Унутрашње значење „крви“ помало је зезнуто, јер Сведенборг даје два значења која се чине сасвим различита.

У већини случајева, Шведскаборг повезује крв са Божанском истином - Господово схватање природе човечанства и његовог односа са Господом. Али у неким случајевима, нарочито када се говори о првој половини Постања, Списи везују крв за стање бриге или љубав према ближњем.

За то се не нуди апсолутно објашњење, али вреди напоменути да крв има бројне облике у телу - понекад носи хранљиве састојке и кисеоник, понекад отпадне производе, а понекад хранљиве материје и угљен-диоксид. Дакле, није неразумно да крв има различита значења у различитим контекстима.

Такође је могуће да је разлика у томе што се у првој половини Постања углавном ради о томе што се назива Древна црква. Друга велика црква на земљи, Древна црква била је усредсређена на истину од Господа, што ју је довело у стање љубави према ближњем. Може бити да у представљању Божанске истине каква је била позната Древној Цркви, крв такође представља израз истине као стање бриге за друге.

(Odkazy: Apokalipsi Otkrivenoj 379, 730; Nebeske tajne 374 [1-2], 1001, 1005, 4770, 5120 [5], 7317, 7326, 9127, 9300 [2], 9410 [5-6])

379. I ubijeliše haljine svoje u krvi jagnjetovoj, znači: 'Gospod ih je, takođe, očistio od obmana od zla putem istina, i na taj način ih je On reformisao'. Postoje zla od obmana, i, tako isto, obmane od zla; zla od obmana su prisutna kod onih, koji, na osnovu svoje religije, veruju da ih zla (koja su činili) ne mogu osuditi, pod uslovom da verbalno priznaju da su grešnici; dok su, pak, obmane od zla prisutne kod onih, koji, sami u sebi, potvrđuju zlo. Pod izrazom „haljine“ se na ovom mestu označavaju opšte istine iz Reči, koje sačinjavaju njihove verske principe, kao što je to već rečeno u prethodnom tekstu (br. 378). Kaže se, „I ubijeliše haljine svoje u krvi jagnjetovoj“, s obzirom na to da se pojam „ubijeliše“ predicira istinama (br. 167, 231, 232); dakle, označava se da su se istinama očistili od obmana. Takođe, gore pomenuti izraz znači da ih je, na taj način, Gospod reformisao; jer sve one, koji su se borili protiv zla u svetu, i verovali u Gospoda, nakon njihovog odlaska iz sveta, Gospod počinje da podučava, istine ih izvlače iz obmana njihove religije, i oni, na taj način, bivaju reformisani. Razlog leži u tome što oni, koji izbegavaju zla kao grehe, bivaju u dobru života; opet, dobro života želi istine, priznaje ih, i prihvata; a zlo života nikad ne želi istine, niti ih prihvata. Veruje se da se, putem izraza „u krvi jagnjetovoj“, ovde, kao i u drugim delovima Reči, reprezentuje Gospodnje stradanje na krstu; a stradanje na krstu bilo je poslednje iskušenje, kojim je Gospod u potpunosti pobedio paklove, i u potpunosti proslavio Svoje Ljudsko, čime je spasao čoveka; videti podrobnije o tome u delu "Nauk Novog Jerusalima o Gospodu" (br. 12-14, 15-17; 6, takođe, i u prethodnom tekstu, br. 67). Pošto je Gospod, na taj način, u potpunosti proslavio Svoje Ljudsko, te je Ono postalo Božansko, stoga se pod Njegovim „tijelom“ i „krvlju“ ne može podrazumevati ništa drugo do - Božansko u Njemu, i od Njega; pojam „tijelo“ reprezentuje Božansko dobro Božanske ljubavi; opet, pojam "krv" reprezentuje Božansku istinu iz tog dobra.

