10137. I kojega da bude naleva četvrt ina vina. Da ovo označava onoliko duhovne istine koliko je nužno radi povezivanja, vidi se iz značenja vina, vidi br. 1071, 1798, 6377, u ovom slučaju [povezivanja] duhovne istine koja korespondira duhovnom od nebeskog dobra, koje je označeno belim brašnom izmešanim s uljem, vidi upravo gore, br. 1036. Jer , u Reči, gde se govori o dobru, govori se i o istini, i u stvari, o istini iste klase od koje je i dobro izvedeno, jer sve u nebu, i u svetu, odnosi se na dobro i na istinu, i na jedno na drugo, kako bi to bilo nešto; jer dobro bez istine nije dobro, a istina bez dobra nije istina, kao što se može videti iz onoga što je navedeno, br. 9263, 9314. To je razlog što, kad je prinošen hleb, tada je prinošeno i vino kao piće; slično je i u Svetoj Večeri. Ovde se vinom kao pićem označava istina koja korespondira dobru označenom ponudom u hrani; i iz značenja četvrtog dela ina, što je onoliko koliko je dovoljno za povezivanje, vidi upravo gore, br. 10136. Svak može da vidi da se pod ponudom hleba i vina ne misli na sami hleb i vino, nego na nešto što pripada Crkvi i nebu, stoga se misli na duhovne i nebeske stvari, koje pripadaju Crkvi i nebu. Inače, šta bi bila svrha da se hleb i vino spaljuju na oltaru? Da li bi ti bilo ugodno Jehovi? i da li bi to Njemu bio miris ugodni , kako se nazivao, i da li je to moglo da očisti čoveka? Onaj ko misli s poštovanjem o Reči, ne može da pretpostavi da takva jedna zemaljska stvar može da bude ugodna Jehovi osim ako u tome nije sadržano nešto više i nešto unutrašnje. Onaj ko veruje da je cela Reč Božanska i duhovna, treba da misli da u svakom izrazu leži sakrivena neka misterija.

Razlog, osim toga, zašto se nije pre znalo gde je ta misterija sakrivena, je to što se za postojanje jednog unutrašnjeg smisla, duhovnog i Božanskog, u svakom delu Reči, nije pre znalo; ni da su anđeli kod svakoga čoveka, koji [anđeo] opaža ono što čovek misli, i koji [anđeo], dok čovek čita Reč, razume sve duhovno; i dalje, da ono što je sveto, da se to uliva preko njih od Gospoda, što se završava povezivanjem neba sa čovekom, i stoga Gospoda sa čovekm preko neba. Iz ovoga je razloga Reč ovako napisana bila data čoveku, preko koje Gospod priprema čoveku spasenje. Da hleb kao dar označava dobro ljubavi, i da piće označava dobro vere, i da ih anđeli tako opažaju, vidi se iz onih stvari koje se pominju u Reči o ponudama jela i pića kod Joila,

Nesta dara i naleva iz doma Jehovinog; tuže sveštenici, sluge Jehovine; njiva je opustošena, zemlja tuži, žito je opustošeno, novo vino usahlo, a smokva uvenule; ridajte, vi sluge Jehovine, jer se ote dar i piće od doma Boga našega; jer je dan Jehovin blizu, i dolazi pustoš od Boga Kušatelja (Šadai) Joilo 1:9-15. Jer je ovde predmet poslednje vreme Crkve, kada u njoj više nema dobra i istine vere, što je označeno danom Jehovinim koji je blizu, i koji dolazi kao pustoš od Boga Kušatelja . Stoga je očito da dar i nalev koji su oduzeti od doma Jehovinog, njiva koja je opustošena, zemlja koja tuži, žito koje je opustošeno, novo vino koje se isušilo, ulje koje tuži, i vinova loza i smokva koji venu, da se time označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu.

