10137. I kojega da bude naleva četvrt ina vina. Da ovo označava onoliko duhovne istine koliko je nužno radi povezivanja, vidi se iz značenja vina, vidi br. 1071, 1798, 6377, u ovom slučaju [povezivanja] duhovne istine koja korespondira duhovnom od nebeskog dobra, koje je označeno belim brašnom izmešanim s uljem, vidi upravo gore, br. 1036. Jer , u Reči, gde se govori o dobru, govori se i o istini, i u stvari, o istini iste klase od koje je i dobro izvedeno, jer sve u nebu, i u svetu, odnosi se na dobro i na istinu, i na jedno na drugo, kako bi to bilo nešto; jer dobro bez istine nije dobro, a istina bez dobra nije istina, kao što se može videti iz onoga što je navedeno, br. 9263, 9314. To je razlog što, kad je prinošen hleb, tada je prinošeno i vino kao piće; slično je i u Svetoj Večeri. Ovde se vinom kao pićem označava istina koja korespondira dobru označenom ponudom u hrani; i iz značenja četvrtog dela ina, što je onoliko koliko je dovoljno za povezivanje, vidi upravo gore, br. 10136. Svak može da vidi da se pod ponudom hleba i vina ne misli na sami hleb i vino, nego na nešto što pripada Crkvi i nebu, stoga se misli na duhovne i nebeske stvari, koje pripadaju Crkvi i nebu. Inače, šta bi bila svrha da se hleb i vino spaljuju na oltaru? Da li bi ti bilo ugodno Jehovi? i da li bi to Njemu bio miris ugodni , kako se nazivao, i da li je to moglo da očisti čoveka? Onaj ko misli s poštovanjem o Reči, ne može da pretpostavi da takva jedna zemaljska stvar može da bude ugodna Jehovi osim ako u tome nije sadržano nešto više i nešto unutrašnje. Onaj ko veruje da je cela Reč Božanska i duhovna, treba da misli da u svakom izrazu leži sakrivena neka misterija.

Razlog, osim toga, zašto se nije pre znalo gde je ta misterija sakrivena, je to što se za postojanje jednog unutrašnjeg smisla, duhovnog i Božanskog, u svakom delu Reči, nije pre znalo; ni da su anđeli kod svakoga čoveka, koji [anđeo] opaža ono što čovek misli, i koji [anđeo], dok čovek čita Reč, razume sve duhovno; i dalje, da ono što je sveto, da se to uliva preko njih od Gospoda, što se završava povezivanjem neba sa čovekom, i stoga Gospoda sa čovekm preko neba. Iz ovoga je razloga Reč ovako napisana bila data čoveku, preko koje Gospod priprema čoveku spasenje. Da hleb kao dar označava dobro ljubavi, i da piće označava dobro vere, i da ih anđeli tako opažaju, vidi se iz onih stvari koje se pominju u Reči o ponudama jela i pića kod Joila,

Nesta dara i naleva iz doma Jehovinog; tuže sveštenici, sluge Jehovine; njiva je opustošena, zemlja tuži, žito je opustošeno, novo vino usahlo, a smokva uvenule; ridajte, vi sluge Jehovine, jer se ote dar i piće od doma Boga našega; jer je dan Jehovin blizu, i dolazi pustoš od Boga Kušatelja (Šadai) Joilo 1:9-15. Jer je ovde predmet poslednje vreme Crkve, kada u njoj više nema dobra i istine vere, što je označeno danom Jehovinim koji je blizu, i koji dolazi kao pustoš od Boga Kušatelja . Stoga je očito da dar i nalev koji su oduzeti od doma Jehovinog, njiva koja je opustošena, zemlja koja tuži, žito koje je opustošeno, novo vino koje se isušilo, ulje koje tuži, i vinova loza i smokva koji venu, da se time označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu.

Unutrašnji smisao, međutim, uči značenje iz kojega se vidi da se njivom označava Crkva u pogledu primanja istine, kao što se može videti, br. 3766, 4982, 7502, 7571, 9295; zemljom Crkva u pogledu dobra, u onome što je navedeno, br. 9325; žitom svako dobro Crkve, br. 5295, 5410, 5959; novim vinom svaka istina Crkve, br. 3580; uljem dobro ljubavi, br. 4582, 4638, 9780; vinom unutrašnje dobro duhovne Crkve, br. 5113, 6376, 9277; a smokvinim stablom spoljašnje dobro, br. 217, 4231, 5113. Isto tako jasno je da dar i nalev označavaju bogoštovanje od dobra ljubavi i dobra vere. I kod Malahije,

Neću primiti dara iz vaše ruke. Jer od ustanka sunčanoga do zalaska njegovog veliko je ime Jehovino među narodima; i na svakme mestu će se prinositi tamjan imenu mojemu, i čisti dar Malahija 1:10, 11).