[2] Izraz "krv" pominje se na mnogim mestima u Reči, i svuda označava, u duhovnom smislu, Božansku istinu Gospodnju, koja jeste, takođe, Božanska istina Reči; a, u suprotnom smislu, pojam "krv" reprezentuje Božansku istinu Reči krivotvorenu ili oskrnavljenu, kao što se može videti iz odlomaka koji će uskoro da uslede u ovom tekstu. Najpre treba naglasiti da pojam „krv“ označava Božansku istinu Gospoda ili Reči, što se jasno manifestuje iz sledećeg: naime, Gospodnja krv imenovana je putem izraza „krv zavjeta“, a „zajvet“ jeste - konjunkcija, koju Gospod ostvaruje Svojom Božanskom istinom; kao kod Zaharije: A ti, za krv zavjeta tvojega puStih sužnje tvoje iz jame, gdje nema vode. (Zah. 9:11). I u Mojsiju: I dođe Mojsije, i kaza narodu sve riječi Gospodnje i sve zakone. I odgovori narod jednijem glasom i rekoše: činićemo sve što je rekao Gospod. I napisa Mojsije sve riječi Gospodnje, i ustavši rano načini oltar pod gorom i dvanaest stupova za dvanaest plemena Izrailjevih. I posla mladiće između sinova Izrailjevih, koji prinesoše žrtve paljenice i prinesoše teoce na žrtve zahvalne Gospodu. I uzevši Mojsije polovinu krvi, metnu u zdjele, a polovinu krvi izli na oltar. I uze knjigu zavjetnu i pročita narodu. A oni rekoše: što je god rekao Gospod činićemo i slušaćemo. A Mojsije uze krv, i pokropi njom narod, i reče: evo krv zavjeta, koji učini Gospod s vama za sve riječi ove. (Izl. 24:3-8). I uze čašu i davši hvalu dade im govoreći: pijte iz nje svi; Jer je ovo krv moja novoga zavjeta koja će se proliti za mnoge radi otpuštenja grijeha. (Mat. 26:27-28; Marko 14:24; Luka 22:20). Izraz „krv moja novoga zavjeta“ ili, jednostavno, pojam "zavjet" ne reprezentuje ništa drugo do - Reč (koja se naziva izrazima „zavjet“ i „savez“, i to: Stari i Novi), dakle, reprezentuje Božansku istinu u njoj.

[3] Budući da izraz „krv“ označava ono, što smo upravo gore opisali u našem tekstu, u Reči se kaže da im je Gospod dao vino, govoreći: „Jer je ovo krv moja novoga zavjeta“; opet, pojam „vino“ označava - Božansku istinu (br. 316); takođe se zbog toga vino imenuje izrazom „krv grožđa“, te se kaže: „i pio si vino, krv od grožđa“. (1. Mojsijeva 49:11; 5. Mojsijeva 32:14). To se iznova može videti iz ovih Gospodnjih reči: A Isus ime reče: zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete tijela sina čovječijega i ne pijete krvi njegove, nećete imati života u sebi. Koji jede moje tijelo i pije moju krv ima život vječni, i ja ću ga vaskrsnuti u pošljednji dan: Jer je tijelo moje pravo jelo i krv moja pravo piće. Koji jede moje tijelo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu. (Jovan 6:53-56). Može se jasno videti da se ​​ovde pod pojmom „krv“ podrazumeva Božanska istina, s obzirom na to da je rečeno da onaj, koji pije, zadobija život, i još, da prebiva u Gospodu, i da Gospod prebiva u njemu. U crkvi je moguće steći saznanje o tome da Božanska istina i život po njoj utiču na zadobijanje života i konjunkciju sa Gospodom, kao i da istovetna stvar biva potvrđena Svetom večerom..

[4] Budući da izraz „krv“ označava Božansku istinu Gospodnju, koja je ujedno i Božanska istina Reči, a ona ne predstavlja ništa drugo do - Stari i Novi zavet (ili: Savez), stoga je krv predstavljala najveću svetinju od svih korespondencija u Izraelskoj crkvi, u kojoj su sve postojeće stvari, bez izuzetka, bile korespondencije duhovnih stvari; kao što se može videti na raznim mestima u Reči: I neka uzmu krvi od njega i pokrope oba dovratka i gornji prag na kućama u kojima će ga jesti. A krv ona biće vam znak na kućama, u kojima ćete biti; i kad vidim krv, proći ću vas, te neće biti među vama pomora, kad stanem ubijati po zemlji Misirskoj. I uzmite kitu isopa i zamočite je u krv, koja će biti u zdjeli, i pokropite gornji prag i oba dovratka krvlju, koja će biti u zdjeli, i nijedan od vas da ne izlazi na vrata kućna do jutra (Izl. 12:7, 13, 22). Krvlju žrtve paljenice treba poškropiti oltar, temelje oltara, Arona, njegove sinove i odeću (Izl. 29:12, 16, 20-21; Lev. 1:5; 11, 15; 3:2, 8, 13; 4:25, 30, 34; 5:9; 8:15, 24; 17:6; Broj. 18:17; 5. Mojs. 12:27). Takođe treba poškropiti krv žrtve paljenice na zavesama koje su iznad kovčega, na zaklopcu, i na rogovima oltara na kome se kadi mirisima (Lev. 4:6, 7, 17-18; 16:12-15).

