10137. I kojega da bude naleva četvrt ina vina. Da ovo označava onoliko duhovne istine koliko je nužno radi povezivanja, vidi se iz značenja vina, vidi br. 1071, 1798, 6377, u ovom slučaju [povezivanja] duhovne istine koja korespondira duhovnom od nebeskog dobra, koje je označeno belim brašnom izmešanim s uljem, vidi upravo gore, br. 1036. Jer , u Reči, gde se govori o dobru, govori se i o istini, i u stvari, o istini iste klase od koje je i dobro izvedeno, jer sve u nebu, i u svetu, odnosi se na dobro i na istinu, i na jedno na drugo, kako bi to bilo nešto; jer dobro bez istine nije dobro, a istina bez dobra nije istina, kao što se može videti iz onoga što je navedeno, br. 9263, 9314. To je razlog što, kad je prinošen hleb, tada je prinošeno i vino kao piće; slično je i u Svetoj Večeri. Ovde se vinom kao pićem označava istina koja korespondira dobru označenom ponudom u hrani; i iz značenja četvrtog dela ina, što je onoliko koliko je dovoljno za povezivanje, vidi upravo gore, br. 10136. Svak može da vidi da se pod ponudom hleba i vina ne misli na sami hleb i vino, nego na nešto što pripada Crkvi i nebu, stoga se misli na duhovne i nebeske stvari, koje pripadaju Crkvi i nebu. Inače, šta bi bila svrha da se hleb i vino spaljuju na oltaru? Da li bi ti bilo ugodno Jehovi? i da li bi to Njemu bio miris ugodni , kako se nazivao, i da li je to moglo da očisti čoveka? Onaj ko misli s poštovanjem o Reči, ne može da pretpostavi da takva jedna zemaljska stvar može da bude ugodna Jehovi osim ako u tome nije sadržano nešto više i nešto unutrašnje. Onaj ko veruje da je cela Reč Božanska i duhovna, treba da misli da u svakom izrazu leži sakrivena neka misterija.

Razlog, osim toga, zašto se nije pre znalo gde je ta misterija sakrivena, je to što se za postojanje jednog unutrašnjeg smisla, duhovnog i Božanskog, u svakom delu Reči, nije pre znalo; ni da su anđeli kod svakoga čoveka, koji [anđeo] opaža ono što čovek misli, i koji [anđeo], dok čovek čita Reč, razume sve duhovno; i dalje, da ono što je sveto, da se to uliva preko njih od Gospoda, što se završava povezivanjem neba sa čovekom, i stoga Gospoda sa čovekm preko neba. Iz ovoga je razloga Reč ovako napisana bila data čoveku, preko koje Gospod priprema čoveku spasenje. Da hleb kao dar označava dobro ljubavi, i da piće označava dobro vere, i da ih anđeli tako opažaju, vidi se iz onih stvari koje se pominju u Reči o ponudama jela i pića kod Joila,

Nesta dara i naleva iz doma Jehovinog; tuže sveštenici, sluge Jehovine; njiva je opustošena, zemlja tuži, žito je opustošeno, novo vino usahlo, a smokva uvenule; ridajte, vi sluge Jehovine, jer se ote dar i piće od doma Boga našega; jer je dan Jehovin blizu, i dolazi pustoš od Boga Kušatelja (Šadai) Joilo 1:9-15. Jer je ovde predmet poslednje vreme Crkve, kada u njoj više nema dobra i istine vere, što je označeno danom Jehovinim koji je blizu, i koji dolazi kao pustoš od Boga Kušatelja . Stoga je očito da dar i nalev koji su oduzeti od doma Jehovinog, njiva koja je opustošena, zemlja koja tuži, žito koje je opustošeno, novo vino koje se isušilo, ulje koje tuži, i vinova loza i smokva koji venu, da se time označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu.