Da se u ovome odlomku darom (prinosom) ne misli na dar, niti se pod kadom misli na kad (tamjan), vidi se , jer je predmet o kome se govori Crkva među narodima, kod kojih još nije bilo prinosa , jer se kaže, od ustanka sunčanoga do njegovog zalaska ime Jehovino je veliko među narodima, i svako je mesto [određeno] za prinos i kad. Da kad označava obožavanje od dobra vere može se videti, br. 9475. Slično kod Davida,

Moje su molitve primljene; one su kao kad (tamjan) pred licem tvojim; dizanje ruku mojih je prinos večernji (Psalam 141:2). Prinos večernji je dobro ljubavi spoljašnjeg čoveka. I kod Isaije,

Koji se upaljuješ za bogovima pod svakm drvetom zelenijem, i njima (bogovima) levaš nalev svoj, i prinosiš dar s uljem caru , nogim mirisima svojim; ponizuješ se do groba (Isaija 57:5, 6, 9). (prim. prev. i ovde kao i na drugim mestima, autor skraćuje tekst, da bi se istakli izrazi koji potvrđuju doktrinu o unutrašnjem smislu). Ovde se govori o bogoštovanju koje je od zala i obmana koje su iz pakla. Bogovi u unutrašnjem smislu označavaju obmane ; jer oni koji ih bogoštuju, ti ih doista nazivaju po imenima, ali koji su bili obmane od zala koja se bogoštuju. Da strani bogovi u Reči označavaju obmane, može se videti, br. 4402 na kraju, 8941. Zeleno drvo označava celo opažanje i poznavanje koje teži da potvrdi obmanu, br. 2722, 297 , 4552, 7692. Zeleno označava ono što je čulno, br. 7691. Upaljivati se označava žar bogoštovanja; jer vatra, od koje ovo potiče, označava ljubav u oba smisla, br. 5215, 6832, 7575; naljevati naljev označava bogoštovanje od obmana od zla. Prinositi dar caru u ulju, označava bogoštovanje Satane od zala. Dar u ulju je prinos. Umnožavati mirise označava umnožavati tamjan, što označava obožavanje, br. 9475; stoga se kaže i da se ponizuje do pakla (do groba). Iz ovih se stvari vidi da prinosi u hlebu, u nalevu, u vinu, označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu, to jest, da označavaju nebesku hranu i piće, baš kao što ih označavaju u Svetoj Večeri; a to je sve stoga kako bi se nebo povezalo sa čovekom pomoću Reči, stoga Gospod sa čovekom preko neba pomoću Reči. Pošto se Božansko u Reči sastoji od ovakvih stvari, ona ne samo da hrani ljudske umove, nego i anđeoske, i čini da nebo i svet postaju jedno.

Iz svih ovih stvari se vidi da sve što je rečeno i zapoveđeno u Reči o ponudama i nalevima, ili o hlebu i vinu, unutra sadrži Božanske misterije; kao na primer da prinosi treba da budu od belog (finog) brašna, na koje treba da se nalije ulja i mira , i da treba da bude posoljeno, i da bune beskvasno ili nefermentisano; tako isto da treba da bude jedan zakon kad se žrtvuje jagnje, a drugi kada ovan, drugi kada tele, a opet drugi kad se prinosi žrtva za grešku i za greh koji treba da se razlikuju od onih zakona kod ostalih žrtava. Slično zakon o vinu bio je različit od onoga o nalevu. Da svaka od ovih stvari ne obuhvata nebeske misterije, ovakve stvari nikad ne bi bile zapoveđene da se izvode kod bogoštovanja. Kako bi se ove stvari predstavile zajedno, one treba da se postave u red.

