9143. Ako vatra izađe. Da ovo označava gnev od osećanja zla, vidi se iz značenja vatre, što je ljubav, ovde zla ljubav i njeno osećanje (o čemu upravo gore, br. 9141. Kaže se osećanje zla, jer se osećanjem označava ono čime se ljubav nastavlja. Da vatra označava gnev od osećanja zla, je zato što je gnev iz ovoga izvora, jer kada se napadne ono što čovek voli, ljutina izbija i kao da gori. Otuda da se gnev opisuje u Reči ognjem, i kaže se da gori, kao u sledećim odlomcima: Podiže se dim od gnjeva njegova, iz usta njegovijeh oganj, koji proždire, i živo ugljevlje odskakaše od njega (Psalam 18:8). Poštuj sina, da se ne razgnjevi, i vi ne izginete na putu svome; jer će se gnjev njegov brzo razgorjeti (Psalam 2:12). Ko će nas ostati kod ognja koji proždire? ko će nas ostati kod vječne žege? (Isa. 33. 14). Za to izli na njih žestoku jarost svoju i silan rat, i zapali ga unaokolo, ali on ne razumije; zapali ga, ali on ne mari (Isa. (42:25). Jer će Jehova doći s ognjem, i kola će mu biti kao vihor, da izlije gnjev svoj u jarosti i prijetnju u plamenu ognjenom (Isa. (66:15). I pogledah, i brzo siđoh s gore, kad je gora gorjela ognjem, jer je Jehova bio gnjevan na nas (Zak. Ponovljeni 9:16, 19). U ovim i mnogim drugim odlomcima, gnev se opisuje ognjem. Gnev se pripisuje Jehovi, to jest, Gospodu, al e on u čoveku (br. 5798, 6997, 8483). (Da se Gospod pokazao na Gori Sinaju Izrailjskom narodu u skladu s njihovom prirodom, stoga u ognju, dimu, i mrkloj tami, vidi br. 6832). Ali neka se zna da je gnev vatra koja izbija iz osećanja zla; dok je revnost vatra koja izbija iz osećanja dobra (br. 4164, 4444, 8598). Stoga se i revnost opisuje vatrom, kao u ovim odlomcima: Jehova Bog tvoj je vatra koa sažiže, Bog revnitelj (Zak. Ponovljeni 4:24). jer će oganj revnosti moje proždrijeti svu zemlju (Sofonija 3:8). (Da je revnost Jehovina je ljubav i milost, i da se naziva gnjevom, jer tako izgleda zločestima kada trpe kaznu za svoje zlo, vidi br. 8875.)