2567. I sluga i sluškinja: da ovo označava da se nauk vere obogatio i racionalnim istinama i prirodnim istinama, kao i njihovim osećanjima, vidi se iz značenja sluga i sluškinja. U Reči se često pominju sluge i sluškinje, a u unutrašnjem smislu njima se označavaju stvari koje su relativno niže i obične, ako što su racionalne stvari u odnosu prema duhovnim i nebeskim stvarima. Prirodnim istinama označena su znanja-reči svih vrsta, jer su ova prirodna. Da je ovakvo značenje sluga i sluškinja u Reči, jasno je iz unutrašnjeg smisla ovih reči, gde su one pomenute, kao kod Isaije: jer će se smilovatgži Jehova na Jakova, i opet će izabrati Izraela, i namjestiće ih u zemlji njihovoj, i prilijepiće se k njima došljaci i pridružiće se domu Jakovljevu. Jer će ih uzeti narodi i odvesti na mjesto njihovo, i naslijediće ih Izraelci u zemlji Jehovinoj da im budu sluge i sluškinje (Isaija 14:1, 2).

Jakov ovde označava spoljašnju crkvu, a Izrael unutrašnju, došljak one koji se poučavaju u istinama i dobrima, vidi br. 1463, 2025; sluge i sluškinje označvaju prirodne i racionalne istine s njihovim osećanjima, koja treba da služe crkvi koja je označena Jakovom i Izraelom. Da se ovde ne misli na Jakova i Izraela, ili na Jevreje i Izraelićane, jasno je, jer kad su se rasuli među Narode, i sami su postali Narodi. Jevriji još uvek vole tu ideju, i očekuju, prema značenju slova, da će uz njih prionuti došljaci (stranci), da će ih narodi vratiti, i da će ovi biti njima sluge i sluškinje, dok u stvari ovde se ni najmanje ne misli na Jevreje i Izraelićane u proročkim delovima Reči, gde je imenuju; ovo treba da im je jasno iz ove okolnosti, da se svuda kaže o Izraelu i o Jakovu, da će se vratiti natrag.

Kod isoga Proroka: Gle, Jehova će isprazniti zemlju i opustiti je! Prevrnuće je i rasijaće stanovnike njezine. I biće svećenik kao narod, gospodar kao sluga, gospođa kao sluškinja, (Isaija 24:1, 2). Zemlja ovde označava crkvu (vidi br. 662, 1066, 1850), koja će se isprazniti, opustošiti, s licem iznakaženim, i sa stanovnicima rasteranim, kada u joj (crkvi) više nema unutarnjih istina i dobara, koji su narod i svećenici, niti spoljašnjih istina i dobara, koji su sluge i sluškinje; a to se dešava onda kada spoljašnje stvari vladaju nad unutrašnjim stvarima.

Kod istog Proroka: jer ću izvesti sjeme iz Jakova i iz Jude našljednika gorama svojim, i naslijediće ih izbranici moji, i sluge moje naseliće se ondje (Isaija 65:9. Jakov ovde označava spoljašnju crkvu, Juda nebesku unutrašnju crkvu, izabrani njena dobra, a sluge njene istine.

Kod Joila: I poslije ću izliti duh svoj na svako tijelo, i proricaće sinovi vaši. I na sluge ću i na sluškinje izliti duh svoj Joilo 2:28, 29). Ovde se govori o Gospodovom carstvu. Prorokovati znači naučavati, vivi br. 2534; sinovi označavju same istine, vidi br 489, 491, 533, 147; kćeri označavaju sama dobra, vidi br. 489-491; sluge i sluškinje označavaju niže istine i dobra, na koje će se duh izliti, kada pomažu i podržavaju. U ovom i drugim odlomcima ne vidi se jasno da je ovo značenje sluga i sluškinja, kako zbog svakidašnje ideje o slugama i sluškinjama tako i zbog ovakvog istorijskog stila.