Kod žrtava mirnih i žrtava paljenica treba da bude za svako jagnje prinos desetina efe belog brašna pomešana s četvrtinom ina ulja. A uz ovna da se donese prinos dve desetine beloga brašna pomešana s trećinom ina ulja; vina kao aleva da bude treći dio ina. A kad se prinosi tele na dar, tri desetine efe bijeloga brašna pomiješana s po ine ulja; i vina kao naleva pola ina (Brojevi 15:4-12; 28:10-12, 20-21, 28-29; 29:3, 4, 9, 10, 14, 15, 18, 21, 24, 27, 30, 33, 37). Proporcija belog brašna, ulja, i vina za jagnje bila je različita od one za ovna i tele, jer je jagnje označavalo najdublje dobro nevinosti, a ovan srednje dobro nevinosti, a mlado tele poslednje ili spoljašnj obro nevinosti; jer postoje tri neba, najdublje, srednje, i poslednje, stoga postoje tri stepena dobra nevinosti; njegovo povećanje (rast) od prvog do poslednjeg označen je povećanjem proporcije belog brašna, ulja, i vina. Treba da se zna da je dobro nevinosti sama duša neba, jer samo ovo dobro prima ljubav, ljubav prema bližnjem, i veru, koji sačinjavaju nebesa. Da jagnje označava najdublje dobro nevinositi, može se videti, br. 3994, 10132; da ovan označava srednje ili unutrašnje dobro nevinosti, br. 10042; i da mlado tele označava poslednje ii spoljašnje dobro nevinosti, br. 9391, 9990. Ali za žrtvu zahvalnu određeni su bili presni kolači pomešani s uljem, presne pogače pomazane uljem, belo brašno poprženo s uljem i pogače bez kvasca (Levitska 7:11, 12); a za žrtve za krivicu i greh prinosi, deseti deo efe beloga brašna, ali bez ulja ili kada (mirisa) (Levitska 5:11).

Nije trebalo stavljati ulja ili kada na ponude za krivicu ili greh, jer ulje označava dobro ljubavi, a kad istinu od toga dobra; a žrtvom za greh i krivicu označava se očišćenje i iskupljenje od zala i njihovih obmana, zbog čega se one (žrtve) nisu smele izmešati s dobrom i njegovom istinom. Osim toga, u vezi sa ponudom Arona i njegovih sinova na dan kada su bili pomazani, može se videti, Levitska 6:13-15; o prinosu prvina žetve, Levitska 2:14, 15; 23:10, 12, 13, 17; o ponudi Nazireja, Brojevi 6; o žrtvi posvetnoj, Brojevi 5; i žrtvi onoga koji se čisti od gube, Levitska 14; i o prinosu koji se peče u peći; o prinosu koji se prži u tavi (tiganju); o prinosu u kotliću, Levitska 2:3-7. Da ne bude kvasca ni meda u prinosu, jer kvasac u duhovnom smislu označava obmanu od zla, a med označava spoljašnje uživanje, pa stoga pomešano s uživanjem ljubavi prema svetu, zbog koje i nebeska dobra i istine prolaze kroz vrenje (fermentaciju), i tako se rasipaju; i treba da bude sasvim posoljeno, jer so označava istinu koja je željna dobra, sto označava njihovo povezivanje. Da kvasac označava obmanu od zla, može se videti, br. 2342, 7906, 8512, 9992; da med označava spoljašnje uživanje, ili uživanje ljubavi u oba smisla, br. 5620; i da so označava istinu željnu dobra, br. 9207.

10042. Po tom uzmi ovna jednoga. Da ovo označava dobro nevinosti u unutrašnjem čoveku, vidi se iz značenja ovna, što označava dobro nevinosti i ljubavi prema bližnjem u unutrašnjem čoveku, o čemu će se ubrzo govoriti. Sada, pošto se u ovom poglavlju govorilo o žrtvama i ponudama paljenicama ovnova i jaganjaca, to će se reći šta je označeno životinjama uopšte, koje su nuđene kao žrtve i ponude paljenice. Te su životinje bile volovi, teoci, jarci, ovnovi, koze, kozlići; kao i jagnjad muška, jagnjad ženska, i ženski jarići od koza. Ne zna se šta sve životinje označavaju, jer se posebna značenja žrtava i ponuda paljenica ne mogu znati. Ali treba primetiti da sve životinje na zemlji označavaju one stvari u čoveku koje se, uopšte, odnose na osećanja njegove volje, i na misli njegovog razuma, to jest, na dobra i na istine; jer dobra pripadaju volji, a istine razumu; a pošto je takav slučaj, ona se odnose i na ljubav i na veru, jer se sve stvari ljubavi nazivaju dobrima, a sve stvari vere nazivaju se istinama. Ovo značenje životinja raznih vrsta ima poreklo u reprezentativima u drugom životu; jer se u tom životu vide životinje raznih vrsta, sa bezbroj podvrsta. Takve su životinje izgledi koji savršeno korespondiraju osećanjima i mislima duhova i anđela.

