u subotu?
24
Ne gledajte ko je ko kad sudite, nego pravedan sud sudite.
25
Tada govorahu neki od Jerusalimljana: Nije li to onaj kog traže da ubiju?
26
I gle, kako govori slobodno i ništa mu ne vele: Da ne doznaše naši knezovi da je on zaista Hristos?
27
Ali ovog znamo otkuda je; a Hristos kad dođe, niko neće znati otkuda je.
28
Tada Isus povika u crkvi učeći i reče: i mene poznajete i znate otkuda sam; i sam od sebe ne dođoh, nego ima Istiniti koji me posla, kog vi ne znate.
29
Ja Ga znam, jer sam od Njega i On me posla.
30
Tada gledahu da Ga uhvate; i niko ne metnu na Nj ruke, jer još ne beše došao čas Njegov.
31
A od naroda mnogi Ga verovaše, i govorahu: Kad dođe Hristos eda li će više čudesa činiti nego Ovaj što čini?
32
Čuše fariseji od naroda takav govor za Njega, i poslaše fariseji i glavari sveštenički sluge da Ga uhvate.
33
Tada reče Isus: Još sam malo vremena s vama, pa idem k Onome koji me posla.
34
Tražićete me i nećete me naći; i gde sam ja vi ne možete doći.
35
A Jevreji rekoše među sobom: Kuda će ovaj ići da ga mi ne nađemo? Neće li ići među rastrkane Grke, i Grke učiti?
36
Šta znači ova reč što reče: Tražićete me i nećete me naći; i gde sam ja vi ne možete doći?
37
A u poslednji veliki dan praznika stajaše Isus i vikaše govoreći: Ko je žedan neka dođe k meni i pije.
38
Koji me veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode.
39
A ovo reče za Duha kog posle primiše oni koji veruju u ime Njegovo: jer Duh Sveti još ne beše na njima, jer Isus još ne beše proslavljen.
40
A mnogi od naroda čuvši ove reči govorahu: Ovo je zaista prorok.
41
Drugi govorahu: Ovo je Hristos. A jedni govorahu: Zar će Hristos iz Galileje doći?
42
Ne kaza li pismo da će Hristos doći od semena Davidovog, i iz sela Vitlejema odakle beše David?
43
Tako raspra postade u narodu Njega radi.
44
A neki od njih hteše da Ga uhvate; ali niko ne metnu ruku na Nj.
45
Dođoše pak sluge ka glavarima svešteničkim i farisejima; i oni im rekoše: Zašto ga ne dovedoste?
46
A sluge odgovoriše: Nikad čovek nije tako govorio kao ovaj čovek.
47
Tada im odgovoriše fariseji: Zar se i vi prevariste?
48
Verova li ga ko od knezova ili od fariseja?
49
Nego narod ovaj, koji ne zna zakon, proklet je.
50
Reče im Nikodim što dolazi k Njemu noću, koji beše jedan od njih:
51
Eda li zakon naš sudi čoveku dokle ga najpre ne sasluša i dozna šta čini?
52
Odgovoriše mu i rekoše: Nisi li i ti iz Galileje? Razgledaj i vidi da prorok iz Galileje ne dolazi.
53
I otidoše svaki svojoj kući.
