¹ Kad Jefrem govoraše, beše strah; beše se uzvisio u Izrailju; ali se ogreši o Vala, te umre.

² I sada jednako greše i grade sebi lijući od srebra svog po razumu svom likove, koji su svi delo umetničko, a oni govore za njih: Ljudi koji prinose žrtve neka celuju teoce.

³ Zato će biti kao oblak jutarnji i kao rosa koja u zoru padne, pa je nestane, kao pleva, koju odnosi vetar s gumna, i kao dim iz dimnjaka.

⁴ A ja sam Gospod Bog tvoj od zemlje misirske, i Boga osim mene nisi poznao, i osim mene nema ko bi spasao.

⁵ Ja te poznah u pustinji, u zemlji zasušenoj.

⁶ Imajući dobru pašu behu siti; ali čim se nasitiše, ponese se srce njihovo, zato me zaboraviše.

⁷ Zato ću im biti kao lav, kao ris vrebaću ih na putu.

⁸ Srešću ih kao medvedica kojoj uzmu medvediće, i rastrgaću im sve srce njihovo i izješću ih onde kao lav; zverje poljsko raskinuće ih.

⁹ Propao si, Izrailju; ali ti je pomoću meni.

¹⁰ Gde ti je car? Gde je? Neka te sačuva u svim gradovima tvojim; gde li su sudije tvoje, za koje si govorio: Daj mi cara i knezove?

¹¹ Dadoh ti cara u gnevu svom, i uzeh ga u jarosti svojoj.

¹² Svezano je bezakonje Jefremovo, ostavljen je greh njegov.

¹³ Bolovi kao u porodilje spopašće ga, sin je nerazuman, jer ne bi toliko vremena ostao u utrobi.

¹⁴ Od groba ću ih izbaviti, od smrti ću ih sačuvati; gde je, smrti, pomor tvoj, gde je, grobe, pogibao tvoja? Kajanje će biti sakriveno od očiju mojih.

¹⁵ Rodan će biti među braćom svojom; ali će doći istočni vetar, vetar Gospodnji, koji ide od pustinje, i usahnuće mu izvor, i studenac će mu zasušiti; on će odneti blago od svih dragih zaklada.

¹⁶ Samarija će opusteti, jer se odmetnu od Boga svog; oni će pasti od mača, deca će se njihova razmrskati i trudne žene njihove rasporiti.

¹ Čujte, sveštenici, i pazi, dome Izrailjev, i slušaj, dome carev, jer je vama sud, jer ste zamka u Mispi i mreža razapeta na Tavoru.

² Iz potaje klaše one koji zalaze; ali ću ih ja pokarati sve.

³ Ja poznajem Jefrema i Izrailj nije sakriven od mene; jer se sada kurvaš, Jefreme, Izrailj se oskvrni.

⁴ Ne upravljaju dela svojih da se vrate k Bogu svom; jer je duh kurvarski u njima i ne znaju Gospoda.

⁵ I ponositost Izrailjeva svedoči mu u oči; zato će Izrailj i Jefrem pasti za bezakonje svoje, pašće i Juda s njima.

⁶ Ići će s ovcama svojim i s govedima svojim da traže Gospoda, ali Ga neće naći; uklonio se je od njih.

⁷ Izneveriše Gospoda, jer izrodiše tuđe sinove; zato će ih proždreti mesec dana s dostojanjem njihovim.

⁸ Trubite u rog u Gavaji, u trubu u Rami; vičite u Vet-avenu: za tobom, Venijamine!

⁹ Jefrem će opusteti u dan kara; objavih među plemenima Izrailjevim šta će zacelo biti.

¹⁰ Knezovi su Judini kao oni koji premeštaju među; izliću na njih kao vodu jarost svoju.

¹¹ Jefremu se čini nasilje, satrven je sudom, jer od svoje volje otide za zapovešću.

¹² Zato ću ja biti Jefremu kao moljac i kao crv domu Judinom.

¹³ I Jefrem vide bolest svoju i Juda svoju ranu, i otide Jefrem k Asircu, i Juda posla k caru koji bi ga branio; ali vas on ne može isceliti niti će vas oprostiti rane vaše.

¹⁴ Jer ću ja biti kao lav Jefremu, kao lavićdomu Judinom; ja, ja ću zgrabiti, i otići ću, odneću i niko neće izbaviti.

¹⁵ Otići ću i vratiću se na svoje mesto dokle ne priznaju svoju krivicu i potraže lice moje; kad budu u nevolji tražiće me.

⁶ Pazio sam i slušao, ne govore pravo, nema nikoga da se kaje za zlo svoje, da reče: Šta učinih? Svaki je okrenuo svojim trkom, kao konj kad nagne u boj.