297. Nebeska dobrota nije obučena, jer je ona nešto najdublje i jer je nevina; nebesko-duhovna dobrota je prvo pokrivena, a onda i prirodna dobrota, jer su ove više spoljašnje i zbog toga se upoređuju s haljinama i nazivaju njima; kao kod Jezekilja, govoreći o Drevnoj crkvi:

I obukoh ti vezenu haljinu, i obukoh ti crevlje od jazavca, i opasah te tankim platnom, i pomazah te uljem. (Jezekilj 16:10).

Probudi se, probudi se, obuci se u silu svoju, Sione; obuci krasne haljine svoje, Jerusalime, grade sveti; jer neće više ući u tebe neobrezani i nečisti. (Izaija 52:1).

I u Otkrivenju:

Ali imaš i malo imena u Sardu, koji ne opoganiše haljina i hodiće sa mnom u bijelima, jer su dostojni. Koji pobijedi, on će se obući u haljine bijele, i neću izbrisati imena njegova iz Knjige života, i priznaću ime njegovo pred ocem svojijem i pred anđelima njegovijem. (Otkrivenju 3:4, 5)

Isto tako se kaže za dvadeset četiri starešine da su bile obučene u haljine bijele Otkrivenju 4:4. Tako su više spoljašnje dobrote, a to su nebesko-duhovna i prirodna, haljine; stoga su oni koji su obdareni dobrotom ljubavi prema bližnjemu u Nebu obučeni u blistave haljine; ali ovde, jer su još uvek u telu, u haljine od kože.