1
I Avimeleh sin Jerovalov otide u Sihem k braći matere svoje i reče njima i svemu rodu otačkoga doma matere svoje govoreći:
2
Kažite svim Sihemljanima: Šta vam je bolje, da su vam gospodari sedamdeset ljudi, svi sinovi Jerovalovi, ili da vam je gospodar jedan čovek? I opominjite se da sam ja kost vaša i telo vaše.
3
Tada rekoše braća matere njegove za nj svim Sihemljanima sve te reči, i srce njihovo privi se k Avimelehu, jer rekoše: Naš je brat.
4
I dadoše mu sedamdeset sikala srebra iz doma Val-Veritovog, za koje najmi Avimeleh ljudi praznova i skitnica, te iđahu za njim.
5
I dođe u kuću oca svog u Ofru, i pobi braću svoju, sinove Jerovalove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu; ali osta Jotam najmlađi sin Jerovalov, jer se sakri.
6
Tada se skupiše svi Sihemljani i sav dom Milov, i otidoše i postaviše Avimeleha carem kod hrasta koji stoji u Sihemu.
7
A kad to javiše Jotamu, otide i stade navrh gore Garizina, i podigavši glas svoj povika i reče im: Čujte me, Sihemljani, tako vas Bog čuo!
8
Išla drveta da pomažu sebi cara, pa rekoše maslini: Budi nam car.
9
A maslina im reče: Zar ja da ostavim pretilinu svoju, kojom se čast čini Bogu i ljudima, pa da idem da tumaram za druga drveta?
10
Potom rekoše drveta smokvi: Hodi ti, budi nam car.
11
A smokva im reče: Zar ja da ostavim slast svoju i krasni rod svoj, pa da idem da tumaram za druga drveta?
12
Tada rekoše drveta vinovoj lozi: Hodi ti, budi nam car.
13
A loza im reče: Zar ja da ostavim vino svoje, koje veseli Boga i ljude, pa da idem da tumaram za druga drveta?
14
Tada sva drveta rekoše trnu: Hodi ti, budi nam car.
15
A trn odgovori drvetima: Ako doista hoćete mene da pomažete sebi za cara, hodite sklonite se u hlad moj; ako li nećete, neka iziđe oganj iz trna i spali kedre livanske.
16
Tako sada, jeste li pravo i pošteno radili postavivši Avimeleha carem? I jeste li dobro učinili Jerovalu i domu njegovom? I jeste li mu učinili kako vas je zadužio?
17
Jer je otac moj vojevao za vas i nije mario za život svoj, i izbavio vas je iz ruku madijanskih.
18
A vi danas ustaste na dom oca mog, i pobiste sinove njegove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu, i postaviste carem Avimeleha, sina sluškinje njegove, nad Sihemljanima zato što je brat vaš.
19
Ako ste pravo i pošteno radili danas prema Jerovalu i njegovom domu, veselite se s Avimeleha i on neka se veseli s vas.
20
Ako li niste, neka iziđe oganj od Avimeleha i spali Sihemljane i dom Milov, i neka iziđe oganj od Sihemljana i od doma Milovog i spali Avimeleha.
21
Tada pobeže Jotam, i pobegav dođe u Vir, i onde osta bojeći se Avimeleha brata svog.
22
I vlada Avimeleh Izrailjem tri godine.
23
Ali Bog pusti zlu volju među Avimeleha i među Sihemljane; i Sihemljani izneveriše Avimeleha.
24
Da bi se osvetila nepravda učinjena na sedamdeset sinova Jerovalovih, i krv njihova da bi došla na Avimeleha brata njihovog, koji ih ubi, i na Sihemljane, koji ukrepiše ruku njegovu da ubije braću svoju.
25
I Sihemljani pometaše mu zasede po vrhovima gorskim, pa plenjahu sve koji prolažahu mimo njih onim putem. I bi javljeno Avimelehu.
26
Potom dođe Gal sin Evedov sa svojom braćom, i uđoše u Sihem, i Sihemljani se pouzdaše u nj.
27
I izišavši u polje braše vinograde svoje i gaziše grožđe, i veseliše se; i uđoše u kuću boga svog; i jedoše i piše, i psovaše Avimeleha.