Unutrašnji smisao, međutim, uči značenje iz kojega se vidi da se njivom označava Crkva u pogledu primanja istine, kao što se može videti, br. 3766, 4982, 7502, 7571, 9295; zemljom Crkva u pogledu dobra, u onome što je navedeno, br. 9325; žitom svako dobro Crkve, br. 5295, 5410, 5959; novim vinom svaka istina Crkve, br. 3580; uljem dobro ljubavi, br. 4582, 4638, 9780; vinom unutrašnje dobro duhovne Crkve, br. 5113, 6376, 9277; a smokvinim stablom spoljašnje dobro, br. 217, 4231, 5113. Isto tako jasno je da dar i nalev označavaju bogoštovanje od dobra ljubavi i dobra vere. I kod Malahije,

Neću primiti dara iz vaše ruke. Jer od ustanka sunčanoga do zalaska njegovog veliko je ime Jehovino među narodima; i na svakme mestu će se prinositi tamjan imenu mojemu, i čisti dar Malahija 1:10, 11).

Da se u ovome odlomku darom (prinosom) ne misli na dar, niti se pod kadom misli na kad (tamjan), vidi se , jer je predmet o kome se govori Crkva među narodima, kod kojih još nije bilo prinosa , jer se kaže, od ustanka sunčanoga do njegovog zalaska ime Jehovino je veliko među narodima, i svako je mesto [određeno] za prinos i kad. Da kad označava obožavanje od dobra vere može se videti, br. 9475. Slično kod Davida,

Moje su molitve primljene; one su kao kad (tamjan) pred licem tvojim; dizanje ruku mojih je prinos večernji (Psalam 141:2). Prinos večernji je dobro ljubavi spoljašnjeg čoveka. I kod Isaije,

Koji se upaljuješ za bogovima pod svakm drvetom zelenijem, i njima (bogovima) levaš nalev svoj, i prinosiš dar s uljem caru , nogim mirisima svojim; ponizuješ se do groba (Isaija 57:5, 6, 9). (prim. prev. i ovde kao i na drugim mestima, autor skraćuje tekst, da bi se istakli izrazi koji potvrđuju doktrinu o unutrašnjem smislu). Ovde se govori o bogoštovanju koje je od zala i obmana koje su iz pakla. Bogovi u unutrašnjem smislu označavaju obmane ; jer oni koji ih bogoštuju, ti ih doista nazivaju po imenima, ali koji su bili obmane od zala koja se bogoštuju. Da strani bogovi u Reči označavaju obmane, može se videti, br. 4402 na kraju, 8941. Zeleno drvo označava celo opažanje i poznavanje koje teži da potvrdi obmanu, br. 2722, 297 , 4552, 7692. Zeleno označava ono što je čulno, br. 7691. Upaljivati se označava žar bogoštovanja; jer vatra, od koje ovo potiče, označava ljubav u oba smisla, br. 5215, 6832, 7575; naljevati naljev označava bogoštovanje od obmana od zla. Prinositi dar caru u ulju, označava bogoštovanje Satane od zala. Dar u ulju je prinos. Umnožavati mirise označava umnožavati tamjan, što označava obožavanje, br. 9475; stoga se kaže i da se ponizuje do pakla (do groba). Iz ovih se stvari vidi da prinosi u hlebu, u nalevu, u vinu, označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu, to jest, da označavaju nebesku hranu i piće, baš kao što ih označavaju u Svetoj Večeri; a to je sve stoga kako bi se nebo povezalo sa čovekom pomoću Reči, stoga Gospod sa čovekom preko neba pomoću Reči. Pošto se Božansko u Reči sastoji od ovakvih stvari, ona ne samo da hrani ljudske umove, nego i anđeoske, i čini da nebo i svet postaju jedno.

Iz svih ovih stvari se vidi da sve što je rečeno i zapoveđeno u Reči o ponudama i nalevima, ili o hlebu i vinu, unutra sadrži Božanske misterije; kao na primer da prinosi treba da budu od belog (finog) brašna, na koje treba da se nalije ulja i mira , i da treba da bude posoljeno, i da bune beskvasno ili nefermentisano; tako isto da treba da bude jedan zakon kad se žrtvuje jagnje, a drugi kada ovan, drugi kada tele, a opet drugi kad se prinosi žrtva za grešku i za greh koji treba da se razlikuju od onih zakona kod ostalih žrtava. Slično zakon o vinu bio je različit od onoga o nalevu. Da svaka od ovih stvari ne obuhvata nebeske misterije, ovakve stvari nikad ne bi bile zapoveđene da se izvode kod bogoštovanja. Kako bi se ove stvari predstavile zajedno, one treba da se postave u red.

