1
A ovo su narodi koje ostavi Gospod da njima kuša Izrailj, sve one koji ne znahu za ratove hananske,
2
Da bi barem nasleđe sinova Izrailjevih znalo i razumelo šta je rat, barem oni koji od pre nisu znali:
3
Pet kneževina filistejskih, i svi Hananeji i Sidonci i Jeveji, koji življahu na gori Livanu od gore Val-Ermona do Emata.
4
Ti narodi ostaše da se Izrailj njima kuša, da se vidi hoće li slušati zapovesti Gospodnje, koje je zapovedio ocima njihovim preko Mojsija.
5
I življahu sinovi Izrailjevi usred Hananeja i Heteja i Amoreja i Ferezeja i Jeveja i Jevuseja.
6
I ženjahu se kćerima njihovim i udavahu kćeri svoje za sinove njihove, i služahu bogovima njihovim.
7
I činjahu sinovi Izrailjevi što je zlo pred Gospodom, i zaboraviše Gospoda Boga svog i služahu Valima i lugovima.
8
Zato se razgnevi Gospod na Izrailja, i dade ih u ruke Husan-Risatajimu caru mesopotamskom; i služaše sinovi Izrailjevi Husan-Risatajimu osam godina.
9
Potom vapiše sinovi Izrailjevi ka Gospodu, i podiže Gospod izbavitelja sinovima Izrailjevim da ih izbavi, Gotonila sina Kenezovog, mlađeg brata Halevovog,
10
I beše na njemu duh Gospodnji, i suđaše Izrailju; i iziđe na vojsku, i predade mu Gospod u ruke Husan-Risatajima cara mesopotamskog; i ruka njegova nadjača Husan-Risatajima.
11
I zemlja bi mirna četrdeset godina. Potom umre Gotonilo sin Kenezov.
12
A sinovi Izrailjevi stadoše opet činiti što je zlo pred Gospodom; a Gospod ukrepi Eglona cara moavskog na Izrailja, jer činjahu što je zlo pred Gospodom.
13
Jer skupi k sebi sinove Amonove i Amalike, i izašavši pobi Izrailja, i osvojiše grad palmov.
14
I sinovi Izrailjevi služiše Eglonu caru moavskom osamnaest godina.
15
Potom vapiše sinovi Izrailjevi ka Gospodu; i Gospod im podiže izbavitelja Aoda sina Gire sina Venijaminovog, čoveka koji beše levak. I poslaše sinovi Izrailjevi po njemu dar Eglonu caru moavskom.
16
A Aod načini sebi mač sa obe strane oštar, od lakta u dužinu; i pripasa ga pod haljine svoje uz desnu bedricu.
17
I odnese dar Eglonu caru moavskom; a Eglon beše čovek vrlo debeo.
18
I kad predade dar, otpusti ljude koji su nosili dar.
19
Pa sam vrati se od likova kamenih, koji behu kod Galgala, reče: Imam, care, neku tajnu da ti kažem. A on reče: Ćuti! I otidoše od njega svi koji stajahu pred njim.
20
A Aod pristupi k njemu; a on seđaše sam u letnjoj sobi; pa reče Aod: Reč Božju imam da ti kažem. Tada on usta s prestola.
21
A Aod poteže levom rukom svojom i uze mač od desne bedrice i satera mu ga u trbuh,
22
I držak uđe za mačem, i salo se sklopi za mačem, te ne može izvući mača iz trbuha; i iziđe nečist.
23
Potom iziđe Aod iz sobe, i zatvori vrata za sobom i zaključa.
24
A kad on otide, dođoše sluge, i pogledaše, a to vrata od sobe zaključana, pa rekoše: Valjda ide napolje u kleti do letnje sobe.
25
I većim se dosadi čekati a vrata se od sobe ne otvaraju, te uzeše ključ i otvoriše, a gle, gospodar im leži na zemlji mrtav.
26
A Aod dokle se oni zabaviše pobeže i prođe likove kamene, i uteče u Seriot.
27
A kad dođe, zatrubi u trubu u gori Jefremovoj; i siđoše s njim sinovi Izrailjevi s gore, a on napred.
28
Pa im reče: Hajdete za mnom, jer Gospod predade vam u ruke neprijatelje vaše Moavce. I siđoše za njim, i uzeše Moavcima brodove jordanske, i ne davahu nikome preći.
29
I tada pobiše Moavce, oko deset hiljada ljudi, sve bogate i hrabre, i ni jedan ne uteče.
30
Tako u taj dan potpadoše Moavci pod ruku Izrailjevu; i zemlja bi mirna osamdeset godina.
31
A posle njega nasta Samegar sin Anatov, i pobi šest stotina Filisteja ostanom volujskim, i izbavi i on Izrailja.
