2371. Onda rekoše: ovaj je sam došao amo da živi kao došljak: da ovo označava one koji su u drugačijem nauku (doktrini) i drugačijem životu, vidi se iz značenja doći (putovati) koje znači biti poučen i živeti, tako označavajući nauk i život, o čemu vidi br. 1463, 2925. Ovde se opisuje stanje crkve kakvo je na kraju vremena, kada više nema vere jer nema ljubavi prema bližnjem, naime, kada je dobro ljubavi prema bližnjem, jer u njemu više nema života, izbačeno iz nauka (doktrine). Ovde se govori o onima koji krivotvore dobro ljubavi ka bližnjemu objašnjavajući ga sebi u korist, ili radi sebe, da bi oni bili najveći, i radi svetskih dobara koja žele da poseduju, i koji sebi dodeljuju nagrade, i na taj nači kaljaju dobro ljubavi ka bližnjem raznim veštinama i prevarnim metodima; a to u oni koji nisu voljni da čuju bilo šta o dobrima ljubavi ka bližnjemu ili o dobrim delima, nego samo o veri odvojenoj, i to kroz umovanje koje vodi tome da čovek postaje sasvim zao, tako da i dobro koje je kod njega postaje zlo, a u kojem dobru nema ničega što vodi spasenju, jer oni veruju da niko ne može zaslužiti nebo nekim dobro, i da tako po tome ne može da se spasi, nego samo kroz veru po kojoj oni priznaju Gospodovu zaslugu. Ovo je nauk koji cveta u poslednja vremena, kada crkva počinje da se gasi, i kada se takav nauk revno uči i blagonaklono prima. Ali to je obmana ako se zaključi da čovek može da vodi zao život, a da u isto vreme može da ima dobru veru. Obmana je zaključiti da zato što u čoveku postoji samo zlo, da za to Gospod ne može da da dobro, u kojem dobru, jer je Gospod u njemu, postoji nebo, pa stoga i blaženstvo i sreća. Na kraju, i to je obmana zaključiti da zato što niko ne može zalužiti nebo nekim dobrom, da zbog toga Gospod ne daje nebesko dobro, pa se stoga zasluga smatra kao nešto čudovišno. Međutim, baš su u ovakvom dobru, (protivu kojeg je uperen gore opisani lažni nauk), svi anđeli, i svi preporođeni ljudi, kao i oni koji opažaju uživanje, to jest blaženstvo u samom dobru, ili u njegovom osećanju. O ovakvom dobru, to jest, o ovakvoj ljubavi ka bližnjemu Gospod je ovako govorio kod Mateje: Čuli ste da je kazano; ljubi bližnjega svoga, i mrzi na neprijatelja svoga. A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze, i molite se Bogu za one koji vas gone da budete sinovi Oca svojega koji je na nebesima; jer On zapovijeda svom uncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima. Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li to i carinici? I ako Boga nazivate samo svojoj braći, šta odviše činite? Ne čine li to i nezbabošci? Budite vi dakle savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski Mateju 5:43-48. Na sličan način i kod Luke: Čini dobro, i koji ište, daj mu, ne čekajući ništa natrag. I tvoja će nagrada biti velika, i bićete sinovi Njvišega Luka 6:27-36. Ovde se opisuje dobro koje je od Gospoda, u kome nema očekivanjea nagrade, zbog čega se takvi nazivaju sinovima Oca Koji je na nebesima, i sinovima Višnjega; i pošto je Gospod u tome dobru, u tome je i nagrada, kao što je napisano kod Luke: Kada daješ objed ili večeru, ne zovi prijatelja svojih, ni braće svoje, ni rođaka svojih, ni susjeda bogatih, da ne bi oni tebe kada pozvali i vratili ti; nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slijepe; i blago će ti biti što ti oni ne mogu vratiti; nego će ti se vratiti o uskrsenju pravednijeh (16:12-14). Objed, večera i gozba, su dobro ljubavi prema bližnjem, u kome stanuju zajedno Gospod i čovek, vidi br. 2341; pa se ovim opisuje i jasno pokazuje, da je nagrada dobro samo, jer je Gospod u njemu, jer se kaže, vratiće ti se o uskrsnuću iz mrtvih (pravednijeh). Oni koji se trude da sami od sebe čine dobro, jer je tako Gospod zapovedio, to su oni koji primaju ovo dobro, i koji, kada su poučeni, kada priznaju od vere da je svo dobro od Gospoda (vidi br. 1712, 1937, 1947), i oni osećaju odvratnost u samo-zasluzi, da ih rastužuje sama pomisao o zasluzi, i oni opažaju svoje blaženstvo i sreću da se utoliko smanjuje. Drugačije je s onima koji ovo ne čine nego vode zao život, dok uče i ispovedaju da postoji spasenje u veri odvojenoj od (od ljubavi ka bližnjem); ovi ne znaju da takvo dobro ne može postojati; i, što je za divljenje, bilo mi je dato da saznam kroz mnogo iskustva, da znam iste osobe u drugom životu, koje žele da zasluže nebo svim dobrim delima kojih se sećaju da su uradili. Jer oni tek tada znaju da nema spasenja u veri odvojenoj od ljubavi ka bližnjem. A to su oni o kojima Gospod govori kod Meteje: Mnogi će reći meni u onaj dan: nijesmo li u tvoje ime prorokovali, i tvojijem imenom đavole izgonili, i tvojijem imenom čudesa tvorili? I tada ću im kazati: idite od mene vi koji činite bezakonje! Mateju 7:22, 23). Tada se pokazalo tim osobama da nisu obraćali pažnju onim stvarima koje je Gospod tako često naučavao o dobru ljubavi i milosrđa, i da su njima ove stvari bile kao oblaci koji se gube, ili ono što se vidi noću: kao, na primer, ono što se kaže kod Mateje 3:8, 9; 5:7-48; 6:1-20,24-27; 9:13; 12:33; 13:8,23; 18:21 na kraj; 18:19; 22:35-40; 24:12, 13; 25:34 n kraj;25; Marka 4:18-20; 11:13, 14, 20; 12:28-34; Luke 3:8, 9; 6:27-39, 43; 7:47; 8:8, 14,15; 10:25-28; 12:58,59; 13:6-10; Jovana 3:19, 21; 5:4-23; 13:34, 35; 11:58, 59; 13:6-10; 15:1-8; 9-19; 21:15-17. Ove i slične stvari označene su građanima (ljudima) Sodomljanima, a to su oni koji su u zlu (vidi br. 2220, 2246, 2322), govoreći o Lotu, Onaj koji je došai kao došljak, da nam on sudi?, to jest, da li će nas oni koji imaju drugačiji nauk života, učiti svome?