3579. Jehova ti dao rose nebeske, označava od Božanske Istine; i dobre zemlje, označava od Božanskog Dobra. Ovo je jasno iz značenja rose nebeske, koja je istina, o čemu će se govoriti niže; i iz značenja dobre (plodne) , što je dobro (vidi br. 353); budući da su obe stvari Božanske, u najvišem smislu, kada se odnose na Gospoda. S umnožavanjem istina i s oplođavanjem dobra, slučaj je ovakav. Kada Racionalno utiče u Prirodno, ono tamo pokazuje svoje dobro u opštoj formi. Kroz ovo dobro tamo se stvaraju istine, kao što se od tkiva stvara život u čoveku, a koji život raspoređuje ova tkiva prema njihovim svrhama. Ovo dobro, preko ovih isina, sređuje istine po jednom nebeskom redu, i proizvodi dalje dobro, a preko ovoga dobra dalje istine, koje proizilaze otuda. Ovakva se prirodna ideja može oblikovati o istini od dobra, i opet o dobru kroz istinu, čime se formira istina od dobra, i opet dobro od istine, kojim se opet formira istina. Ali duhovnu ideju mogu da formiraju samo oni koji su u drugom životu, jer se tamo ideje formiraju pomoću nebeske svetlosti, u kojoj je inteligencija. (prim. prev. Autor ovde govori o tz ciklusu života, prema kojemu čovek koji zna istinu, pa je i čini, on se obogaćuje dolje više unutrašnjom istinom, koja opet njega vodi da čini dobro koje je dublje prirode, koje dobro opet vodi u još dublju ili višu istinu. Tako ide u beskonačnost, sve d nteligencije i mudrosti anđela najvišega neba). Da rosa označava istinu, SEKCIJA 2 jasno je i iz drugih odlomaka Reči, kao kod Zaharije:-

Nego će usjev biti miran, vinogradova će loza nositi plod svoj, i zemlja će davati rod svoj, i nebo će davati rosu svoju (Zaharija 8:12), govoreći o jednoj novoj Crkvi; vinova loza će davati svoj plod, označava da će Duhovno Crkve , ili istina vere, davati dobro; a zemlja će davati svoj rod, označava da će Nebesko Crkve , ili dobro ljubavi ka bližnjemu, rađati (davati) istinu; rosa koju će nebesa davati, označava ove stvari.

Kod Ageja: Za to što je dom moj pust, i svaki trčite za dom svoj, za to se zatvori nebo da nema rose, i zemlja se zatvori da nema roda njezina Agej 1:9, 10). Rosa nebeska i rod zemaljski, koji se ne daje, stoje za slično.

Kod SEKCIJA 3 , Kod Davida: Kao rosa zori iz utrobe, taka je u tebi mladost tvoja (Psalam 110:3).

Kod Mojsija: blagoslovena da je zemlja njegova od Jehove blagoslovena s neba, s rosom, i iz dubine ozdo (Zak. Ponovljeni 23:13); govoreći o Josipu; blagoslov s nebe označava duhovne stvari (vidi br. 3166), koje su rosa; dubina ozdo označava prirodne stvari.

Kod istoga: Da bi nastavao Izrailj sam bezbrižno, izvor Jakovljev, u zemlji obilnoj žitom i vinom; i nebo će njegovo kropiti rosom (Zak. Ponovljeni 33:28); gde isto tako rosa koja kropi s neba, stoji za duhovne stvari koje pripadaju istini. Rosa, u pravom smislu, SEKCIJA 4 označava istinu od dobra koja dolazi od stanja nevinosti i mira, jer se jutrom ili zorom, kada rosa kropi, označavaju ta stanja (vidi br. 2333, 2405, 2540, 2780). Stoga je i mana u jutro bila rosa koja je padala jutrom, kao što se vidi kod Mojsija: A u jutro pade rosa oko okola; i kad se diže rosa, a to po pustinji nešto okruglo, sitno kao slana po zemlji (Izlazak 16:13, 14). I kad padaše rosa po okolu noću padaše s njom i mana (Brojevi 11:9); mana , jer je bila nebeski hleb, u najvišem smislu označava Gospoda kao Božansko Dobro, . otkuda je Nebesko ljubavi kod ljudi, jer je ovo od Gospodovog Božanskog (vidi br. 276, 680, 1798, 2165, 2177, 3464, 3478). Rosa, u kojoj i s kojom je mana padala, stoji za Božansku Istinu u najvišem smislu, i za duhovnu istinu kod ljudi u relativnom smislu; jutro označava SEKCIJA 5 stanje mira u kojemu se nalaze dobra (vidi br. 92, 93, 1726, 2780, 3170). Pošto rosa označava istinu koja je od dobra ili, što je isto, Duhovno koje je od Nebeskog, stoga se i duhovna istina u Reči upoređuje sa rosom. Jer stvari koje ozanačavaju služe i kao upoređenje stom stvari; kao kod Isaije: Ovako mi reče Jehova: umiriću se i gledaću iz stana svojega, kao vrućina koja suši poslije dažda i kao rosan oblak o vrućini žetvenoj (Isaija 18:4. ; . Ko Ozeja: Što da ti učinim Efraime? Što da ti učinim, Judo? Jer je dobrota vaša kao oblak jutarnji i ko rosa koja u zoru padne, pa je nestane? Osija 6:4; 13:3).