28
I Gal sin Evedov reče: Ko je Avimeleh i šta je Sihem, da mu služimo? Nije li sin Jerovalov? A Zevul nije li njegov pristav? Služite sinovima Emora oca Sihemovog. A što bismo služili tome?
29
O kad bi taj narod bio pod mojom rukom, da smetnem Avimeleha! I reče Avimelehu: Prikupi vojsku svoju, i iziđi.
30
A kad ču Zevul, upravitelj gradski, reči Gala sina Evedovog, razgnevi se vrlo.
31
I posla tajno poslanike k Avimelehu i poruči mu: Evo Gal sin Evedov i braća mu dođoše u Sihem, i evo pobuniše grad na te.
32
Nego ustani noću ti i narod što je s tobom, i zasedi u polju.
33
A ujutro kad sunce ograne, digni se i udari na grad; i evo on i narod koji je s njim izići će preda te, pa učini s njim šta ti može ruka.
34
I Avimeleh usta noću i sav narod što beše sa njim; i zasedoše Sihemu u četiri čete.
35
A Gal sin Evedov iziđe i stade pred vratima gradskim; a Avimeleh i narod što beše sa njim iziđe iz zasede.
36
A Gal videvši narod reče Zevulu: Eno narod silazi svrh gore. A Zevul mu odgovori: Od sena gorskog čine ti se ljudi.
37
Opet progovori Gal i reče: Eno narod silazi s visa, i četa jedna ide putem k šumi meonenimskoj.
38
A Zevul mu reče: Gde su ti sada usta, kojima si govorio: Ko je Avimeleh da mu služimo? Nije li to onaj narod koji si prezirao? Iziđi sada, i bij se s njim.
39
I iziđe Gal pred Sihemljanima, i pobi se s Avimelehom.
40
Ali Avimeleh ga potera, i on pobeže od njega; i padoše mnogi pobijeni do samih vrata gradskih.
41
I Avimeleh osta u Arumi; a Zevul istera Gala i braću njegovu, te ne mogahu sedeti u Sihemu.
42
A sutradan iziđe narod u polje i bi javljeno Avimelehu.
43
A on uze narod svoj i razdeli ga u tri čete, i namesti ih u zasedu u polju; i kad vide gde narod izlazi iz grada, skoči na nj ih i pobi ih.
44
Jer Avimeleh i četa koja beše s njim udariše i stadoše kod vrata gradskih; a druge dve čete udariše na sve one koji behu u polju, i pobiše ih.
45
I Avimeleh bijaše grad ceo onaj dan, i uze ga, i pobi narod koji beše u njemu, i raskopa grad, i poseja so po njemu.
46
A kad to čuše koji behu u kuli sihemskoj, uđoše u kulu kuće boga Verita.
47
I bi javljeno Avimelehu da su se onde skupili svi koji behu u kuli sihemskoj.
48
Tada Avimeleh iziđe na goru Salmon, on i sav narod što behu sa njim; i uzevši Avimeleh sekiru u ruku odseče granu od drveta i metnu je na rame, i reče narodu koji beše s njim: Šta videste da sam ja učinio, brzo činite kao ja.
49
I svaki iz naroda odseče sebi granu, i pođoše za Avimelehom i pometaše grane oko kule, i zapališe njima grad; i izgiboše svi koji behu u kuli sihemskoj, oko hiljadu ljudi i žena.
50
Potom otide Avimeleh na Teves, i stade u logor kod Tevesa, i uze ga.
51
A beše tvrda kula usred grada, i u nju pobegoše svi ljudi i žene i svi građani, i zatvorivši se popeše se na krov od kule.
52
A Avimeleh dođe do kule i udari na nju, i dođe do vrata od kule da je zapali ognjem.
53
Ali jedna žena baci komad žrvnja na glavu Avimelehu i razbi mu glavu.
54
A on brže viknu momka koji mu nošaše oružje, i reče mu: Izvadi mač svoj i ubi me, da ne kažu za me: Žena ga je ubila. I probode ga sluga njegov, te umre.
55
A kad videše Izrailjci gde pogibe Avimeleh, otidoše svaki u svoje mesto.
56
Tako plati Bog Avimelehu za zlo koje je učinio ocu svom ubivši sedamdeset braće svoje.
57
I sve zlo ljudi Sihemljana povrati Bog na njihove glave, i steče im se kletva Jotama sina Jerovalovog.