Unutrašnji smisao, međutim, uči značenje iz kojega se vidi da se njivom označava Crkva u pogledu primanja istine, kao što se može videti, br. 3766, 4982, 7502, 7571, 9295; zemljom Crkva u pogledu dobra, u onome što je navedeno, br. 9325; žitom svako dobro Crkve, br. 5295, 5410, 5959; novim vinom svaka istina Crkve, br. 3580; uljem dobro ljubavi, br. 4582, 4638, 9780; vinom unutrašnje dobro duhovne Crkve, br. 5113, 6376, 9277; a smokvinim stablom spoljašnje dobro, br. 217, 4231, 5113. Isto tako jasno je da dar i nalev označavaju bogoštovanje od dobra ljubavi i dobra vere. I kod Malahije,

Neću primiti dara iz vaše ruke. Jer od ustanka sunčanoga do zalaska njegovog veliko je ime Jehovino među narodima; i na svakme mestu će se prinositi tamjan imenu mojemu, i čisti dar Malahija 1:10, 11).

Da se u ovome odlomku darom (prinosom) ne misli na dar, niti se pod kadom misli na kad (tamjan), vidi se , jer je predmet o kome se govori Crkva među narodima, kod kojih još nije bilo prinosa , jer se kaže, od ustanka sunčanoga do njegovog zalaska ime Jehovino je veliko među narodima, i svako je mesto [određeno] za prinos i kad. Da kad označava obožavanje od dobra vere može se videti, br. 9475. Slično kod Davida,

Moje su molitve primljene; one su kao kad (tamjan) pred licem tvojim; dizanje ruku mojih je prinos večernji (Psalam 141:2). Prinos večernji je dobro ljubavi spoljašnjeg čoveka. I kod Isaije,

Koji se upaljuješ za bogovima pod svakm drvetom zelenijem, i njima (bogovima) levaš nalev svoj, i prinosiš dar s uljem caru , nogim mirisima svojim; ponizuješ se do groba (Isaija 57:5, 6, 9). (prim. prev. i ovde kao i na drugim mestima, autor skraćuje tekst, da bi se istakli izrazi koji potvrđuju doktrinu o unutrašnjem smislu). Ovde se govori o bogoštovanju koje je od zala i obmana koje su iz pakla. Bogovi u unutrašnjem smislu označavaju obmane ; jer oni koji ih bogoštuju, ti ih doista nazivaju po imenima, ali koji su bili obmane od zala koja se bogoštuju. Da strani bogovi u Reči označavaju obmane, može se videti, br. 4402 na kraju, 8941. Zeleno drvo označava celo opažanje i poznavanje koje teži da potvrdi obmanu, br. 2722, 297 , 4552, 7692. Zeleno označava ono što je čulno, br. 7691. Upaljivati se označava žar bogoštovanja; jer vatra, od koje ovo potiče, označava ljubav u oba smisla, br. 5215, 6832, 7575; naljevati naljev označava bogoštovanje od obmana od zla. Prinositi dar caru u ulju, označava bogoštovanje Satane od zala. Dar u ulju je prinos. Umnožavati mirise označava umnožavati tamjan, što označava obožavanje, br. 9475; stoga se kaže i da se ponizuje do pakla (do groba). Iz ovih se stvari vidi da prinosi u hlebu, u nalevu, u vinu, označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu, to jest, da označavaju nebesku hranu i piće, baš kao što ih označavaju u Svetoj Večeri; a to je sve stoga kako bi se nebo povezalo sa čovekom pomoću Reči, stoga Gospod sa čovekom preko neba pomoću Reči. Pošto se Božansko u Reči sastoji od ovakvih stvari, ona ne samo da hrani ljudske umove, nego i anđeoske, i čini da nebo i svet postaju jedno.

Iz svih ovih stvari se vidi da sve što je rečeno i zapoveđeno u Reči o ponudama i nalevima, ili o hlebu i vinu, unutra sadrži Božanske misterije; kao na primer da prinosi treba da budu od belog (finog) brašna, na koje treba da se nalije ulja i mira , i da treba da bude posoljeno, i da bune beskvasno ili nefermentisano; tako isto da treba da bude jedan zakon kad se žrtvuje jagnje, a drugi kada ovan, drugi kada tele, a opet drugi kad se prinosi žrtva za grešku i za greh koji treba da se razlikuju od onih zakona kod ostalih žrtava. Slično zakon o vinu bio je različit od onoga o nalevu. Da svaka od ovih stvari ne obuhvata nebeske misterije, ovakve stvari nikad ne bi bile zapoveđene da se izvode kod bogoštovanja. Kako bi se ove stvari predstavile zajedno, one treba da se postave u red.

