¹ Čujte reč Gospodnju, sinovi Izrailjevi, jer Gospod ima parbu sa stanovnicima zemaljskim; jer nema istine ni milosti ni znanja za Boga u zemlji;

² Zaklinju se krivo i lažu i ubijaju i kradu i čine preljubu, zastraniše, i jedna krv stiže drugu.

³ Zato će tužiti zemlja, i šta god živi na njoj prenemoći će, i zveri poljske i ptice nebeske; i ribe će morske pomreti.

⁴ Ali niko da se ne prepire ni da koga kori, jer je narod tvoj kao oni koji se prepiru sa sveštenikom.

⁵ Zato ćeš pasti danju, i s tobom će prorok pasti noću, i pogubiću mater tvoju.

⁶ Izgibe moj narod, jer je bez znanja; kad si ti odbacio znanje, i ja ću tebe odbaciti da mi ne vršiš službe svešteničke; kad si zaboravio Boga svog, i ja ću zaboraviti sinove tvoje.

⁷ Što se više množiše, to mi više grešiše; slavu njihovu pretvoriću u sramotu.

⁸ Od greha naroda mog hrane se, i lakome se na bezakonje njihovo.

⁹ Zato će biti svešteniku kao narodu; pohodiću ga za puteve njegove i platiću mu za dela njegova.

¹⁰ I oni će jesti, a neće se nasititi; kurvaće se, a neće se množiti; jer prestaše služiti Gospodu.

¹¹ Kurvarstvo i vino i mast oduzima srce.

¹² Narod moj pita drvo svoje, i palica mu njegova odgovara; jer duh kurvarski zavodi ih da se kurvaju odstupivši od Boga svog.

¹³ Navrh gora prinose žrtve, i na humovima kade pod hrastovima, topolama i brestovima, jer im je sen dobar; zato se kurvaju kćeri vaše i snahe vaše čine preljubu.

¹⁴ Neću karati kćeri vaših kad se kurvaju, ni snaha vaših kad čine preljubu; jer se oni odvajaju s kurvama i prinose žrtve s nevaljalim ženama; i narod nerazumni propašće.

¹⁵ Ako se ti kurvaš, Izrailju, neka ne greši Juda; i ne idite u Galgal niti idite u Vet-aven, i ne kunite se: Tako da je živ Gospod.

¹⁶ Jer je Izrailj uporan kao uporna junica; sada će ih pasti Gospod kao jagnje na prostranom mestu.

¹⁷ Jefrem se udružio s lažnim bogovima; ostavi ga.

¹⁸ Piće se njihovo prevrnu, jednako se kurvaju; milo im je: dajte. Braniči su njegovi sramota.

¹⁹ Vetar će ih stegnuti krilima svojim, i oni će se posramiti od žrtava svojih.

¹⁷ Odbaciće ih Bog moj, jer Ga ne slušaju, i skitaće se po narodima.

¹ Ne raduj se, Izrailju, veseleći se kao narodi, što se kurvaš odstupivši od Boga svog, miluješ platu kurvarsku po svim gumnima žitnim.

² Gumno i kaca neće ih hraniti, i mast će ih prevariti.

³ Oni neće nastavati u zemlji Gospodnjoj; nego će se vratiti Jefrem u Misir, i oni će jesti nečistotu u asirskoj.

⁴ Neće prinositi Gospodu vina, niti će Mu biti ugodne žrtve njihove, nego će im biti kao hleb onih koji tuže, ko ga god jede oskvrniće se, jer im je hleb za žrtve njihove, neće ući u dom Gospodnji.

⁵ Šta ćete činiti na dan svetkovine i na dan praznika Gospodnjeg?

⁶ Jer gle, otići će pustošenja radi; Misir će ih pribrati, Memfis će ih pogrepsti; zaklade njihove od srebra naslediće kopriva, trnje će im biti u šatorima.

⁷ Dođoše dani pohođenju, dođoše dani plaćanju; poznaće Izrailj; proroci su ludi, bezumni su u kojima je duh, za mnoštvo bezakonja tvog i veliku mržnju.

⁸ Stražar je Jefremov s Bogom mojim, prorok je zamka ptičarska po svim putevima njegovim, mržnja je u domu Boga njegovog.

⁹ Duboko su se pokvarili kao u vreme gavajsko; opomenuće se bezakonja njihova, i pohodiće grehe njihove.

¹⁰ Nađoh Izrailja kao grožđe u pustinji; videh oce vaše kao prve smokve na drvetu u početku njegovom; oni otidoše k Velfegoru, i odvojiše se za sramotom, i postaše gadni kako im beše milo.

¹¹ Jefremova će slava odleteti kao ptica od rođenja i od utrobe i od začetka.

¹² Ako li i othrani sinove svoje, ja ću ih učiniti da budu bez dece, da ne ostane nijedan; i teško njima kad odstupim od njih.

¹³ Jefrem, kad ga gledah, beše kao Tir, posađen na ljupkom mestu; ali će Jefrem izvesti krvniku sinove svoje.

¹⁴ Podaj im, Gospode; šta ćeš im dati? Podaj im utrobu pometljivu i dojke usahle.

¹⁵ Sva je zloća njihova u Galgalu; zato onde mrzim na njih; za zloću dela njihovih izgnaću ih iz doma svog; neću ih više ljubiti: svi su knezovi njihovi odmetnici.

¹⁶ Udaren bi Jefrem; koren im posahnu, neće roditi roda; ako i rode, ubiću mili porod utrobe njihove.

¹⁷ Odbaciće ih Bog moj, jer Ga ne slušaju, i skitaće se po narodima.