[5] Ista stvar je označena i pomoću izraza "krvlju jagnjetovom" u sledećem odlomku iz Otkrivenja: I posta rat na nebu. Mihailo i anđeli njegovi udariše na aždahu, i bi se aždaha i anđeli njezini. I oni ga pobijediše krvlju jagnjetovom i riječju svjedočanstva svojega, i ne mariše za život svoj do same smrti. (Otkr. 12:7, 11). Jer nije moguće pretpostaviti da su Mihailo i njegovi anđeli mogli pobediti aždahu nečim drugim do - Božanskom istinom Gospodnjom iz Reči; to stoga, jer nebeski anđeli uopšte ne mogu misliti ni o kakvoj konkretnoj krvi; niti mogu da misle na Gospodnje stradanje, već misle na Božansku istinu, kao i na Njegovo vaskrsenje. Zbog toga, u istom času u kome čovek formira misao o Gospodnjoj krvi, anđeli, istovremeno, umesto krvi opažaju Njegovu Božansku istinu; a kad čovek, pak, pomisli na Gospodnje stradanje, oni najpre opažaju Njegovo proslavljanje, a potom i samo Njegovo vaskrsenje. Mnogobrojna iskustva su mi omogućila ovu spoznaju.

[6] Da pojam „krv“ označava Božansku istinu, takođe je očigledno iz ovih reči u Davidu: Biće milostiv ništemu i ubogom, i duše će jadnima spasti. Od prijevare i nasilja iskupiće duše njihove, i skupa će biti krv njihova pred očima njegovima. Oni će dobro živjeti, i donijeće mu zlato iz Šave; i svagda će se moliti za njega, i svaki će ga dan blagosiljati. (Ps. 72:13-15). Izraz „skupa će biti krv njihova pred očima njegovima“ jeste reprezentacija Božanske istine u njima; izraz "zlato iz Šave" reprezentuje mudrost otuda. U Jezekulju: Ti, dakle, sine čovječji, ovako govori Gospod Gospod, reci pticama, svakojakim pticama i svijem zvijerima poljskim: skupite se i hodite, saberite se sa svijeh strana na žrtvu moju, koju koljem za vas, na veliku žrtvu na gorama Izrailjevijem, i ješćete mesa i pićete krvi; Ješćete mesa junačkoga i pićete krvi knezova zemaljskih, ovnova, jaganjaca i jaraca i telaca, sve ugojene stoke Vasanske. I ješćete pretiline da ćete se nasititi, i pićete krvi da ćete se opiti od žrtava mojih što ću vam naklati. I nasitićete se za mojim stolom konja i konjika, junaka i svakojakih vojnika, govori Gospod Gospod. I pustiću slavu svoju među narode, i svi će narodi vidjeti sud moj koji ću učiniti i moju ruku koju ću dignuti na njih. (Jezek. 39:17-21). Ovde se pod pojmom „krv“ ne može podrazumevati konkretna, materijalna krv, budući da se kaže: „pićete krv knezova zemaljskih“; i još: „i pićete krv da ćete se opiti“. Međutim, istinski smisao Reči rezultira kada se pod „krvlju“ razume - Božanska istina. Takođe se na ovom mestu obrađuje i Gospodnja crkva, koju je On hteo da uspostavi među neznabošcima.