Kod žrtava mirnih i žrtava paljenica treba da bude za svako jagnje prinos desetina efe belog brašna pomešana s četvrtinom ina ulja. A uz ovna da se donese prinos dve desetine beloga brašna pomešana s trećinom ina ulja; vina kao aleva da bude treći dio ina. A kad se prinosi tele na dar, tri desetine efe bijeloga brašna pomiješana s po ine ulja; i vina kao naleva pola ina (Brojevi 15:4-12; 28:10-12, 20-21, 28-29; 29:3, 4, 9, 10, 14, 15, 18, 21, 24, 27, 30, 33, 37). Proporcija belog brašna, ulja, i vina za jagnje bila je različita od one za ovna i tele, jer je jagnje označavalo najdublje dobro nevinosti, a ovan srednje dobro nevinosti, a mlado tele poslednje ili spoljašnj obro nevinosti; jer postoje tri neba, najdublje, srednje, i poslednje, stoga postoje tri stepena dobra nevinosti; njegovo povećanje (rast) od prvog do poslednjeg označen je povećanjem proporcije belog brašna, ulja, i vina. Treba da se zna da je dobro nevinosti sama duša neba, jer samo ovo dobro prima ljubav, ljubav prema bližnjem, i veru, koji sačinjavaju nebesa. Da jagnje označava najdublje dobro nevinositi, može se videti, br. 3994, 10132; da ovan označava srednje ili unutrašnje dobro nevinosti, br. 10042; i da mlado tele označava poslednje ii spoljašnje dobro nevinosti, br. 9391, 9990. Ali za žrtvu zahvalnu određeni su bili presni kolači pomešani s uljem, presne pogače pomazane uljem, belo brašno poprženo s uljem i pogače bez kvasca (Levitska 7:11, 12); a za žrtve za krivicu i greh prinosi, deseti deo efe beloga brašna, ali bez ulja ili kada (mirisa) (Levitska 5:11).

Nije trebalo stavljati ulja ili kada na ponude za krivicu ili greh, jer ulje označava dobro ljubavi, a kad istinu od toga dobra; a žrtvom za greh i krivicu označava se očišćenje i iskupljenje od zala i njihovih obmana, zbog čega se one (žrtve) nisu smele izmešati s dobrom i njegovom istinom. Osim toga, u vezi sa ponudom Arona i njegovih sinova na dan kada su bili pomazani, može se videti, Levitska 6:13-15; o prinosu prvina žetve, Levitska 2:14, 15; 23:10, 12, 13, 17; o ponudi Nazireja, Brojevi 6; o žrtvi posvetnoj, Brojevi 5; i žrtvi onoga koji se čisti od gube, Levitska 14; i o prinosu koji se peče u peći; o prinosu koji se prži u tavi (tiganju); o prinosu u kotliću, Levitska 2:3-7. Da ne bude kvasca ni meda u prinosu, jer kvasac u duhovnom smislu označava obmanu od zla, a med označava spoljašnje uživanje, pa stoga pomešano s uživanjem ljubavi prema svetu, zbog koje i nebeska dobra i istine prolaze kroz vrenje (fermentaciju), i tako se rasipaju; i treba da bude sasvim posoljeno, jer so označava istinu koja je željna dobra, sto označava njihovo povezivanje. Da kvasac označava obmanu od zla, može se videti, br. 2342, 7906, 8512, 9992; da med označava spoljašnje uživanje, ili uživanje ljubavi u oba smisla, br. 5620; i da so označava istinu željnu dobra, br. 9207.

