Nebeske Tajne # 2435
2435. Ne ću zatrti grada, za koji reče: da ovo označavva da ovako neće nestati, to jest čovek kod koga je istina u kojoj je dobro, vidi se iz značenja grfada, a to je istina, vidi br. 402, 2268, 2428. Bilo j o predmet rasprave od pradrevnih vremena, štp je prvo-rođeno u crkvi, ljujbav prema bližnjemu ili vera, jer se preko istina vere čovek iznova rađa i postaje crkva. Askli oni koji su davali prednost veri, i smatrali je prvorođenim, svi su pali u jeresi i u obmane, te su na kraju potpuno ugasili ljubav prema bližnjemu. Tako čitamo o kainu, kojimje označena takva vera, da je na kraja ubio svoga brata Avelja, kojim je označena ljubav prema bližnjemu. Na sličan nači, kasnije čitamo o Ruvinu (Rubinu) m prvo-rođenom sinu jakovljevom, kojim je označena vera, da je okaljao postelju oca svojega (prim prev. ležući s onočom oc svojega) (Postanje 35:22), 49:4), pa je tako postao nedostojan, zbog čega je pravo prvorođenog dato Josipu (Post. (48:5; 1 Dnevnika 5:1). Otuda sve razmirice a i zakoni o, u Reči, o prvo-rođenim, . Razlog za ovu raspravo bioo je to, što nisu znalik, a i danas ne znaju, da čovek ima samo onoliko vere koliko ima ljjbai ka bližnjemu, i da, dok se iznovarađa, ljujba ka bčižnjem sastaje se s verom ili, što je isto, dobro se sreće s istinom, i ono ulazi i prilagođava se na sve u veri, i tako čini veru verom; pa je tako ljubav ka bližnjemu prvo-rođeni u crkvi, iako čoveku izgledada je obrnuto, vidi br. 352, 367. Sli pošto će se ovaj predmet razmatrati u onome što sledi, tzo će će vie biti rečeno o ovome, po Gospodovoj Božanskoj milosti.
Postanak 19
1
A uveče dođoše dva anđela u Sodom; a Lot seđaše na vratima sodomskim; i kad ih ugleda, ustade te ih srete, i pokloni se licem do zemlje,
2
I reče: Hodite, gospodo, u kuću sluge svog, i prenoćite i operite noge svoje; pa sutra rano kad ustanete pođite svojim putem. A oni rekoše: Ne, nego ćemo prenoćiti na ulici.
3
Ali on navali na njih, te se uvratiše k njemu i uđoše u kuću njegovu, i on ih ugosti, i ispeče hlebova presnih, i jedoše.
4
I još ne behu legli, a građani Sodomljani slegoše se oko kuće, staro i mlado, sav narod sa svih krajeva,
5
I vikahu Lota i govorahu mu: Gde su ljudi što dođoše sinoćk tebi? Izvedi ih k nama da ih poznamo.
6
A Lot iziđe k njima pred vrata zatvorivši vrata za sobom,
7
I reče im: Nemojte, braćo, činiti zla.
8
Evo imam dve kćeri, koje još ne poznaše čoveka; njih ću vam izvesti, pa činite s njima šta vam je volja; samo ne dirajte u ove ljude, jer su zato ušli pod moj krov.
9
A oni rekoše: Hodi amo. Pa onda rekoše: Ovaj je sam došao amo da živi kao došljak, pa još hoće da nam sudi; sad ćemo tebi učiniti gore nego njima. Pa navališe jako na čoveka, na Lota, i stadoše istavljati vrata.
10
A ona dva čoveka digoše ruke, i uvukoše Lota sebi u kuću, i zatvoriše vrata.
11
A ljude što behu pred vratima kućnim ujedanput oslepiše od najmanjeg do najvećeg, te ne mogahu naći vrata.
12
Tada ona dva čoveka rekoše Lotu: Ako imaš ovde još koga svog, ili zeta ili sina ili kćer, ili koga god svog u ovom gradu, gledaj nek idu odavde;
13
Jer hoćemo da zatremo mesto ovo, jer je vika njihova velika pred Gospodom, pa nas posla Gospod da ga zatremo.
14
I iziđe Lot, i kaza zetovima svojim, za koje htede dati kćeri svoje, i reče im: Ustajte, idite iz mesta ovog, jer će sada zatrti Gospod grad ovaj. Ali se zetovima njegovim učini da se šali.
15
A kad zora zabele, navališe anđeli na Lota govoreći: ustani, uzmi ženu svoju, i dve kćeri svoje koje su tu, da ne pogineš u bezakonju grada tog.
16
A on se stade ščinjati, te ljudi uzeše za ruku njega i ženu njegovu i dve kćeri njegove, jer ga beše žao Gospodu i izvedoše ga i pustiše ga iza grada.
17
I kad ih izvedoše napolje, reče jedan: Izbavi dušu svoju i ne obziri se natrag i u celoj ovoj ravni da nisi stao; beži na ono brdo da ne pogineš.
18
A Lot im reče: Nemoj, Gospode!
19
Gle, sluga tvoj nađe milost pred Tobom, i milost je Tvoja prevelika koju mi učini sačuvavši mi život; ali ne mogu uteći na brdo da me ne stigne zlo i ne poginem.
20
Eno grad blizu; onamo se može uteći, a mali je; da bežimo onamo; ta mali je, te ću ostati živ.
21
A on mu reče: Eto poslušaću te i zato, i neću zatrti grada, za koji reče.
22
Brže beži onamo; jer ne mogu činiti ništa dok ne stigneš onamo. Zato se prozva onaj grad Sigor.
23
I kad sunce ogranu po zemlji, Lot dođe u Sigor.
24
Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja,
25
I zatre one gradove i svu onu ravan, i sve ljude u gradovima i rod zemaljski.
26
Ali žena Lotova beše se obazrela idući za njim, i posta slan kamen.
27
A sutradan rano ustavši Avram, otide na mesto gde je stajao pred Gospodom;
28
I pogleda na Sodom i Gomor i svu okolinu po onoj ravni, i ugleda, a to se dizaše dim od zemlje kao dim iz peći.
29
Ali kad Bog zatiraše gradove u onoj ravni, opomenu se Bog Avrama, i izvede Lota iz propasti kad zatre gradove gde živeše Lot.
30
A Lot otide iz Sigora i stani se na onom brdu s dve kćeri svoje, jer se bojaše ostati u Sigoru; i živeše u pećini s dve kćeri svoje.
31
A starija reče mlađoj: Naš je otac star, a nema nikoga na zemlji da dođe k nama, kao što je običaj po svoj zemlji.
32
Hajde da damo ocu vina neka se opije, pa da legnemo s njim, eda bismo sačuvale seme ocu svom.
33
I dadoše ocu vina onu noć; i došavši starija leže s ocem svojim, i on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade.
34
A sutradan reče starija mlađoj: Gle, noćas spavah s ocem svojim. Da mu damo vina i doveče, pa idi ti i lezi s njim, eda bismo sačuvale seme ocu svom.
35
Pa i to veče dadoše ocu vina, i ustavši mlađa leže s njim, i on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade.
36
I obe kćeri Lotove zatrudneše od oca svog.
37
I starija rodi sina, i nadede mu ime Moav; od njega su Moavci do današnjeg dana.
38
Pa i mlađa rodi sina, i nadede mu ime Ven-Amije; od njega su Amonci do današnjeg dana.