[7] Drugo: da pojam „krv“ označava Božansku istinu, može se jasno videti iz njegovog suprotnog značenja, u kome, naime, pojam "krv" označava Božansku istinu Reči krivotvorenu ili oskrnavljenu, kao u sledećim odlomcima: Ko hodi u pravdi i govori što je pravo; ko mrzi na dobitak od nasilja; ko otresa ruke svoje da ne primi poklona; ko zatiskuje uši svoje da ne čuje za krv, i zažima oči svoje da ne vidi zla; (Isa. 33:15). Potireš lažljivce; na krvopioce i lukave mrzi Gospod. (Ps. 5:6). I ko ostane u Sionu i ko još bude u Jerusalimu, zvaće se svet, svaki ko bude zapisan za život u Jerusalimu, Kad Gospod opere nečistotu kćeri Sionskih i iz Jerusalima očisti krv njegovu duhom koji sudi i sažiže. (Isa. 4:3-4). Oko te ne požali da ti učini što od toga i da ti se smiluje; nego ti bi bačena u polje, jer bijaše mrska duša tvoja onoga dana kad si se rodila. I idući mimo tebe i vidjevši te gdje se valjaš u svojoj krvi, rekoh ti: da si živa u svojoj krvi! i opet ti rekoh: da si živa u svojoj krvi! (Jezek. 16:5-6, 9, 22, 36, 38). Ali bi za grijehe proroka njegovijeh i za bezakonja sveštenika njegovijeh, koji proljevahu krv pravedničku usred njega. Lutahu kao slijepci po ulicama, kaljaju se krvlju, koje ne mogahu da se ne dotiču haljinama svojim. (Pl. Jer. 4:13-14). Jer će obuća svakoga ratnika koji se bije u graji i odijelo u krv uvaljano izgorjeti i biti hrana ognju. (Isa. 9:5). I jošte na skutovima tvojim nalazi se krv siromaha pravijeh; ne nalazim kopajući, nego je na svjema njima. (Jer. 2:34). Zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oči svoje od vas; i kad množite molitve, ne slušam; ruke su vaše pune krvi. Umijte se, očistite se, uklonite zloću djela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti. (Isa. 1:15-16). Jer su ruke vaše oskvrnjene krvlju i prsti vaši bezakonjem; usne vaše govore laž i jezik vaš izriče opačinu. Noge im trče na zlo i brze su na proljevanje krvi prave; misli su njihove bezakonje; na putovima je njihovijem pustoš i rasap. (Isa. 59:3, 7). Jer, gle, Gospod izlazi iz mjesta svojega da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo, i zemlja će otkriti krvi svoje niti će više pokrivati pobijenijeh svojih. (Isa. 26:21). A koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji vjeruju u ime njegovo, Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje tjelesne, ni od volje muževlje, nego od Boga. (Jovan 1:12-13). I u njemu se nađe krv proročka i svetijeh, i sviju koji su pobijeni na zemlji. (Otkr. 18:24). I drugi anđeo izli čašu svoju u more; i posta krv kao od mrtvaca, i svaka duša živa umrije u moru. I treći anđeo izli čašu svoju na rijeke i na izvore vodene; i posta krv. (Otkr. 16:3-4; Isa. 15:9; Ps. 105:29). Idi ujutru k Faraonu. Gle, on će izaći na vodu, pa stani prema njemu na obali, a štap koji se bio prometnuo u zmiju uzmi u ruku. I učiniše Mojsije i Aron kako im zapovjedi Gospod; i podigav Aron štap svoj udari po vodi koja bješe u rijeci pred Faraonom i slugama njegovijem. I sva voda što bješe u rijeci prometnu se u krv. (Izl. 7:15, 20). Sunce će se pretvoriti u tamu i mjesec u krv prije nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji. (Joil 2:31). I vidjeh kad otvori šesti pečat, i gle, zatrese se zemlja vrlo, i sunce posta crno kao vreća od kostrijeti, i mjesec posta kao krv (Otkr. 6:12). Na ovim mestima, kao i na mnogim drugim, pojam „krv“ označava istinu Reči, koja je krivotvorena, a takođe i oskrnavljena; to se još očiglednije može videti ukoliko se svi pomenuti odlomci iz Reči čitaju po redu, jedan za drugim. Budući da se, kako je već rečeno, pod „krvlju“, u suprotnom smislu, označava istina Reči, koja je krivotvorena, a takođe i oskrnavljena, očigledno je da se pod „krvlju“, u pravom smislu, označava istina Reči koja nije krivotvorena.