10132. Dva jagnjeta od godine svaki dan. Da ovo označava dobro nevinosti u svakome stanju, vidi se iz značenja jaganjaca, koji označavaju dobro nevinosti, o kojoj ćemo uskoro govoriti, i iz značenja od godine, što označava detinju prirodu, u kojoj se, međutim, usađuju istine, a o čemu će se uskoro govoriti; i iz značenja svaki dan što znači u svakom stanju, jer dan označava stanje, a jutrom dana, kao i večerom, kada su se prinosili jaganjci kao žrtve paljenice, označeno je svako stanje. Da dan označava stanje, može se videti, br. 893, 2788, 3462, 3785, 4850, 7680; a da su promene stanja kao promene u danu, jutro, podne, veče, noć, pa opet jutro, br. 5672, 5962, 6110, 8426. Da jaganjci označavaju dobro nevinosti, vidi se iz odlomaka u Reči gde se pominju jaganjci, kao kod Isaije,

I vuk će boraviti s jagnjetom, i ris će boraviti s jaretom, tele i lavić i ugojeno živinče biće zajedno, i lav će jesti slamu kao vo. I dete koje sisa igraće se nad rupom aspidinom, i dete odbijeno od sise zavlačiće ruku u rupu zmije vasilinske. Neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj, jer će zemlja biti puna poznanja Gospoda kao more što je vode puno. I u to će se za koren Jesejev, koji će biti zastava narodima, raspitivati narodi, i počivalište njegovo biće slavno (Isaija 11:6, 8-10). U ovome se odlomku opisuje stanje mira i nevinosti u nebesima i u Crkvi, posle Gospodovog dolaska u svet. I pošto se opisuje stanje mira i nevinosti, pominje se jagnje, jare, tele, i malo dete, sisanče i odbijeno od sise, i ovima se označava dobro nevinosti, najdublje dobro nevinosti jagnjetom, unutrašnje dobro nevinosti jaretom, a spoljašnje dobro nevinosti teocem; slično i detetom, sisančetom i odbijenim od sise. Sveta gor značava nebo i Crkvu, gde preovlađuje dobro nevinosti; narodi označavaju one koji su u tome dobru; koren Jesejev označava Gospoda od kojega je to dobro; dobro ljubavi ka Njemu od Njega, koje se isto tako naziva nebeskim dobrom, je dobro nevinosti. Da jagnje označava dobro nevinosti u opšte, i najdublje dobro nevinosti posebno, vidi se iz toga što se imenuje na prvom mestu, kao i iz toga što se Gospod naziva jagnjetom, kao što će se videti u onome što sledi. Da jare označava unutrašnje dobro nevinosti, može se videti, br. 3519, 4871; a da tele ili june označava spoljašnje dobro nevinosti, br. 430, 9391; da dete označava nevinost, br. 5236; slično i odojče, i odbijeno od sise, i malo dete, br. 430, 2280, 3193, 3494, 5608. Da sveta gora označava nebo gde je dobro ljubavi prema Gospodu, br. 6435, 8758; i da narodi označavaju one koji su u tome dobru, br. 1416, 6005. Da je dobro ljubavi ka Gospodu, koje se naziva nebeskim dobrom, dobro nevinosti, vidi se po onima koji su u najdubljem nebu, koji, pošto su u tome dobru, izgledaju nagi kao mala deca, jer nagost predstavlja nevinost, kao i detinjsko doba, kao što se može videti u onome što je navedeno, br. 9277; i br. 3887, 9680.

Kaže se da će vuk ležati s jagnjetom, jer se vukom označavaju oni koji su suprotni nevinosti, kao ponovo kod istoga proroka, Vuk i jagnje zajedo će pasti, i lav će jesti slamu kao vo; neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj, veli Jehova (Isaija 65:25); i kod Luke,

Isus reče učenicima, koje je slao, Gle, šaljem vas kao jaganjce među vukove Luka 10:3;

zato što je Gospod, dok je bio u svetu, u pogledu Svog Ljudskog, bio sama nevinsot; a pošto sva nevinost proističe od Njega, stoga se Gospod naziva Jagnjetom, i Jagnjetom Božijim; kao kod isaije, Šaljite jaganjce Gospodaru zemaljskom, od stene u pustinji ka gori kćeri Sionske (Isaija 16:1).

Ponovo, Mučen bi i zlostavljan ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi, kao ovca nema pred ognjem koji je striže ne otvori usta svojih (Isaija 53:7).

I kod Jovana,

Jovan Krstitelj videvši gde Isus dolazi, reče; Evo jagnjeta Božijeg koje uzima grehe sveta Jovan 1:29, 36.

