756. Da sve se ustave nebeske otvoriše znači krajnje iskušavanje volje, jasno je iz onoga što je već rečeno o iskušenjima: da ih ima dve vrste, jedna u odnosu na razum, a druga u odnosu na volju, te da su prva relativno laka, a druga teška. A jasno je i po tome što se do sada govorilo o iskušenjima razuma. Isto tako, jasno je i po značenju ustave, naime, da su to požude i njihove obmane, kao pre u stihu 18, a jasno je i iz sledećih odlomaka u Reči.

Kod Jezekilja:

Jer ovako veli Gospod Jehova: Kad te učinim pustijem gradom kao što su gradovi u kojima se ne živi, kad pustim na te bezdanu, i velika te voda pokrije. (Jezekilj 26:19).

Ovde bezdana i velika voda označavaju krajnje iskušavanje.

Kod Jone:

Optekoše me vode do duše, bezdana me opkoli, sita omota mi se oko glave. (Jona 2:6)

I ovde vode i bezdana označavaju krajnje iskušavanje.

Kod Davida:

Bezdana bezdanu dozivlje glasom slapova tvojih; sve vode tvoje i svi vali tvoji na mene navališe. (Psalam 42:7)

I ovde na sličan način bezdan predstavlja najteže iskušenje. Ponovo:

Ukorio je Crveno more, i isušio ga; učini te su hodili po bezdanu kao u pustinji, i sačuva ih od ruke koja ih omrznu, i otkupi ih iz ruke neprijateljske, i vode pokriše njihove protivnike. (Psalam 111:9)

Ovde bezdan označava iskušenja u pustinji. U drevna vremena pakao se označavao bezdanom; a fantazije i laži upoređivali su se s vodama i rekama, kao i s dimom iz bezdana. A neke vrste pakla i izgledaju tako, kao bezdani i mora; o kojima će po Gospodovoj Božanskoj milosti biti govora kasnije. Iz takvog pakla dolaze zli duhovi koji uništavaju, kao i oni koji iskušavaju čoveka, a isto tako i njihove izmišljotine ili fantazije, koje oni kao da ulivaju, i požude kojima raspaljuju čoveka; sve je to slično poplavama i isparenjima koja otuda dolaze. Jer, kao što je već rečeno, preko zlih duhova čovek je povezan s paklom, a preko anđela s Nebom. Stoga, kada je rečeno sve ustave nebeske otvoriše se, znači upravo to. Da se pakao naziva bezdanom i da se prljava isparenja nazivaju rekama, jasno je kod Jezekilja:

Ovako veli Gospod Jehova: U koji dan siđe u grob, učinih žalost, pokrih bezdanu njega radi, i ustavih rijeke njezine, i velika voda stade, i rascvijelih za njim Liban, i sva drveta poljska uvenuše za njim. (Jezekilj 31:15).

Pakao se naziva dubinom ili bezdanom kod Jovana (Otkrivenje 9:1, 2, 11; 11:7; 17:8; 20:1, 3).

18. Bezdan su požude nepreporođenog čoveka, kao i obmane iz njih, od kojih je on sastavljen i u koje je uronjen. Nemajući svetlosti, u ovome stanju on je kao bezdan ili nešto tamno i zbrkano. Ovakve osobe se nazivaju i dubinama morskim u mnogim delovima Reči pre nego li je čovek preporođen, kao kod Isaije:

Probudi se, probudi se, obuci se u silu, mišico Gospodnja, kao u staro vrijeme. Nijesi li ti isušila more, vodu bezdana velikoga, od dubine morske načinila da prođu izbavljeni? Tako oni koje iskupi Gospod neka se vrate. (Izaija 51:9-11).

Viđen iz Neba, takav čovek izgleda kao crna masa lišena života. Sličnim izrazima označava se i čovekovo čiščenje, o kojem se često govori kod proroka i koje prethodi preporodu; jer pre nego što čovek može da vidi ono što je istinito i pre nego što na njega deluje dobro, kod njega treba da se ukloni ono što sprečava i usporava primanje; tako stari čovek mora da umre pre nego li se novi začne.