2909. U gradu Arbeji, a to je hebron, u zemlji Hananskoj, označava (da je to bilo) u Crkvi. Ovo može da bude jasno iz značenja grada Arbeje (Kirjat-Arbeja), kojim se označava Crkva u pogledu istine; i iz značenja Hebrona u zemlji Hananskoj, kojim se označava Crkvu u pogledu dobra. U Reči, osobito u proročkom delu, gde se radi o istini, radi se i o dobru, zbog nebeskog braka u svim delovima Reči (vidi br. 683, 793, 801, 2173, 2516, 2712); stoga ovde, kad se imenuje grad Arbeja, kaže se da je to Hebron u zemlji Hananskoj. Da zemlja Hananska označava Gospodovo carstvo, vidi br. 1413, 1437, 1607; i da su mesta u njoj nešto predstavljala na razne načine, vidi br. 1585, 1866. U pogledu grada Arbeje koja je Hebron, to je zemlja u kojoj su Avram, Isak, i Jakov boravili. Da je tamo Avram boravio, jasno je iz onoga što je pre rečeno: Avram dođe i nastanise u ravnici Mambarskoj (Postanje 13:18).

Da je Isak boravio tamo, jasno je izonoga što sledi. Gde se kaže: I Jakov dođe k Isaku ocu svojemu Mamre u Korijat Arbeju, koja je Hebron, gdje Avram i Isak bijahu došljaci (Pos. (35:27).

Da je Jakov tamo boravio, vidi se iz ovoga odlomka: Josifa posla otac Jakov njegovoj braći u Kirjat-Arbeju (Postanje 37:13, 14). Iz reprezentacija ova tri, kao što je gore rečeno, jasno je da Kirjat-Arbeja, koja je Hebron, predstavlja Crkvu, pre nego je bila predstavljena Jerusalimom. Da svaka Crkva u toku vremena opada, dok na kraju u njoj nije ostalo ni malo vere i ljubavi ka bližnjemu, ida se onda ona ruši, bilo je predstavljeno Kirjat-Arbejom koja je Hebron, jer su je zauzeli Anakimi, kojima su označena najstrašnija lažna ubeđenja (vidi br. 581, 1673).

Da su je zauzeli Anakimi, vidi br. 12[21], 22); Jošua 11:21; pogl. (14:15; 15:13, 14, Sudije 1:10; i da je (crkva) došla do svršetka, i da je bila razorena, bilo je predstavljeno time što su sve stvari koje su tu bile, osuđene od Jošue na uništenje (Jošua 10:36, 37; pogl. (11:21); A i Juda i Kaleb su sasekli Anakime (Sudije 1:10; Jošua 14:13-15; pogl. (15:13, 14); i da je opet ustanovljena jedna nova Crkva, bilo je predstavljeno time što je to mesto dato Kalebu kao nasledstvo, polja i sela (Jošua 21:12); dok je sveštenički grad za sinove Aronove (Jošua 21:10. 11) bio dat Judi u nasleđe (Jošua 15:54). Otuda se vidi da Hebron označava Gospodovu duhovnu crkvu u zemlji Hananskoj; zbog čega je i Davidu bilo zapoveđeno da ide u Hebron, gde je bio pomazan za cara nad domom Judinim; a pošto je vladao otuda sedam godina i šest meseci, otišao je u

Jerusalim, i zaposeo Sion (vidi 2 Sam. (2:1-11, pogl. (5:5:1 o Carvima 2:11), i tek je tada Gospodova duhovna Crkve označena Jerusalimom, a nebeska Crkva Sionom.

2516. Gle, poginućeš sa žene: da ovo znači da bi nauk vere bio ništavan i prazan, ako bi se racionalno pitalo o stvarima koje su u tome nauku, vidi se iz značenja Abimeleha, koji je ovde označen sa ti (thou), jer označava nauk vere, kao i iz značenja poginuti (umreti), a to je biti ništa i biti praznina; kao i iz značenja sestre, koja se ovde naziva ženom, a što označava Racionalno, vidi br. 2508. Otuda se time što bi Abimeleh poginuo (umro) označava da bi nauk bio nevažeći, ako bi se pitalo Racionalno. Razlog da ne postoji nauk vere od Racionalnog je u tome što je Racionalno u prividima (izgledima) dobra i istine, gde ova dobra i istine nisu istine u sebi, kao što je pre pokazano, br. 2053, 2196, 2203, 2209. Pored toga, ispod Racionalnog nalaze se (skrivene) obmane, koje dolaze od spoljašnjeih čulnih stvari potvrđenih znanjima-rečima, a koja bacaju senku na ove privide istine; Racionalno je uglavnom samo nešto ljudsko, kao što se može videti od njegovog rođenja. Otuda to da ništa u nauku vere ne može početi, a još manje se izgraditi, od Racionalnog, nego mora da bude od Božanskog Samog i Božanskog Ljudskog Gospodovog. To je poreklo nauka o veri, i to u tome stepenu da je Gospod sam nauk, pa se stoga u Reči i naziva Reč, Istina, Put, Vrata; i – što je tajna – sve u nauku je od Božanskog dobra i Božanske isine, i u tome postoji nebeski brak: ono u nauku u čemu ne postoji taj brak, to nije pravi nauk vere. Otuda to da u svakoj pojedinosti Reči, iz koje se izvod auk, postoji slika braka, vidi br. 683. (793, 801. Nauk vere izgleda zaista u doslovnom ili spoljašnjem smislu kao da u njemu ima puno stvari od Racionalnog, čak i Prirodnog, ali za to je razlog to što je Reč namenjena čoveku, kome se ona na taj način prilagodila; ali u sebi Ona je duhovna od nebeskog porekla, to jest, od Božanske istine spojene s Božanskim dobrom. Da bi nauk postao ništavan (nevažeći), kada bi se povodio za Racionalnim u onome što pripada dokrini, biće ilustrovano primerima u onome što sledi.