⁴¹ Podignimo srce svoje i ruke k Bogu na nebesima.

¹ Ovako veli Gospod: Gde je raspusna knjiga matere vaše kojom je pustih? Ili koji je između rukodavalaca mojih kome vas prodadoh? Gle, za bezakonja svoja prodadoste se i za vaše prestupe bi puštena mati vaša.

² Zašto kad dođoh ne bi nikoga? Kad zvah, niko se ne odazva? Da nije kako god okraćala ruka moja, te ne može iskupiti? Ili nema u mene snage da izbavim? Gle, pretnjom svojom isušujem more; obraćam reke u pustinju da se usmrde ribe njihove zato što nestane vode, i mru od žeđi.

³ Oblačim nebesa u mrak, i kostret im dajem za pokrivač.

⁴ Gospod Gospod dade mi jezik učen da umem progovoriti zgodnu reč umornom; budi svako jutro, budi mi uši, da slušam kao učenici.

⁵ Gospod Gospod otvori mi uši, i ja se ne protivih, ne odstupih natrag.

⁶ Leđa svoja podmetah onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me čupahu; ne zaklonih lice svoje od ruga ni od zapljuvanja.

⁷ Jer mi Gospod Gospod pomaže, zato se ne osramotih, zato stavih čelo svoje kao kremen, i znam da se neću postideti.

⁸ Blizu je Onaj koji me pravda; ko će se preti sa mnom? Stanimo zajedno; ko je suparnik moj? Neka pristupi k meni.

⁹ Gle, Gospod Gospod pomagaće mi: ko će me osuditi? Gle, svi će oni kao haljina ovetšati, moljac će ih izjesti.

¹⁰ Ko se među vama boji Gospoda i sluša glas sluge Njegovog? Ko hodi po mraku i nema videla, neka se uzda u ime Gospodnje i neka se oslanja na Boga svog.

¹¹ Gle, svi koji ložite oganj i opasujete se iskrama, idite u svetlosti ognja svog i u iskrama koje raspaliste. To vam je iz moje ruke, u mukama ćete ležati.