Kod Jovana: I vidjeh anđela gdje stoji na suncu i povika glasom velikijem govoreći svima pticama koje lete ispod neba: dođite i skupite se na veliku večeru Božiju. Da jedete mesa od careva, i mesa od vojvoda, i mesa od junaka, i mesa od konja i onijeh koji sjede na njima, i mesa svijeh slobodnjaka i sluga malih i velikih (Otkr. 19:17, 18); da se ovde ne misli na to da će se jesti meso careva, vojvoda, junaka, konja i koj jede na njima, slobodnjaka i sluga, nego da se ovde misli na unutrašnje i spoljašnje istine crkve, koje su postale za njih telo (telesne). Da sluge označavaju istine, a sluškinje dobra, koja su potčinjena, i tako služe duhovnim i nebeskim istinama i dobrima, vidi se još jasnije iz zakona koji su primenjivani u Reprezentativnoj Crkvi, a koji su se odnosili na sluge i sluškinje, a koji zakoni se odose na stanje crkve, i na Gospodovo carstvo u opštem i u pojedinačnom, to jest na način na koji niže istine i dobra, koja su prirodna i racionalna, treba da služe onim dobrima koja su duhovna i nebeska, a preko ovih i onima koja su Božanska: kao tamo gde se kaže da sluga Jevrejin i sluškinja Jevrejka treba da budu slobodni sedme godine, i da im se tad mora dati dar od stada, sa gumna, i od vina (Izlazak 21:2, 6; Zak. Ponovljeni 15:12-15; Jerem. 34:9-14): da čovekova žena, ako je s njim došla da služi, da gospodar treba da je da mužu, ali ako mu je ženu dao gospodar, onda žena i djeca treba da pripadnu gospodaru (Izlazak 21:3, 4): da brat siromah, ako je kupljen, da ne služi kao rob nego kao najamnik i kao došljak, i da bude slobodan sa decom na jubilej (godinu radosti Gospodve) (Levitska 25:39-43): da ako je došljak kupio brata, da ovaj bude slobodan na jubilarnu godinu (Levitska 25:47 i sledeći stihovi): da se sluge i sluškinje mogu kupiti od naroda koji su okolo, i od sinova došljaka koji su stranci, i da budu za uvek posed, i da se može nad njima vladatim ali ne nad onima koji su sinovi Izaela (Levitska 25:44-46): ako sluga neće da ode iz službe tebi, neka mu se na vratima probuši uho šilom, i neka ostane sluga za navijek, a tako da bude i sa sluškinjom (Izlazak 16:6; Zak. Pon. (15:16, 17): Da ako neko ubije štapom njegovog slugu ili sluškinju, treba ih osvetiti; ali ako preživi dan ili nekoliko dana, neka bude slobodan, jer je to njegova plata (Izlazak 21:20, 21): ako se nekome povredi oko, ili zub, slugi, da se pusti slobodan (Izlazak 21:26, 2): da ako vo rogom ubode slugu ili sluškinju, pa umre, vlasnik (vola) neka plati gospodaru trideset šekela, a vo da se kamenuje (Izlazak 21:32): da sluga koji pobegne od gospodara, da ga ne treba zatvoriti, neko neka stoji na mestu gde hoće, i ne sme ga se mučiti (Zak. Ponovljeni 23:15, 16): da sluga koji je kupljen za srebro i koji je obrezan, da jede pashu (Izlazak 12:44): da nečija kćer, kad je kupljena, ne treba da ostavi službu kao sluge; da ako je zla, gospodar da je ne prodaje došljaku; da ako je zaručena za njegovog sina, ona neka bude kao kćer; ako pođe za drugoga, da joj se ne umanji hrana, ili odeća, ili bračna dužnost; d ko on ne uradi sve ovo (gospodar), onda neka bude slobodna (Izlazak 21:7-12). Svi ovi zakoni potiču od zakona istine i dobra u nebu, i odnose se na njih u unutrašnjem smislu, delom preko saobraznosti, delom preko pretstaaa, a delom preko značenja; međutim, kada su pretstave i značenja crkve, koji su bili najdalje i najniže stvari bogoštovanja, bili ukinuti, oni više nisu bili nužni. Kada bi se ovi zakoni protumačili pomoću zakona reda istine i dobra, i preko pretstava i značenja, jasno bi se pokazalo da su slugama označene racionalne i reči-znanja istine, koje su niže istine, i treba da služe duhovnim istinama; i da su sluškinjama označena niža dobram i da ona zaista treba da služe, ali na drugi način; pa stoga, neki zakoni o sluškinjama razlikuju se onih koji važe za sluge; jer su istine više sluge nego njihova dobra. Carskim zakonom kod Samuila upravo je označen zakon istine i zakon obmane kad ona počne da vlada nad istinom i dobrom, što se može videti iz objašnjenja reči kojima se to opisuje: Zakon (način) na koji će carovati nad vama: sinove vaše uzimaće i metati na kola svoja i među konjike svoje, i oni će trčati pred kolima njegovijem. Uzimaće kćeri vaše da mu grade mirisne masti i da mu budu kuharice i hljebarice. I sluge vaše i sluškinje vaše i mladiće vaše najljepše i magarce vaše, uzimaće, i obrtati na svoje poslove. Pa ćete onda vikati radi cara svojega, kojega izabraste sebi; ali vas Jehova ne će onda uslišiti (1 Samuilova 8:1, 13, 16-18). Da se carem označava istina, vidi br. 1672, 2015, 2069; a u obrnutom smislu, carevi označavaju stvari koje nisu istinite, to jest, koje su lažne; sinovima koji će trčati pred njegovim kolima, i njegovim konjanicima, označene su istine nauka, koje će biti potčinjene lažnim načelima, koja su kola i konjanici; kćerima, koje se uzimaju da prave mirisne masti, kuharice, i hljebarice, označena su dobra nauka, koja će ova lažna načela da učine prijatnim i pogodnim; slugama i sluškinjama, mladićima, i magarcima, koji će mu raditi poslove, označavaju se racionalne i znanja-reči stvari, kojima će on potvrđivati ove stvari; torom iz kojega će uzimati deseti deo, označavaju se ostaci dobra nad mojima će vršii nasilje; a time što će služiti, označeno je da će nebeske i duhovne stvari Reči i nauka služiti da bi se potvrđivala njegova načela i zla njegovih požuda, umesto da učini da Reč i nauk vladaju; jer sve se može iskorisiti da se potvrde lažna načela, kada se primene na lažan način, kada se lažno protumače, izvrnu i odbace; pa se stoga i dodaje: pa ćete onda vikati radi cara svojega, kojega izabraste sebi; ali vas Jehova ne će onda uslišiti.