900. Da drugoga mjeseca znači čitavo stanje pre preporoda, jasno je iz značenja broja dva u Reči. Dva znači isto što i šest, to jest borbu i trud, koji prethode novom rođenju; dakle, ovde celo stanje koje prethodi završetku čovekovog preporoda. Periodi, veliki i mali, obično su u Reči označeni sa tri ili sedam, i nazivaju se dani, sedmice, meseci, godine ili doba. Tri i sedam su sveti, dva i šest su ono što prethodi, ali što nije sveto, već je relativno profano, kao što je ranije pokazano (stav 720). Tri i sedam su oba sveti iz dodatnog razloga što se njima obeležava Poslednji sud, koji treba da se odigra na treći ili sedmi dan. Poslednji sud dolazi svakome onda kada ga Gospod pohodi, kako u opštem tako i u pojedinačnom. Na primer, bio je Poslednji sud onda kada je Gospod došao na svet i biće onda kada Gospod dođe u slavi, a ima i Poslednji sud u pojedinačnom, to jest kada dođe svakom pojedinom čoveku; a postoji i Poslednji sud nad svakim kada umre.

Na ovaj poslednji misli se pod trećim i pod sedmim danom, koji je svet onima koji su živeli u dobru, ali nije svet onima koji su živeli u zlu. Tako se treći i sedmi dan odnose i na osuđene na smrt, kao i na one kojima je suđeno da žive, te stoga ovi brojevi označavaju ono što nije sveto onima koji su osuđeni na smrt, a ono što je sveto onima kojima je dosuđeno da žive. Dva i šest prethode tri i sedam, pa se stoga odnose na svako stanje koje prethodi. Ovo je značenje dva i šest u odnosu na bilo koji predmet ili na bilo šta što se njima opisuje, što je još jasnije iz onoga što sledi o broju dvadeset sedam.