I u Otkrovenju,

I jagnje koje je na prestolu pašće ih, i vodiće ih na izvore vode žive Otkrivenju 7:17;

i na drugome mestu, Ovo su oni koji se ne opoganiše sa ženama, jer su devstvenici, oni idu za jagnjetm kudgod ono pođe, Ovo su kupljeni od ljudi prvenci Bogu i jagnjetu Otkrivenju 14:4;

pored brojnih drugih odlomaka u Otkrovenju kao pogl. 5:6, 12, 13; 6:1, 16; 7:9, 13, 2, 23, 27; 12:1, 13.

Sada, jer jagnjad označavaju one koji su u nevinsti, to je Gospod rekao Petru, prvo, Pasi ovce moje, a onda opet, Pasi ovce moje, i ponovo, Pasi ovce moje (Jovan 21:15-17).

Jaganjci u ovom odlomku označavaju one koji su u dobru ljubavi prema Gospodu, jer su oni više nego drugi u dobru nevinosti; dok ovce označavaju one koji su u dobru ljubavi prema bližnjem, a ti su i u dobru vere. Isto je označen aganjcima kod Isaije,

Evo, Gosopd Jehova ide na jakoga, i mišica će njegova obladati njim; evo, plata je njegova kod njega i delo njegovo pred njim. Kao pastir pačće stado svoje; u naručje svoje sabraće jaganjce, u nedrima će ih nositi, i dojilice će voditi polako (Isaija 40:10, 11).

Da se ovo kaže za Gospoda, očito je. Pošto su jaganjcima označeni oni koji su u ljubavi prema Njemu, tako i u dobru nevnosti, stoga se kaže da će ih On sabrati u naručje Svoje; jer su oni povezani ljubavlju s Gospodom, a ljubav je duhovna povezanost; i zbog toga se dodaje, da će On voditi dojilice polako, jer dojilice i mala deca označavaju one koji su u dobru nevinosti, br. 430, 2280, 3183, 3494).

Iz ovih stvari sada je jasno značenje žrtava ognjenih i žrtava jaganjaca, i zašto su prinošeni na žrtvu svakoga dana, svakog sabata, svakog novog meseca, i na svaki praznik, i svakoga dana praznika izlaska ; i zašto je na praznik pashe jagnje, nazvano Pashalno jagnje, trebalo pojesti, o čemu je ovako napisano kod Mojsija,

Ovaj mesec da vam je početak mesecima, da vam je prvi mesec u godini. Desetog dana ovoga meseca svaki neka uzme jagnje ili jare, po porodicama. A jagnje ili jare da vam bude zdravo, muško, od godine; između ovaca i koza uzmite. I neka uzmu krvi od njega i pokrope oba dovratka i gornji prag na kućama u kojima će ga jesti. I neka jedu meso iste noći, na vatri pečeno, glavom i nogama i drobom. Nemojte jesti sirove ni u vodi kuhano, nego na vatri pečeno, i ništa nemojte ostaviti do jutra (Izlazak 12:2, 3, 5, 7-9, i sledeći stihovi).

Praznikm pashe (izlaska) označavalo se oslobođenje onih koji su bili osuđeni, a koji primaju Gospod u ljubavi i veri (br. 9286, 9287-9292), to jest, koji su u dobru nevinosti; jer je dobro nevinosti najdublje koje pripada ljubavi i veri, i ono je njihova duša; stoga se kaže da treba da pokrope dovratke , pragove, i kuće, jer tamo gde je dobro nevinosti, tamo pakao ne može da uđe. Trebalo je da jedu pečeno na vatri, što je dobro ljubavi ka Gospodu od Gospoda. Sada, pošto je jagnje označavalo nevinost, stoga, kada se napune dani posle rođenja deteta, jagnje od godine, treba da se prinese na žrtvu ognjenu, i golupče ili grlica za žrtvu radi greha (Levitska 12:6).

