¹ Reč koju reče Jeremija prorok Varuhu sinu Nirijinom, kad pisaše ove reči u knjigu iz usta Jeremijinih, četvrte godine Joakima, sina Josijinog, govoreći:

² Ovako veli Gospod Bog izrailjev za tebe, Varuše:

³ Rekao si: Teško meni! Jer Gospod dodade mi žalost na tugu; iznemogoh uzdišući, i mira ne nalazim.

⁴ Reci mu ovo: Ovako veli Gospod: Evo, šta sam sagradio ja razgrađujem, i šta sam posadio iskorenjavam po svoj toj zemlji.

⁵ A ti li ćeš tražiti sebi velike stvari? Ne traži; jer evo, ja ću pustiti zlo na svako telo, govori Gospod; ali ću tebi dati dušu tvoju mesto plena u svim mestima, kuda odeš.

³⁰ I mrtvog metnuše ga sluge njegove na kola, i odvezoše ga iz Megidona u Jerusalim, i pogreboše ga u grobu njegovom; i narod zemaljski uze Joahaza, sina Josijinog, i pomazaše ga i zacariše ga na mesto oca njegovog.