10360.

14. Čuvajete dakle subotu. Da ovo označava da Gospodovo Božansko Ljudsko treba bogoštovati, vidi se iz značenja čuvati (držati), kada se kaže o

Božanskom, što označava bogoštovanje; i iz značenja subote (sabata), koja označava, u najvišem smislu, jedinstvo Božanskog, koje se naziva Ocem, i Božanskog Ljudskog, koje se naziva Sinom, stoga Božansko Ljudsko, koje je to jedinstvo. To jedinstvo označava se sabatom, jer šest dana rada, koji prethode sedmom, označavaju svako stanje borbe, jer rad, u duhovnom smislu, nije kao rad u svetu, nego rad koji podnose oni u Crkvi pre nego uđu u Crkvu i postanu Crkva; trud je borba protivu zala i obmana od zala. I kao rad, shvaćen u duhovnom smislu, koji je podnosio Gospod kad je bio u svetu, jer se On tada borio protivu paklova, i doveo i njih i nebesa u red; i u isto vreme proslavio je Svoje Ljudsko, to jest, sjedinio ga s Božanskim samim koje je imao od začeća, vidi br. 9715, 9809. Vreme i stanje kad je Gospod bio u borbama, označeno je sa šest dana rada, ali stanje kad je došlo do jedinstva, označeno je sedmim danom, koji se naziva sabatom, od odmor, jer se Gospod odmorio. Stoga sabat isto tako označava povezanost Gospoda s nebom, sa Crkvom, s anđelima neba, i s ljudima Crkve. Razlog za ovo je da svi oni koji treba da uđu u nebo, mora da se bore s paklovima i obmanama od zla, a kada se ovi odstrane, oni mogu ući u nebo, i povezati se sa Gospodom; tada se odmaraju; isto je i s ljudima u svetu. Poznato je da ovi treba da uđu i prođu kroz iskušenja pre nego dobro i istina, koji sačinajvaju Crkvu, mogu da se usade u njih, to jest, pre nego što se povežu s Gospodom, stoga pre nego se mogu odmoriti. Stoga se vidi zašto se stanje borbe označava sa šest dana rada, a odmor i povezanost sa Gospodom, sedmim danom ili sabatom.

Povezanost dobra i istine označena je sabatom, jer kada je čovek u borbama, on je u istinama, ali kada se istine povežu s dobrima, ili kad je čovek u dobru, on se tada odmara. To je isto kao što je Gospod kao Božansko Ljudsko bio Božanska Istina, kad je bio u svetu i kad se borio s paklovima; a kad je sjedinio Svoje Ljudsko sa Božanskim samim, tada je postao, i u Ljudskom, Božansko Dobro, ili Jehova. Da šest dana koji prethode sabatu označavaju sukobe koji prethode i pripremaju za nebeski brak, koji je povezanost dobra i istine, vidi br. 8510, 8888, 9431. O prethodnom stanju, kad je čovek u istinama, da je tada u sukobima sa zlima i obmanama od zla, ovo je stanje označeno sa šest dana rada, dok je potonje stanje, kad je u dobru, i kada ga Gospod vodi, označeno sabatom, vidi br. 7923.

Da je Gospod, kad je bio u svetu, učinio Svoje Ljudsko, prvo, Božanskom Istinom a onda, Božanskim Dobrom, vidi navedene odlomke, br. 9199, 9315. I da je to učinio kroz borbe iskušenja, vidi navedene odlomke, br. 9528. Stoga, onaj ko zna da se sabatom, u najvišem smislu, označava jedinsto Božanskog samog u Gospodovom Božanskom Ljudskom, taj može da zna šta označavaju one stvari koje se često u Reči kažu o sabatu, kao kod Isaije,

Ako odvratiš nogu svoju od subote [sabata) da ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Jehovin slavljem, i budeš ga slavio ne idući svojim putovima, i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći reči, tada ćeš se veseliti u Jehovi, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš našljedstvo Jakova oca svojega (Isaija 57:13, 14).