Kod istoga: Raširiće se grane njegove, i ljepota će mu biti kao u masline i miris kao Libanski (14:6).

Kod Miheja: I ostatak će Jakovljev biti usred mnogih naroda kao rosa od Gospoda i kao sitan dažd po travi, koja ne čeka čovjeka niti se uzda u sinove čovječije Mihej 5:7. : Kod Davida: Kao dobro ulje na glavi, koje se stače na bradu, bradu Avramovu, koje se stavi na skut od haljine njegove, kao rosa na Ermonu, koja slazi na gore Sionske. Jer je ondje utvrdio Jehova blagoslov i život do vijeka (Psalam 133:2, 3).

Kod Mojsija: Neka se spusti kao dažd nauka moja, i neka padne kao rosa govor moj, kao sitan dažd na mladu travu i kao krupan dažd na odrslu travu (Zak. Ponovljeni 32:2), ovde rosa stoji za umnožavanje istine od dobra, i za oplođavanje dobra preko istine; a pošto je rosa ta koja čini da polje i vonograd daju plod svako jutro, stoga je dobro samo i istina sama označeno žitom i novim vinom, o čemu će se govoriti u onome što sledi.

2333. Pa sjutra rano kad ustanete pođite svojim putem: da ovo označava utvrđivaje (potvrđivanje) i dobru i istini, može se videti iz značenja ustati u jutro, kao i iz značenja poći. Jutro u Reči označava Gospodovo carstvo, i sve ono što je toga Carstva, te načelno ono označava dobro ljubavi i milosrđa, kao će se potvrditi iz Reči u stihu 15; putem se označva istina, vidi br. 627. Otuda sledi, da pošto su bili u njegovoj kući (čime je označeno da su bli s njim u dobru ljubavi ka bližnjem), oni treba da ustanu i da odu svojim putem, čime je označeno da je on bio utvrđen u dobru i istini (time što su oni proveli noć u njegovoj kući s njim?). Iz ovoga, kao i iz drugih odlomaka u Reči, vidi se koliko je unutrašnji smisao udaljen od slova, i kako je stoga (taj smisao) nevidljiv, osobito u istorijskim delovima Reči, i da se on ne može pokzati osim kad se se svaki izraz posebno objasni u skladu s njegovim stalnim značenjem u Reči. Pa stoga, kada se ideje drže u smislu slova, unutrašnji smisao izleda kao nešto tamno i mračno; a s druge strane, kada se ideje drže u unutrašnjem smislu, smisao slova izgleda kao nešto tamno, a anđelima kao i da ne postoji. Jer anđeli nisu više u svetskim i telesniom idejama, u koje se izrazi u doslovnom smislu menjaju na čudesan način, kada se smisao uzdigne od čoveka, koji čita Reč, u sferu u kojoj su anđeli, to jest, u nebo, i to snagom saobraznosti duhovnih stvari sa svetskim stvarima, i nebeskih stvari sa telesnim stvarima. Ove je saobraznost (korespondencija talna, ali priroda (saobraznosti) tek je sada otkrivena objašnjenjima izraza, imena, i brojeva u njihovom unutrašnjem smislu u Reči. Kako bi se upoznala priroda ove saobraznosti, ili, što je isto, kako svetske i telesne ideje prelaze u saobrazne duhovne i nebeske ideje, kada se uzdignu u nebo; a tome kao primeri mogu da posluže izrazi jutro i put. Kad se čita (reč) jutro, kao u stihu pred nama, pa sjutra rano, anđeli ne oblikuju ideju jutra u prirodnom danu, nego ideju jutra u duhovnom smislu, kao što je ideja kod Samuila: I biće kao svjetlost jutarnja kad sunce izlazi jutrom bez oblaka, i kao trava koja raste iz zemlje od svjetlosti iza dažda (23:4). I kod Danila: I reče mi: do dvije tisuće i dvije stotine dana i noći; a rečena utvara o danu i noći istina je Danijel 8:14, 26). Tako, oni umesto jutra opažaju Gospoda, ili Njegovo carstvo, ili nebeske stvari ljubavi i milosrđa, i to sa razlikama u nizovim stvari o kojima se govori u Reči koja se čita. Na sličan način, kad se pojavi izraz put, kao ovde, svojim putem, annđeli ne oblikuju ideju o nekom putu, već drugu ideju koja je duhovna i nebeska, naime, sličnu onoj kod Jovana, gde je Gospod rekao: Ja sam put i istina, Jovan 14:6. , i kod Davida: Pokaži mi, o Jehova, puteve svoje, i nauči me hodati stazama tvojim Psalam 25:4, 5); i kod Isaije: S kim se je dogovarao, i ko ga je urazumio i naučio putu suda, i naučio ga znanju i pokzao mu put razuma? (Isaija 40:14. ; tako, oni umesto puta opažaju istinu, i to kako u proročkim tako i u istorijskim delovima Reči. Jer se anđeli ne brinu za istorijske iskaze u Reči, jer ovi ne odgovaraju njihovim idejama, pa imesto toga, oni opažaju stvari koje se odnose na Gospoda i Njegovo carstvo, a što sledi u unutrašnjem smislu lepim redom i u poveznim nizovima. Zbog toga, kao i stoga da bi Reč bila i za anđele, svi istorijski prikazi nešto pretstavljaju, i svaka reč označava ovakve stvari, što je nešto posebno za Reč, za razliku od svih ostalih spisa.