¹ Kad lečim Izrailja, tada se pokazuje bezakonje Jefremovo i zloća samarijska; jer čine laž, i lupež ulazi, i napolju udara četa.

² I ne govore u srcu svom da ja pamtim svako bezakonje njihovo; sada stoje oko njih dela njihova, preda mnom su.

³ Nevaljalstvom svojim vesele cara i lažima svojim knezove.

⁴ Svi čine preljubu; kao pećsu koju užari hlebar, koji prestane stražiti kad zamesi testo pa dokle uskisne.

⁵ Na dan cara našeg razboleše se knezovi od meha vina, i on pruži ruku svoju podsmevačima.

⁶ Jer na zasede svoje upravljaju srce svoje, koje je kao peć; hlebar njihov spava celu noć, ujutru gori kao plamen ognjeni.

⁷ Svi su kao pećugrejani i proždiru svoje sudije; svi carevi njihovi padaju, nijedan između njih ne viče k meni.

⁸ Jefrem se pomešao s narodima; Jefrem je pogača neprevrnuta.

⁹ Inostranci jedu mu silu, a on ne zna; sede kose popadaju ga, a on ne zna.

¹⁰ I ponositost Izrailjeva svedoči mu u oči, ali se ne vraćaju ka Gospodu Bogu svom niti Ga traže uza sve to.

¹¹ I Jefrem je kao golub, lud, bezuman; zovu Misir, idu u Asirsku.

¹² Kad otidu, razapeću na njih mrežu svoju, kao ptice nebeske svući ću ih, karaću ih kako je kazivano u zboru njihovom.

¹³ Teško njima, jer zađoše od mene; pogibao će im biti, jer me izneveriše; ja ih iskupih, a oni govoriše na me laž.

¹⁴ Niti me prizivaše iz srca svog, nego ridaše na odrima svojim; žita i vina radi skupljajući se odstupaju od mene.

¹⁵ Kad ih karah, ukrepih im mišice; ali oni misliše zlo na me.

¹⁶ Vraćaju se, ali ne ka Višnjem, postaše kao luk lažljiv; knezovi će njihovi popadati od mača s obesti jezika svog; to će im biti podsmeh u zemlji misirskoj.

⁴ Neće prinositi Gospodu vina, niti će Mu biti ugodne žrtve njihove, nego će im biti kao hleb onih koji tuže, ko ga god jede oskvrniće se, jer im je hleb za žrtve njihove, neće ući u dom Gospodnji.