4744. A jama bješe razna, ne bješe vode u njoj. Da ovo označava da tada ništa nije bilo istinito, vidi se iz značenja jame, što su obmane (vidi vr. 4728); iz značenja biti prazan, što je biti tamo gde nema ništa istinito, jer nema dobra (o čemu kasnije); i iz značenja vode, što je istina (br. 680, 739, 2702, 3058, 3424).

Da biti prazan označava gde nema išta istinito jer nema ništa dobro, vidi se iz drugih odlomaka u Reči, kao do Jeremije: Najveći između njih šalju najmanje na vodu; došavši na studence, ne nađoše vode, vraćaju se s praznim sudovima svojim, stide se i srame, i pokrivaju svoju glavu Jeremija 14:3. Biti prazan ovde označava istine u kojima nema istina od dobra. Ponovo: Izjede me i potr me Nabuhodonosor car Babilonski, načini od mene nepotreban sud, proždrije me kao zmaj, napuni trbuh svoj milinama mojim, i otjera me. (Jeremija 51:34. Nepotreban (prazan) sud ovde označava stanje gde nema istine; a Babilon, one koji pustoše, to jest, one koji druge lišavaju istina (br. 1327kraj).

Opet: Pogledah na zemlju, a gle, bez obličja je i pusta; i na nebo, a svetlosti njegove nema Jeremija 4:23).

Kod Isaije: Nego će je naslijediti gem i ćuk, sova i gavran naseliće se u nj, i Gospod će rastegnuti preko nje uže pogibli i mjerila ustoši. (Izaija 34:11).

2. Ponovo: Pustoš će ostati u gradu, i vrata će se razvaliti; jer će biti u zemlji i u narodu kao kad se oberu masline, ili kao kad se paljetkuje poslije berbe. Ovi će podignuti glas svoj i pjevaće, radi veličanstva Jehovina podvikivaće od mora. (Izaija 24:10-12. Pustoš se ovde izražava drugom reči u izvornom jeziku, koji, međutim, ima slično značenje. Da je pustoš tamo gde nema istine jer nema dobra, jasno je, u unutrašnjem smislu, iz značenja grada, i kuće, podvikivati, vina, i ulice.

Kod Jezikilja: Jer ovako veli Gospod Jehova: teško gradu krvničkome! I ja ću naložiti veliki oganj. Metni ga prazna na živo ugljevlje da se ugrije i izgori mjed njegova i da se istopi u njemu nečistota njegova i da nestane zagorjeli njegove Jezekilj 24:9? 24:11). Jasno je što znači biti prazan. Prazan sud je onaj u kome ima nečisti i zagorelosti, to jest, zla i obmane.

3. Tako kod Mateja: A kad nečisti duh izide iz čovjeka, ide kroz bezvodna mjesta tražeći pokoja, i ne nađe ga. Onda reče: da se vratim u dom svoj otkuda sam izašao; i došavši ondje nađe prazan, pometen i ukrašen. Tada otide i uzme sa sobom drugih duhova gorijeh od sebe, i ušavši žive ondje; i bude potonje gore od prvoga. Tako će biti i rodu ovome zlome. (Mateju 12:43-45. Nečisti duh označava nečistotu života kod čoveka, kao i nečiste duhove kod njega, jer nečisti duhovi žive u čovekovoj nečistoti; suha mjesta , ili mesta bez vode, označavaju gde nema istina; prazna kuća označava unutarnje čovekovo ispunjen ečistotomi, to jest, obmanama od zla.

Kod Luke: Gladne napuni blaga, a bogate otpusti prazne. (Luka 1:53. Bogati označavaju one koji imaju mnogo znanja, jer bogatstvo, u duhovnom smislu, su reči-znanja, doktrinarne stvari, i spoznaje (cognitiones) dobra i istine. Nazivaju se prazni bogati, koji znaju ove stvari ali ih ne čine (tvore); jer njima istine nisu istine, jer su bez dobra (vidi br. 4736).