Kod žrtava mirnih i žrtava paljenica treba da bude za svako jagnje prinos desetina efe belog brašna pomešana s četvrtinom ina ulja. A uz ovna da se donese prinos dve desetine beloga brašna pomešana s trećinom ina ulja; vina kao aleva da bude treći dio ina. A kad se prinosi tele na dar, tri desetine efe bijeloga brašna pomiješana s po ine ulja; i vina kao naleva pola ina (Brojevi 15:4-12; 28:10-12, 20-21, 28-29; 29:3, 4, 9, 10, 14, 15, 18, 21, 24, 27, 30, 33, 37). Proporcija belog brašna, ulja, i vina za jagnje bila je različita od one za ovna i tele, jer je jagnje označavalo najdublje dobro nevinosti, a ovan srednje dobro nevinosti, a mlado tele poslednje ili spoljašnj obro nevinosti; jer postoje tri neba, najdublje, srednje, i poslednje, stoga postoje tri stepena dobra nevinosti; njegovo povećanje (rast) od prvog do poslednjeg označen je povećanjem proporcije belog brašna, ulja, i vina. Treba da se zna da je dobro nevinosti sama duša neba, jer samo ovo dobro prima ljubav, ljubav prema bližnjem, i veru, koji sačinjavaju nebesa. Da jagnje označava najdublje dobro nevinositi, može se videti, br. 3994, 10132; da ovan označava srednje ili unutrašnje dobro nevinosti, br. 10042; i da mlado tele označava poslednje ii spoljašnje dobro nevinosti, br. 9391, 9990. Ali za žrtvu zahvalnu određeni su bili presni kolači pomešani s uljem, presne pogače pomazane uljem, belo brašno poprženo s uljem i pogače bez kvasca (Levitska 7:11, 12); a za žrtve za krivicu i greh prinosi, deseti deo efe beloga brašna, ali bez ulja ili kada (mirisa) (Levitska 5:11).

Nije trebalo stavljati ulja ili kada na ponude za krivicu ili greh, jer ulje označava dobro ljubavi, a kad istinu od toga dobra; a žrtvom za greh i krivicu označava se očišćenje i iskupljenje od zala i njihovih obmana, zbog čega se one (žrtve) nisu smele izmešati s dobrom i njegovom istinom. Osim toga, u vezi sa ponudom Arona i njegovih sinova na dan kada su bili pomazani, može se videti, Levitska 6:13-15; o prinosu prvina žetve, Levitska 2:14, 15; 23:10, 12, 13, 17; o ponudi Nazireja, Brojevi 6; o žrtvi posvetnoj, Brojevi 5; i žrtvi onoga koji se čisti od gube, Levitska 14; i o prinosu koji se peče u peći; o prinosu koji se prži u tavi (tiganju); o prinosu u kotliću, Levitska 2:3-7. Da ne bude kvasca ni meda u prinosu, jer kvasac u duhovnom smislu označava obmanu od zla, a med označava spoljašnje uživanje, pa stoga pomešano s uživanjem ljubavi prema svetu, zbog koje i nebeska dobra i istine prolaze kroz vrenje (fermentaciju), i tako se rasipaju; i treba da bude sasvim posoljeno, jer so označava istinu koja je željna dobra, sto označava njihovo povezivanje. Da kvasac označava obmanu od zla, može se videti, br. 2342, 7906, 8512, 9992; da med označava spoljašnje uživanje, ili uživanje ljubavi u oba smisla, br. 5620; i da so označava istinu željnu dobra, br. 9207.