Da je slučaj ovakav, može se dokazati iz proročkih viđenja (vizija) svuda u Reči; jer se sve stvari koje su proroci gledali, pokazuju na nebu pred anđelima. To je razlog da se životinje pominju tako često u Reči; i svaka od njih označava nešto što se odnosi u čoveku na stvari, koje smo gore pomenuli. A i sam čovek je životinja u svom spoljašnjem, ali se razlikuje po svom unutrašnjem, tako da se i jedno i drugo mogu podignuti prema nebu i Bogu, i otuda primiti veru i ljubav. Ako se ne znaju ove stvari, ne može se razumeti zašto je bilo naloženo jedanput da se prinesu teoci, drugi put kozlići, jarići muški i jarići ženski od koza; jer inače, zašto bi se pravila ova razlika?

Da zveri u Reči označavaju dobra i zla u čoveku, ali i istine i obmane, vidi br. 142, 143, 246, 714, 715, 776, 7523, 7872, 9090{ign95} i da su se zbog toga koristile kao žrtve 1823, 2180, 2805, 2807, 2830. Ali se mora primetiti ovo u pogledu ovih

žrtava i prinosa paljenica: I da se reprezentativno bogoštovanje kod Jevrejske i Izrailjske nacije sastojalo uglavnom od žrtava i ponuda paljenica. Da su žrtve i ponude paljenice uopšte označavale čovekov preporod kroz istine vere i dobra ljubavi od Gospoda; i, u najvišem smislu proslavljenje Gospodovog Ljudskog. da je sve što pripada pojedinostima bogoštovanja bilo predstavljeno žrtvama i ponudama paljenicama; i da se zbog toga naređivalo da se koriste razne vrste životinja.

Nego u pogledu ovih tvrdnji pojedinačno: I Da se reprezentativno bogoštovanje kod Jevrejske i Izrailjske nacije u glavnom sastojalo u žrtvama i ponudama paljenicama, vidi se iz toga što što su se koristile za svaki greh, i za svaku krivicu; kao i za svako posvećenje i uvođenje; i, dalje, svaki dan, svaki sabat, i na svaki mladi mesec, ko i na svaki praznik; i da je zbog toga oltar bio najsvetija stvar. Sve su druge pojedinosti njihovog bogoštovanja zavisile od ovih; zbog toga, tamo gde se govori o ukidanju reprezentativnog bogoštovanja kod Danila, kaže se da će žrtve i prinosi prestati (pogl. (9:27); i da će se neprekidna žrtva ukloniti (pogl. (8:10-13; 9:31; 12:11); neprekidnom žrtvom se posebno označava žrtva koja se prinosila svakoga dana, kao i uopšte bogoštovanje. Pogledaj, osim toga, šta je o tome pokazano, pre o ovome predmetu, naime, da žrtve uopšte označavaju svako reprezentativno bogoštovanje, br. 923, 2163, 6005, 8680, 8936. Oltar je bio glavni reprezentativ Gospoda pa stoga i bogoštovanja, br. 2777, 2811, 8935, 8940, 9714, 9964. Drevni , pre Ebera , nisu ništa znali o žrtvama, br. 2180. Od vremena Ebera, kod Hebrejske nacije, i onda kod Jakovljevog potomstva, ustanovljene su žrtve, i zašto, br. 1128, 1343, 2180, 2818. Žrtve nisu zapoveđene, nego dopuštene, br. 2180.

Da su žrtve i ponude paljenice uopšte označavale i predstavljale čovekov preporod kroz istine i dobra ljubavi ka Gospodu od Gospoda, vidi se iz toga, što se sve stvari koje pripadaju bogoštovanju odnose na očičćenje od zala i obmana, na usađivanje istine i dobra, i na njihovo povezivanje, stoga na preporod, jer se čovek preporađa pomoću ove tri stvari. To je bio razlog da su se prinosile žrtve i ponude paljenice za svaki greh i za svaku krivicu; a kada su prinošene, uvek se reklo da se daje za iskupljenje, i da treba da se primi oproštenje (Levitsk 35; 5:6, 10, 13, 16, 1826; 7:7; 14:18, 19; 15:30, 31; 16:6, 24; 17:11). Oproštenje za grehove, iskupljenje, molitva, i otkupljenje nisu ništa drugo nego očišćenja od zala i obmana, usađivanje dobra i istine, njihovo povezivanje, pa stoga i preporod, br. 9076, 9452-9454, 9937, 9938. Ceo tok preporoda opisuje se isto tako svakim obredom kod svake žrtve i svake ponude paljenice, a što postaje jasno kada se otkriju reprezentativi preko unutrašnjeg smisla, br. 10022.

