1
Čujte reč Gospodnju, sinovi Izrailjevi, jer Gospod ima parbu sa stanovnicima zemaljskim; jer nema istine ni milosti ni znanja za Boga u zemlji;
2
Zaklinju se krivo i lažu i ubijaju i kradu i čine preljubu, zastraniše, i jedna krv stiže drugu.
3
Zato će tužiti zemlja, i šta god živi na njoj prenemoći će, i zveri poljske i ptice nebeske; i ribe će morske pomreti.
4
Ali niko da se ne prepire ni da koga kori, jer je narod tvoj kao oni koji se prepiru sa sveštenikom.
5
Zato ćeš pasti danju, i s tobom će prorok pasti noću, i pogubiću mater tvoju.
6
Izgibe moj narod, jer je bez znanja; kad si ti odbacio znanje, i ja ću tebe odbaciti da mi ne vršiš službe svešteničke; kad si zaboravio Boga svog, i ja ću zaboraviti sinove tvoje.
7
Što se više množiše, to mi više grešiše; slavu njihovu pretvoriću u sramotu.
8
Od greha naroda mog hrane se, i lakome se na bezakonje njihovo.
9
Zato će biti svešteniku kao narodu; pohodiću ga za puteve njegove i platiću mu za dela njegova.
10
I oni će jesti, a neće se nasititi; kurvaće se, a neće se množiti; jer prestaše služiti Gospodu.
11
Kurvarstvo i vino i mast oduzima srce.
12
Narod moj pita drvo svoje, i palica mu njegova odgovara; jer duh kurvarski zavodi ih da se kurvaju odstupivši od Boga svog.
13
Navrh gora prinose žrtve, i na humovima kade pod hrastovima, topolama i brestovima, jer im je sen dobar; zato se kurvaju kćeri vaše i snahe vaše čine preljubu.
14
Neću karati kćeri vaših kad se kurvaju, ni snaha vaših kad čine preljubu; jer se oni odvajaju s kurvama i prinose žrtve s nevaljalim ženama; i narod nerazumni propašće.
15
Ako se ti kurvaš, Izrailju, neka ne greši Juda; i ne idite u Galgal niti idite u Vet-aven, i ne kunite se: Tako da je živ Gospod.
16
Jer je Izrailj uporan kao uporna junica; sada će ih pasti Gospod kao jagnje na prostranom mestu.
17
Jefrem se udružio s lažnim bogovima; ostavi ga.
18
Piće se njihovo prevrnu, jednako se kurvaju; milo im je: dajte. Braniči su njegovi sramota.
19
Vetar će ih stegnuti krilima svojim, i oni će se posramiti od žrtava svojih.