1071. I napi se vina. Da to pokazuje kako je zaželeo da ispita stvari vere, jasno je iz značenja vina. Vinograd ili vino, kao što je pokazano, jeste Duhovna crkva ili čovek Duhovne crkve; grožđe i grozdovi su njen plod i označavaju ljubav prema bližnjemu ili ono što joj pripada. A vino predstavlja veru koja od toga potiče i sve ono što joj pripada. Na taj način, grožđe je nebesko te crkve, a vino je njeno duhovno. Prethodno ili nebesko, pripada volji, kao što je pre pokazano; potonje ili duhovno, pripada razumu. Da to što se napio vina znači kako je zaželeo da preispita veru, i to mudrovanjem, jasno je iz toga što se napio, to jest što je pao u zablude. Jer čovek ove crkve nije imao opažanje kao što ga je imao čovek Pradrevne crkve, već je morao da nauči šta je dobro a šta istinito iz verskih doktrina, koje su bile sakupljene i sačuvane iz opažanja Pradrevne crkve, a to je bila Reč Drevne crkve. Kao i Reč, u mnogim slučajevima, verske doktrine su bile takve da se u njih nije moglo verovari bez opažanja; jer duhovno i nebesko beskrajno nadilazi ljudsko shvatanje i stoga dolazi do mudrovanja. Ali onaj koji u njih ne veruje dok ih ne shvati, taj nikad ne veruje, kao što je ranije pokazano (stav 128-130, 195, 196, 215, 232, 233).

Da grožđe u Reči predstavlja ljubav prema bližnjemu i da vino označava veru koja iz nje potiče i ono što joj pripada, jasno je iz sledećih odlomaka.

Kod Isaije:

Dragi moj ima vnograd na rodnu brdašcu, i počeka da rodi grožđem, a on rodi vinjagom. (Izaija 5:1, 2, 4)

Ovde grožđe predstavlja ljubav prema bližnjemu i njene plodove.

Kod Jeremije:

Sasvijem ću ih istrijebiti, govori Jehova, nema grozda na lozi, ni smokve na drvetu, i lišće je opalo, i što sam dao, uzeće im se. (Jeremija 8:13).

Ovde loza označava Duhovnu crkvu, a grožđe, ljubav prema bližnjemu.

Kod Ozije:

Nađoh Izrailja kao grožđe u pustinji; i vidjeh oce vaše kao prve smokve na drvetu na početku njegovu. (Osija 9:10).

Izrailj označava Drevnu crkvu; grožđe, da je ona obdarena ljubavlju prema bližnjem. Smisao je suprotan kada se Izrailj odnosi na sinove Jakovljeve.

Kod Miheja:

Nema grozda za jelo, ranog voća želi duša moja. Nesta pobožnoga sa zemlje i nema pravoga među ljudima, svi vrebaju krv, svaki lovi brata svojega mrežom. (Mihej 7:1).

Grozd je ljubav prema bližnjemu ili ono što je sveto; rano voće ili smokve znači veru ili ono što je pravo.

Kod Isaije:

Ovako veli Jehova: Kao kad neko nađe novo vino u grozdu, pa reče: ne kvari ga, jer je blagoslov u njemu, tako ću učiniti radi sluga svojih, ne ću ih potrijeti svijeh. (Izaija 65:8).

Ovde grozd predstavlja ljubav prema bližnjemu, a novo vino dobro ljubavi prema bližnjemu i istine koje otuda potiču.

Kod Mojsija:

U vinu pere haljinu svoju i ogrtač svoj u soku od grožđa. (Postanje 49:11)

Ovo proročanstvo se odnosi na Gospoda. Vino označava duhovno od nebeskog, sok ili krv od grožđa je nebesko koje se odnosi na Duhovnu crkvu. Tako grožđe označava samu ljubav prema bližnjemu.

Kod Jovana:

Anđeo reče: zamahni kosijerom svojim oštrijem, i odreži grožđe vinograda zemaljskoga; jer već sazreše puca njegova. (Otkrivenju 14:18).

Ovde je predmet poslednje vreme kada nema vere, to jest kada nema ljubavi prema bližnjemu; jer vera je ono što dolazi od ljubavi prema bližnjemu i u suštini je sama ljubav prema bližnjemu; tako kad se kaže da više nema vere, kao što je to u poslednje vreme, time se misli da nema ljubavi prema bližnjem. Pošto se grožđe odnosi na ljubav prema bližnjemu, to vino označava veru od nje, jer je vino od grožđa. To je jasno iz odlomaka koji su već navedeni o vinogradu i vinu, a isto tako i iz sledećih.