Razlog da žrtve i ponude paljenice u najvišem smislu označavaju proslavljenje Gospodovog Ljudskog je to što se svako bogoštovanje ustanovljeno kod Jevrejske i Izrailjske nacije odnosilo na Gospoda samog; stoga su se žrtve i ponude paljenice, koje su uglavnom pripadale bogoštovanju, kao što je gore pokazano, odnosile su se uglavnom na Njega. A čovekov preporod ima svoj izvor samo u Gospodu, br. 9486, 9487, 9506, 9715, 9809, 10019. Stoga, kada se u Reči govori o čovekovom preporađanju, tu se u najvišem smislu govori i o proslavljenju Gospodovog Ljudskog, jer je čovekov preporod slika Gospodovog proslavljena , u najvišem smislu; br. 3138, 3212, 3296, 3490, 4402, 5699. Proslaviti Ljudsko znači učiniti ga Božanskim, a čoveka preporoditi je učiniti ga nebeskim, kako bi Gospodovo Božansko moglo da se u njega nastani.

Da su sve pojedinosti bogoštovanja bile predstavljene žrtvama i ponudama paljenicama, i da su se zbog ovoga koristile razne vrste životinja, vidi se po različitim stvarima koje su korišćene kod žrtava i ponuda, tako za greh iz zablude, za greh ne iz zablude, greh za prestup i za nečistotu, bilo kod sveštenika ili kod celoga skupa, kod kneza ili kod svake duše; kod očišćenja od gube; za očišćenje posle porođaja; kod posvećivanja oltara, šatora od sastanka, i stvari u njemu; kod očišćenja istoga kad bi Aron jednom u godini ulazio u Svetinju nad Svetinjama; za uvođenje Arona i njegovih sinova u svešteničku službu; za posvećivanje Nazireja; i uopšte kod tri praznika, kod svakog novog meseca, na sabate, i svakoga dana jutrom i večerom, pored zaveta i dragovoljnih ponuda.

Pošto su žrtve i ponude paljenice imale tako različite namene, i pošto su predstavljale razne pojedinosti bogoštovanja, stoga su prinošene razne vrste životinja – telad, volovi, i jarci, ovnovi, koze, i jarad; jaganjci, i kozlići. Žrtvama i ponudama paljenicama telića, volova, i jaraca, bila su predstavljana očišćenja i preporod spoljašnjeg ili prirodnog čoveka; ovnova, koza, i jaradi, bili s redstavljeni očićenje i preporod unutrašnjeg ili duhovnog čoveka; a jaganjaca muškim i ženskih, i jarićima ženskog roda, očišćenje i prepood najdubljeg ili nebeskog čoveka. Da u čoveku postoje tri naporedne stvari [stepena], nebesko, duhovno, i prirodno, može se videti u br. 9992, 10005, 10017; da čovek mora da se preporodi u pogledu unutrašnjih i spoljašnjih stvari, pre nego se preporodi, vidi ono što je navedeno, br. 9325 na kraju.

Ali posebno značenje žrtve i ponude paljenice ovna, o čemu se govori u ovome poglavlju, vidi se iz odlomaka u Reči, gde se žrtve i ponude paljenice ovna opisuju, i gde se ovan pominje. Iz ovoga se vidi da ovan označava dobro nevinosti i ljubavi prema bližnjemu u unutrašnjem čoveku, ili usađivanje dobra nevinosti i ljubavi prema bližnjim tamo. Da je ovo označeno ovnom, vidi se iz sledećih odlomaka, Sva stada cedarska (stada iz Arabije) skupiće se k tebi; ovnovi Nabajotski biće ti na potrebu; prineseni na oltaru mojemu biće ugodni (Isaija 60:7). Ovaj odlomak govori o Gospodu, Njegovom nebu, i Crkvi. Stada cedarska (iz Arabije) označavaju sve dobro unutrašnjeg čoveka; a ovnovi Nabajotski označavaju dobra nevinosti i ljubavi prema bližnjem tamo. Da stada označavaju dobra unutrašnjeg čoveka, može se videti, br. 8937, 9135; da Arabija [Kedar] označava stanje gde je dobro, br. 3268; i da Nabajot označava one koji su tamo u tome dobru, br. 3268, 3686, 3688.

