6348. Jer si stao na postelju oca svojega. Da ovo označava, da stoga što se odvojio od ljubavi prema bližnjemj, ima prljavu vezu, vidi se iz začenja stao na postelju oca svojega, što je biti povezan na prljav način, naime, da vera odvojena od ljubavi prema bližnjemu ima ovo značenje. Jer ako vera u doktrini ili u razumu, ovde pretstavljena Rubenom, nije uvdedna u dobro i s njim povezana, ona se ili izgubi ili postaje ništavna, ili se poveže sa zlom i obmanom, što je označeno prljavom vezom, jer tada [vera/postaje profanisana (oskrvnuta). Da je ovako, može se videti iz toga što vera može da ima svoje stanište samo u dobru, pa ako nema svoga staništa, poništava se, ili se povezuje sa zlom. To se jasno vidi po onima u drugom životu kojisu bili u veri samoj i ne u ljubavi prema bližnjemu, jer se njihova vera tamo razaspe, a ako se bila povezala sa zlom, tada je njihova sudbina kao i onih koji su izvršili profanaciju. 2 U Reči, preljube, u unutrašnjem smislu, označavaju preljube dobra , a kurvarstva označavaju krivotvorenje istine (vidi br. 2466, 3399); dok se prljava povezivanja nazivaju zabranjenim stepenima [srodstva] (vidi Levitska 18:6-24), gde se nabrajaju razne vrste profanacije (prim. prev zabranjeni telesni odnos sa srodnicima). Da se i ovde označava profanacija dobra kroz odvojenu veru, može se videti gore (br. 4601), gde se govori o ovom Rubenovom zlom delu. 3 Slučaj sa verom samom, odvojenom od ljubavi prema bližnjem, ovakav je. Ako se poveže sa zlom (što se dešava onda kada neko prvo veruje istinu vere, i kada prvo živi po njoj, a posle je osporava i živi suprotno njoj), tada je ona profanisana (oskrvnuta); jer tada se prvo istina vere i dobro ljubavi prema bližnjem ukorene u unutrašnje (čovekovo) preko doktrine i života, a posle se uzimaju odatle i povezuju sa zlom. U drugom životu najteža sudbina čeka one kod koji se ovo desi; jer se u takvom čoveku dobro ne može odvojiti od zla. A u drugom životu oni se drže odvojeno; i kod ovakvog čoveka nema više nikakvih ostataka koji su bili pohranjeni u njegovom unutrašnjem, jer su potpuno nestali zbog zla. Pakao ovakvih je na levo na velikoj udaljenosti, a oni koji su tamo, pred anđelima izgledaju kao kosturi, skoro bez ikakvog života. Kako bi sprečio profanaciju dobra i istine, čoveka koji je takav da ne može da se nanovo rodi, njega Gospod odvaja od vere i ljubavi ka bližnjemu i dopušteno mu je da bude u zlu i u obmani , jer tada ne može da vrši profanaciju. (Vidi što je rečeno i pokazano o profanaciji, br. 301-303, 4289, 4601).

1059. Ovo je znak zavjeta koji sam učinio između Sebe i svakoga tijela na zemlji. Da to znači kako prisustvo Gospodovo nije samo u ljubavi prema bližnjemu kod čoveka Crkve nego i kod čoveka van Crkve, jasno je iz značenja svakoga tijela, da je to svaki čovek, pa stoga ceo ljudski rod. Da se ovde misli na ceo ljudski rod, kako u Crkvi tako i van nje, jasno je ne samo iz onoga što se kaže svako tijelo nego i iz onoga što je rečeno ranije, svaka živa duša u svakom tijelu, a to je još jasnije ako se doda svako tijelo koje je na zemlji. Da je Gospod prisutan u ljubavi prema bližnjemu van Crkve kod onih koji se nazivaju narodima, isto kao što je prisutan u ljubavi prema bližnjemu kod onih koji su unutar Crkve, već je bilo govora (stav 932, 1032). On je čak I prisutniji, zato što kod njih nema tako velikog oblaka u njihovom intelektualnom delu kao što je to uglavnom kod onih koji se nazivaju hrišćanima. Jer narodi ne znaju ni za Reč niti za Gospoda, a to znači ne znaju šta je istina vere; pa stoga ne mogu biti toliko protivni Gospodu i istini vere. Otuda njihov oblak nije nešto što se protivi Gospodu i istini vere; a takav oblak se može lako razagnati kada se prosvetle. A oblak hrišćana je protivan Gospodu i protivan istinama vere, i gust do zatamnjenja. A kada postoji mržnja umesto ljubavi prema bližnjemu, tada je to gust mrak. A još je gušći kod onih koji obesvete istine vere, a to se ne može desiti neznabošcima jer žive u neznanju o istinama vere. Niko ne može obesvetiti nešto čiju prirodu ne poznaje i nešto za šta ne veruje da postoji. To je razlog što se spasava više neznabožaca nego li hrišćana, prema onome što je Gospod rekao kod Luke 13:23, 28-30), kao i da sva deca pripadaju Gospodovom carstvu (Mateja 18:10, 14, 19:14; Luka 18:16).