22. Stih 5. I bi veče, i bi jutro, dan prvi.

Sada se već može razaznati šta označava veče a šta jutro. Veče označava prethodno stanje, jer je to stanje senke ili obmane, gde nema vere; jutro je sledeće stanje svetlosti ili istine, koje dolazi s upoznavanjem vere. Veče je svako prethodno stanje, jer je to stanje senke ili obmane, gde nema vere; jutro je sledeće stanje, jer je to stanje svetlosti ili istine i upoznavanja vere. U opštem smislu veče znači ono što je čovekovo vlastito, a jutro ono što je Gospodovo, kao što je rečeno preko Davida:

Duh Gospodov govori preko mene i besjeda Njegova bi na mome jeziku. Reče Bog Izraelov: Koji vlada ljudima, neka je pravedan vladajući u strahu Božjem. I biće svjetlost jutrenja kada sunce izlazi jutrom bez oblaka, i kao trava koja raste iz zemlje od svjetlosti iza dažda. (2 Samuilo 23:2-4)

Pošto je veče kada nema vere, a jutro kada ima vere, stoga se Gospodov dolazak na svet naziva jutro; a vreme kada On dođe, naziva se veče jer tada nema vere, kao kod Danila:

I reče mi Svevišnji: Od večeri do jutra dvije tisuće i tri stotine dana i noći. (Danijel 8:14, 26)

Slično tome, u Reči se jutro kaže za svaki dolazak Gospodov, te je stoga to izraz kojim se označava novo stvaranje.