Onaj ko ima znanje o unutrašnjem smislu Reči, jasno će videti da se u ovome odlomku sabatom označava stanje povezanosti čoveka s Gospodom, stoga stanje kad Gospod vodi čoveka, a to je da on ne vodi sam sebe, i kada je u dobru. Jer ako Gospod vodi čoveka, a ne on sam sebe, to je kad on ne odvraća svoju nogu od sabata, ne čini svoju volju, ne ide svojim putovima, ne ide za svojim željama, i ne kaže reč. (prim prev. Ne kaže reč, znači da čovek u subotu ne sme da govori, što poštuju neki Jevreji, kao na primer Karaiti). Da je u ovom slučaju Crkva u njemu a tako isto i nebo, označeno je time što se kaže da će biti izveden na visine zemaljske, i da će uživati Jakovljevo nasledstvo. A da je sabat Božansko Ljudsko koje je jedinstvo, označeno je time što se sabat naziva svetim i milim Svecu Jehovinom.

I kod Jeremije,

Ako svetite subotu, tada će ulaziti na vrata grada ovoga carevi i knezovi, koji sede na prestolju Davidovu, na konjma i kolima (Jeremija 7:24 , 25) (prim. prev. I ovde autor skraćuje tekst da bi istakao svoju misao).

Onaj koji nije upoznat s unutrašnjim smislom Reči, može da pomisli da ove stvari treba razumeti po smislu slova, naime, da ako drže subote svetima, carevi i knezovi će ulaziti na vrata grada Jerusalima, i da će jahati na kolima i konjima. Značenje je, međutim, da oni koji bogoštuju pobožno Božansko Ljudsko Gospodovo, da će imati Božanske Istine neba i Crkve, Jer se Jerusalimom označava Crkva, carevima i knezovima Božanske Istine, prestolom Davidovim, nebo, gde je Gospod; kolima doktrine o dobru i istini, a konjima prosvetljeno razumevanje.

Da Jerusalim označava Crkvu, vidi br. 2117, 3654.

Da carevi označavaju Božanske Istine, br. 1672, 2015, 2069, 3009, 4575, 4581, 4966, 5044, 5068, 6148.

Da knezovi označavaju prve (glavne) istine, br. 1482, 2089, 9954.

Da presto označava nebo, br. 5313.

Da kola označavaju doktrinu o dobru i istini, br. 5321, 8215.

da konji označavaju prosvetljeno razumevanje, br. 2760-2762, 3217, 5321, 6534.

Pošto sabat označava Gospoda kao Božansko Ljudsko u kojemu je jedinstvo, stoga je bilo zapoveđeno, da se hlebovi lica postavljaju na sto svakoga sabata (Levitska 24:8).

Da se Gospod kao Božansko Ljudsko označava hlebom, stvar je poznata u Crkvi. Zbog ovoga se Gospod, kad je bio u svetu, nazvao Gospodarom sabata (Mateja 12:8; Marko 2:27, 28; Luka 6:1-5). I zbog toga je Gospod, dok je bio u svetu, i kad j jedinio Božansko Ljudsko i Božansko samo, opozvao (ukinuo) reprezentativno bogoštovanje sabata, ili bogoštovanja koje je preovladavalo kod Izrailjskog naroda, i učinio sabat danom poučavanja o doktrini vere i ljubavi. To je sadržano u onome što je napisano kod Jovana,

Isus izlečivši izvesnu osobu na dan sabata, reče, Uzmi odar svoj i hodi!; i on uze svoj odar i pođe. Jevreji rekoše da nije dopušteno nositi odar na dan sabata, pa su tražili da ubiju Gospoda, jer je prekršio sabat Jovan 5:8-11, 18).

Lečenje bolesne osobe označavalo je očišćenje čoveka od zala i obmana od zla; odrom (ležajem) se označava doktrina; a hodanjem se označava život. Da sva izlečenja od bolesti, koja je izveo Gospod, označavaju očišćenja od zala i obmana, ili ponovno ustanovljavanje duhovnog života, vidi br. 8364, 9031, 9080.

Da hodanje označava život, br. 519, 1794, 8417, 8420.

Da odar označava doktrinu, vidi se iz odlomaka u Reči gde se odar pominje, i iz reprezentativa u drugom životu. Tamo, kada se vidi osoba kako leži na odru, time se označava doktrina u kojoj je osoba (prim. prev. koju razume i sledi ta osoba). Stoga se tamo vide odri (kreveti) divno ukrašeni, koji su za one koji su u istinama od dobra. Ali da je takvo značenje Gospodovih gornjih reči, može da zna samo onaj ko zna unutrašnji smisao; jer je Gospod govorio preko korespondencija, to jest, preko značenja, jer je govorio od Božanskog.