755. Da se sa šest stotina godina, dva meseca, sedamaestog dana prikazuje drugo stanje iskušavanja, to sledi iz onoga što je do sada rečeno; jer se od stiha 6 do 11 govori o prvom stanju iskušenja koje se odnosi na razum. A sada, pošto se govori o drugom stanju odnosno o volji, to je razlog da se njegovo doba opet pominje. Pre je bilo rečeno da je on bio sin od šest stotina godina, a ovde da je Potop stigao kada je njemu bilo šest stotina godina i dva meseca, sedamnaestog u mesecu. Niko ne bi pomislio da se godinama Nojevog života, mesecima i danima posebno označava stanje iskušavanja u pogledu volje. Ali kako je rečeno, takav je bio način govora i pisanja pradrevnih ljudi, a posebno su uživali da odrede vreme i imena, i da na taj način stvore priču sličnu pravoj istoriji; i u tome se sastojala njihova mudrost. Bilo je pokazano u stihu 6 da šest stotina godina ne označava ništa drugo nego prvo stanje iskušenja, a to je i ovde označeno sa šest stotina godina; ali da bi se obeležilo drugo stanje iskušenja, dodati su meseci i dani; i zaista, dva meseca ili drugi mesec označava samu borbu, što je jasno iz značenja broja dva u drugom stihu ovoga poglavlja, gde je pokazano da znači isto što i broj šest, to jest rad i borbu, a tako isto i odagnavanje. Ali broj sedamaest predstavlja kako početak, tako i kraj iskušenja, jer je složen iz broja sedam i deset. Kada ovaj broj označava početak iskušenja, tu se uključuju dani do sedmog ili nedelja od sedam dana; a da to znači početak iskušenja, bilo je pokazano u stihu 4 ovoga poglavlja. Ali kada označava kraj iskušenja, u stihu 4 poglavlja 8, tada je sedam sveti broj, kojem je dodato deset, jer taj broj predstavlja ostatke bez kojih čovek ne može biti ponovo rođen. Da broj sedamnaest označava početak iskušavanja, jasno je kod proroka Jeremije, kada mu je naređeno da kupi polje svog brata od ujaka Hanamiela, koji je živeo u Anatotu i kome je odbrojao novac, sedamaest šekela srebra (Jeremije 30:9).

Da je taj broj isto tako označavao vavilonsko sužanjstvo, koje predstavlja iskušavanje vernih i uništenje nevernih, pa tako u isto vreme i početak i kraj iskušavanja ili oslobađanje, to je jasno iz onoga što sledi u istom poglavlju – sužanjstvo u stihu 36, a oslobađanje u stihu 37 i sledećim stihovima. Taj broj se ne bi pojavio u proročanstvu da nije, kao i ostale reči, skrivao tajno značenje. Da sedamnaest označava početak iskušavanja, isto tako je jasno i po životnom dobu Josipa, koji je bio sin od sedamnaest godina kada je bio poslat svojoj braći i prodat u Egipat (Knjiga Postanja 37:2). To što je bio prodat u Egipat ima slično značenje, što će biti po Gospodovoj Božanskoj milosti pokazano u objašnjenju toga poglavlja. Tamo istorijski događaji predstavljaju nešto što se odigralo onako kako je opisano; ali ovde su istorijski događaji složeni ili komponovani, jer se nisu odigrali onako kako su prikazani u doslovnom smislu. Pa ipak, stvarni događaji govore o tajnama Neba, to jest svaka reč posebno, isto kao i kod izmišljenih istorija. To mora da izgleda čudno, jer gde god se istorijska činjenica pojavi, um se drži slova i ne može se odvojiti od njih, pa tako čovek misli da se pod tim ništa drugo ne smatra. No da postoji neki unutrašnji smisao u kojem obitava sam život Reči, a ne u slovima koja su mrtva bez unutrašnjeg smisla, to mora da je jasno svakom inteligentnom čoveku. Bez svog unutrašnjeg smisla, kako bi se bilo koja tvrdnja u Reči razlikovala od istorije koju piše neki svetovni pisac? I od kakve bi onda koristi bilo znati Nojevo doba, i mesec i dan kada se dogodio Potop, kada to ne bi sadržavalo neku nebesku tajnu? Ima li nekog ko ne vidi kako reči: I u taj dan razvališe se svi izvori velikoga bezdana, i otvoriše se ustave nebeske, predstavljaju proročanstvo? Da ne pominjemo druga slična zapažanja.