3424. Sluge Isakove kopajući u onom dolu, nađoše studenac vode žive, označava Reč u doslovnom smislu, u kome je unutrašnji smisao. Ovo se vidi iz značenja kopati u dolu (dolini), što je dublje istraživati istine tamo gde se mogu naći; jer kopati znači istraživati, a dolina znači ono što je ispod (vidi br. 1723, 3417); i iz značenja studenca (izvora) žive vode, koja je Reč u kojoj su istine Božanske, a to je Reč u doslovnom značenju u kojoj je unutrašnje značenje. Da se Reč naziva izvorom, i to izvorom žive vode, poznato je. Razlog da se Reč nazivai studencem je to, što je značenje slova takvo u odnosu na one koji su duhovni, to jest da ona za njih nije uzvor nego studenac (vidi br. 2702, 3096). Pošto dolina označava ono što je ispod ili, što je isto, ono što je spoljašnje, a studenac je nađen u dolini, a to znači da je doslovni smisao ili spoljašnjei smisao Reči niži, stoga se tu misli n oslovni smisao. Ali pošto je u doslovnom sadržan unutrašnji smisao, stoga se kaže za tu vodu da je živa, kao što se kaže i za vodu koja je isticala ispod praga nove kuće, kod Jezikilja: I sve životinje koje se miču kuda dođu ove rijeke, biće žive i biće veliko mnoštvo riba, jer kad dođe ova voda onamo, druga će postati zdrava, i sve će biti živo gdje ovarijeka dođe Jezekilj 47:9. ; gde reka označava Reč. Voda koja oživi sve gde dođe, označava Božanske istine sadržane u Reči; ribe označavaju reči-znanja (vidi br. 40, 991).

Da je Gospodova Reč takva, da daje život onom ko je žedan, to jest, onome ko želi da živi, i da je to studenac u kome je živa voda, to i Gospod uči kod Jovana: Isus reče ženi Samarjanki kod Jakovljevog studenca, kad bi ti znala dar Božiji, i ko ti kaže, daj mi da pijem, ti bi od Njega iskala da ti da vode žive; kogod pije od te viode, ne će nikad (ni u večnosti) ožednjeti; jer će voda koju mu ja dam biti za njega izvor vode žive za vječni život Jovan 4:10, 14). Razlog zašto je Reč živa, i da stoga daje život je u tome, što ona u najvišem smislu govori o Gospodu koji je u njoj, a u najdubljem smislu o Njegovom carstvu, u kome je Gospod sve; a pošto je tako, to je u Reči sami život, koji se uliva u umove onih koji čitaju pod svetim uticajem; otuda to, da Gospod izjavluje za Sebe, u pogledu Reči koja je od Njega, da je On izvor vode žive koja teče u večni život (vidi i br. 2702.

Da se Gospodova Reč naziva i studencem, vidi se iz ovih reči Mojsijevih: Tada pjeva Izrael pjesmu ovu; Diži se, studenče; pripjevajte ga. Sudenče, koji kopaše knezovi, koji iskopaše poglavarti narodni s onijem koji postavi zakon, palicama svojim (Brojevi 21:17, 18); ove su reči izgovorene kod mesta Bera, to jest, tamo gde je bio studenac; da se studencem na ovome mestu označava Reč Drevne Crkve, o kojoj je bilo reči gore (br. 2897), vidi se iz onoga što se tu kaže; knezovi označavaju glavne istine od kojih (ostale potiču); (da knezovi označavaju glavne istine, vidi br. 1482, 2089); poglevari narodni označavaju niže istine, kao one koje su sadržane u doslovnom značenju, vidi br. br. 1259, 1260, 2928, 3295); da onaj koji postavi zakon (zakonodavac) označava Gospoda, jasno je; palice označavaju moć kojom oni raspolažu.