¹ Čujte reč Gospodnju, sinovi Izrailjevi, jer Gospod ima parbu sa stanovnicima zemaljskim; jer nema istine ni milosti ni znanja za Boga u zemlji;

² Zaklinju se krivo i lažu i ubijaju i kradu i čine preljubu, zastraniše, i jedna krv stiže drugu.

³ Zato će tužiti zemlja, i šta god živi na njoj prenemoći će, i zveri poljske i ptice nebeske; i ribe će morske pomreti.

⁴ Ali niko da se ne prepire ni da koga kori, jer je narod tvoj kao oni koji se prepiru sa sveštenikom.

⁵ Zato ćeš pasti danju, i s tobom će prorok pasti noću, i pogubiću mater tvoju.

⁶ Izgibe moj narod, jer je bez znanja; kad si ti odbacio znanje, i ja ću tebe odbaciti da mi ne vršiš službe svešteničke; kad si zaboravio Boga svog, i ja ću zaboraviti sinove tvoje.

⁷ Što se više množiše, to mi više grešiše; slavu njihovu pretvoriću u sramotu.

⁸ Od greha naroda mog hrane se, i lakome se na bezakonje njihovo.

⁹ Zato će biti svešteniku kao narodu; pohodiću ga za puteve njegove i platiću mu za dela njegova.

¹⁰ I oni će jesti, a neće se nasititi; kurvaće se, a neće se množiti; jer prestaše služiti Gospodu.

¹¹ Kurvarstvo i vino i mast oduzima srce.

¹² Narod moj pita drvo svoje, i palica mu njegova odgovara; jer duh kurvarski zavodi ih da se kurvaju odstupivši od Boga svog.

¹³ Navrh gora prinose žrtve, i na humovima kade pod hrastovima, topolama i brestovima, jer im je sen dobar; zato se kurvaju kćeri vaše i snahe vaše čine preljubu.

¹⁴ Neću karati kćeri vaših kad se kurvaju, ni snaha vaših kad čine preljubu; jer se oni odvajaju s kurvama i prinose žrtve s nevaljalim ženama; i narod nerazumni propašće.

¹⁵ Ako se ti kurvaš, Izrailju, neka ne greši Juda; i ne idite u Galgal niti idite u Vet-aven, i ne kunite se: Tako da je živ Gospod.

¹⁶ Jer je Izrailj uporan kao uporna junica; sada će ih pasti Gospod kao jagnje na prostranom mestu.

¹⁷ Jefrem se udružio s lažnim bogovima; ostavi ga.

¹⁸ Piće se njihovo prevrnu, jednako se kurvaju; milo im je: dajte. Braniči su njegovi sramota.

¹⁹ Vetar će ih stegnuti krilima svojim, i oni će se posramiti od žrtava svojih.

⁹ Da ne bude u tebe tuđeg boga, i bogu stranom nemoj se klanjati.

¹ Trubu na usta, i reci: Kao orao ide na dom Gospodnji; jer prestupiše zavet moj i otpadiše se od zakona mog.

² Izrailj će vikati ka meni; Bože moj; poznajemo Te.

³ Izrailj je ostavio dobro; neprijatelj će ga goniti.

⁴ Postavljaju careve, ali ne od mene; podižu knezove, za koje ja ne znam; od srebra svog i od zlata svog grade sebi likove, da se istrebe.

⁵ Ostavilo te je tele tvoje, Samarijo; jarost se moja raspalila na njih; dokle se neće moći očistiti?

⁶ Jer je i ono od Izrailja, načinio ga je umetnik, i nije Bog; tele će samarijsko otići u komade.

⁷ Jer seju vetar, pa će žeti oluju; stabljike neće imati, klica neće dati brašno, da bi i dala, proždreće ga tuđinci.

⁸ Proždreće se Izrailj, biće među narodima kao sud na kome nema miline.

⁹ Jer otidoše k Asircu, divljem magarcu, koji je sam za se; Jefrem naima ljubavnike.

¹⁰ A što naimaše među narodima, ja ću ih sabrati; a veći okusiše malo radi bremena Cara nad knezovima.

¹¹ Što umnoži Jefrem oltare da greši, biće mu oltari na greh.

¹² Napisah mu velike stvari u zakonu svom; ali mu se čine kao nešto tuđe.

¹³ Za žrtve, koje mi prinose, prinose meso, i jedu ga; Gospod ih ne prima; sada će se opomenuti bezakonja njihova i pohodiće grehe njihove; oni će se vratiti u Misir.

¹⁴ Izrailj zaboravi Tvorca svog, i sagradi dvorove, i Juda umnoži tvrde gradove; ali ću pustiti oganj u gradove ovom, i spaliće dvorove onom.