Golupčetom i grlicom , kao i jagnjetom, označavala se nevinost. Rođenje deteta u duhovnom smislu označava rođenje Crkve, a to je rođenje dobra ljubavi, jer se samo takvo rođenje priznaje u nebu; a žrtvama ognjenim i žrtvama ovih stvari označeno je očišćenje od zala pomoću dobra nevinosti; jer to je dobro u koje se Božansko uliva, i izvodi očišćenje; a onaj koji zgreši greškom (slučajem), trebalo je da ponudi jagnje, ili kozu, ili dve golubice, ili dva goluba, već prema prekršaju (Levitska 5:1-13), jer je greh zbog greške, greh zbog neznanja, i ako je bilo nevinosti u takvom neznanju, dolazilo je do očišćenja. O Nazireju se kaže, da kada ispuni svoje Nazirejstvo, treba da prinese muško jagnje od godine za žrtvu ognjenu, žensk agnje od godine za žrtvu za greh, a ovna za žrtvu mirnu, i košaricu beskvasnih stvari, kolače pomešane s uljem (Brojevi 6:13-15).

Muškim jagnjetom i ženskim jagnjetom, ovnom, i beskvasnim hlebom, kolačima, i pogačama, označavale su se nebeske stvari, ili one koje pripadaju ljubavi ka Gospodu od Gospoda.

Ove stvari trebalo je da Nazirej prinese na žrtvu kad se napune dani Nazirejstva, jer je Nazirej predstavljao nebeskog čoveka, ili Gospoda kao Nebesko Božansko; nebesko Božansko je Gospodovo Božansko u najdubljem nebu, i ovo Božansko je nevinost. Iz ovoga se vidi, da jagnje označava dobro nevinosti, jer su sve životinje, koje su prinošene na žrtvu, označavala nešto što pripada Crkvi , što se posebno vidi iz toga što je Gospod sam nazivan jagnjetom, što je očito iz odlomaka gore navednih; a i po tome da se oni koji vole Gospoda nazivaju jaganjcima kod Isaije 40:10, 11, I kod Jovana 21:15; i da se dobri ljudi nazivaju ovcama (kao kod Mateje 15:21-29; 25:31-41; 26:31; Jovan 10:7-16; 26-31; 21:16, 17, i na drugim mestima; dok se zli ljudi nazivaju jarcima (Mateja 25:31; Zaharija 10:3; Danilo 8:5-11, 25).

Da sve korisne i pitome životinje označavaju dobra osećanja i naklonosti, dok one nekorisne i divlje označavaju zlo i naklonosti ka zlu, može se videti u onome što je navedeno, br. 9280. Dobro nevinosti označeno je ne samo jagnjetom, nego i ovnom, kao i mladim teletom, ali sa razlikom, da se jagnjetom označava najdublje dobro nevinosti, ovnom unutrašnje ili srednje dobro nevinosti, a mladim teletom spoljašnje dobro nevinosti. Dobro nevinosti kod svakoga mora da bude spoljašnje, unutrašnje, i najdublje, kako bi se čovek mogao nanovo roditi; jer je dobro nevinosti sama suština svakog dobra; i pošto su ova tri stepena nevinsoti označena mladim teletom, ovnom, i jagnjetom, stoga su se ove tri životinje nudile kao žrtva paljenica, kada se očišćenje predstavljalo tim dobrom, kao što je bio slučaj na svaki novi mesec, na praznike, i na dan prvina (prvih plodova), kada se oltar osvećivao , što se vidi iz Brojeva 7:15, 21, 27, 38; 28:1 do kraja; 29:1 do kraja. Da mlado tele označava spoljašnje dobro nevinosti, može se videti, br. 9391, 9990; i da ovan označava unutrašnje dobro nevinosti, br. 10042. Šta je priroda nevinosti kod male dece, kod prostih koji su u neznanju , i kod mudrih, može se videti u onome što je navedeno, br. 10021, na kraju. Time što se kaže da prinešeno jagnje treba da bude od godine, označavalo se da je jagnje, kad pređe godinu, tada ovca, i pošto je jagnje mlada ovca, ono označava dobro detinjstva, koje je dobro nevinosti. To je bio razlog da su se jaganjci prinosili kao žrtva paljenice prvog meseca u godini, na pashu (Izlazak 12:2 i sledeći stihovi; Brojevi 28:16, 19); isto tako na dan prvina (prvih plodova), kao i na dan striženja, što je označavalo detinje stanje, to jest, stanje nevinosti.