I kod Jezekilja,

Arapi i svi knezovi Kedarski trgovahu s tobom; s jaganjcima i ovnovima i jarcima dolažahu na sajmove tvoje Jezekilj 27:21.

Ovo se odnosi na Tir, kojim se označava Crkva, gde su poznavanja dobra i istine, br. 1201; trgovci označavaju one koji poseduju ta znanja i koja ih njima komuniciraju, br. 2967, 4453; stoka označava dobra ljubavi, ovnovi dobra ljubavi prema bližnjemu, a jarci dobra vere. U Reči se pominju stada, ovce i sitna stoka, koji se u izvornom jeziku nazivaju svojim imenima; a stadima se označavaju uopšte unutrašnje stvari; malom stokom najdublje stvari posebno; a krdima spoljašnje stvari. I kod Jeremije,

Svešću ih na zaklanje kao jaganjce, kao ovnove s jarcima Jeremija 51:40, gde stoka, ovnovi, i jarci označavaju slične stvari.

Kod Jezikilja,

A vama, stado moje, ovako govori Gospod Jehova: evo ja ću suditi između ovce i ovce, između ovna i jarca Jezekilj 34:17.

Između sitne stoke i sitne stoke, označava između onih koji su u unutrašnjem dobra i zla; između ovnova i jaraca označava između onih koji su u ljubavi prema bližnjem a iz toga i u veri, i onih koji su u istinama vere bez ljubavi prema bližnjem. Ovnovi u ovome odlomku imaju slično značenje kao i ovce; jer ovnovi su muške ovce. Da ovce označavaju one koji su u ljubavi prema bližnjem a otuda i u veri, može se videti u br. 4169, 4809; i da jarci označavaju one koji su u istinama, koje se nazivaju istinama vere, bez ljubavi prema bližnjem, br. 4169 na kraju, 4769.

Slično je značenje ovna i jarca kod Danila (pogl. 3, do kraja), kao i ovaca i jaraca kod Mateje (pogl. 25:32).

A kod Mojsija,

Ko se prevari, pa zgreši nehotice, neka donese Jehovi ovna zdrava iz stada (Levitska 5:15, 18; 6:6).

Žrtvovanjem ovna označava se očišćenje unutrašnjeg čoveka, i usađivanje dobra nevinosti u njemu; jer je greh greškom [nehotice] greh iz neznanja u kome je nevinost, a nevinost neznanja je nevinost unutrašnjeg čoveka. Ponovo, da se za mlade mesece moraju prineti dva junca, jedan ovan, i sedam jaganjaca; a posle i jarac od koze. Slično na svaki dan pashe [praznika izlaska]; kao i na dan prvih plodova (Brojevi 28:11, 15, 19, 22, 27).

Ovo je predstavljalo očišćenje celog spoljašnjeg, unutrašnjeg, i najdubljeg čoveka; žrtvama i ponudama paljenicama junaca očišćenje spoljašnjeg čoveka; ovna, očišćenje unutrašnjg čoveka, a jaganjaca očišćenje najdubljeg. A pošto je bilo predstavljeno očišćenje, to je bilo predstavljeno i usađivanje dobra nevinosti, jer junac označava dobro nevinosti spoljašnjeg čoveka, ovan [dobro nevinosti] u unutrašnjem, a jagnje u najdubljem, kao što je rečeno gore. Poslednji među ovima je bio jarac, jer se jarcem označavala istina vere u spoljašnjem čoveku, a istina vere je tamo poslednje, br. 9959.

Pošto dobra i istine u čoveku idu tim redom, prinosi knezova Izrailjevih, kada se posvećivao oltar i šator od sastanka, sastojali su se od junca, ovna, i jagnjeta, kao žrtve paljenice; i jarca od koze kao žrtve (Brojevi 7:15-17, 21-23, 27-29, 33, i sledeći stihovi). Iz ovih se razmatranja vidi da ovan označava dobro nevinosti i ljubavi prema bližnjem u unutrašnjem čoveku.