5804. I brata najmlađega (dijete njegove starosti). Da ovo pretstabvja istinu koja je nova, vidi se iz reprezentacije Benjamina, koji je ovde dijete, najmlađe, što je istina (o kojoj gore 5801; i da je dijete ili sin, što je istina, br. 489, 1147, 3373); i iz značenja starosti, što je novost života (obnavljanje života?)(br, 3492, 4220, 4676). Stoga je jasno da dijete starosti, najmlađe označava istinu koja je nova. Ovakav je ovo slučaj. Čovek koji se preporađa, to jest, koji postaje duhovan, prvo se uvodi u dobro preko istina; jer čovek ne zna šta je duhovno dobro, ili što je isto, Hrišćansko dobro, osim preko istine, odnosno preko doktrine izvedene iz Reči. On se uvodi u dobro na ovaj način. Kasnije, kad je već uveden, njega više ne vodi istina u dobro, nego ga dobro vodi u istinu, jer tada ne samo da vidi od dobra istine kje je i pre znao, nego ga dobro vodi u nove istine, koje nije znao niti je mogao znati ranije; jer čežnja za istinom prati dobro, jer kao da se dobro hrani njima i usavršava preko njih. Ove se nove istine jako razlikuju od onih koje je prethodno znao; jer one koje je pre zano, imale su samo malo života, dok ove koje sada stiče, žive od dobra. Kada čovk dođe u dobro pomoću istine, on je Izrailj; a istina koju tada prima od dobra, to jest, preko dobra od Gospoda, je nova istina, koja je pretstavljena Benjaminom dok je bio sa svojm ocem. Pomoću ovoga dobra čovek postaje plodan u Prirodnom, rađa bezbroj istina gde njegova plodnost po prvi put postaje kao drvo sa dobrim plodovima, a postuno i kao vrt. Iz svega ovoga očito je na šta se misli pod novom istinom koja dolazi od duhovnog dobra.