Kod Isaije:

I nestade radosti i veselja s polja Karmela, u vinogradima se ne pjeva i ne podvikuje, vina u kacama ne gazi gazilac; učinih kraj pjesmama. (Izaija 16:10).

Ovo znači da je Duhovna crkva, koja je Karmel, opustošena; u kacama ne gazi gazilac, znači da više nema nikoga u veri.

Opet:

Za to će prokletstvo proždrijeti zemlju, i zatrće se stanovnici njezini. Tužiće vino, uvenuće vinova loza, uzdisaće svi koji su vesela srca. Ne će piti vina uz pjesme, ogrknuće silovito piće onima koji ga piju. Tužnjava će biti po ulicama radi vina, proći će svako veselje, otići će radost zemaljska. (Izaija 24:6, 7, 9, 11)

Ovde je predmet opustošena Crkva, a vino označava istine vere, koje neće ništa vredeti.

Kod Jeremije:

Govore materama svojim: Gdje je žito i vino? Obamiru kao ranjenici na ulicama gradskijem, i ispuštaju dušu svoju u naručju matera svojih. (Jeremijine tužbalice 2:12).

Gdje je žito i vino, znači: gde su ljubav i vjera; na ulicama gradskim, ovde znači istine, kao što isto to znači i na drugim mestima u Reči; ispuštati dušu svoju, znači ne znati šta su istine vere.

Kod Amosa:

I povratiću roblje naroda svojega Izrailja, i opet ću sagraditi puste gradove i naseliće se, i nasadiće vinograde i piti vino iz njih, i načiniće vrtove i jesti rod iz njih. (Amos 9:14).

Ovo se kaže za Duhovnu crkvu ili Izrailj, na koji se odnosi sađenje vinograda kada stekne veru koja potiče od ljubavi prema bližnjemu.

Kod Sofonija:

Za to što gazite siromaha i uzimate od njega žito u danak, sagradiste kuće od kamena tesanoga, ali ne ćete sjedjeti u njima; nasadiste lijepe vinograde, ali ne ćete piti vina iz njih. (Sofonija 1:13; Amos 5:11) Ovde se opisuje obrnuto stanje, kada je opustošena Duhovna crkva.

Kod Zaharija:

I oni od Efraima biće kao junak, i srce će im biti veselo kao od vina, i sinovi njihovi vidjeće i veseliće se, i srce će im se radovati o Gospodu. (Zaharija 10:7).

Ovo se kaže o Judinom domu, da će biti takav od dobra i istina vere.

Kod Jovana:

I čuh glas između četiri životinje gdje govori: Oka pšenice za groš, i tri oke ječma za groš, a ulja i vina neće ni biti. (Otkrivenje 6:6)

To znači da ne treba povrediti nebesko i duhovno, to jest ljubav i veru. Pošto vino označava veru u Gospoda, u Jevrejskoj crkvi vera je bila predstavljena vinskim žrtvama nalevnicama (Brojevi 15:2-15, 28:11-15, 18 do kraja 29:7 do kraja; Levitska 23:12, 13; Izlazak 29:40). Stoga se kaže kod Ozije:

Gumno i kaca ne će ih hraniti, i mast će ih prevariti, i oni će nastavati u u zemlji Gospodovoj, nego će se vratiti Efraim u Egipat, i oni će jesti nečisto u Asirskoj. I ne će prinositi Gospodu vina, niti će biti ugodne žrtve njihove, nego će im biti kao hljeb onijem koji tuže, ko ga god jede oskrvniće se. (Osija 9:2-4).

Ovde je predmet Izrailj ili Duhovna crkva i oni koji izvrću i kaljaju sveta i istinita načela vere želeći da ih ispitaju kroz znanje i mudrovanje: Egipat je znanje, Asirija mudrovanje, a Efraim onaj ko razabire.