4460. Pa rekoše, jer osramoti Dinu sestru njihovu. Da ovo označava da uvođenje i povezanost, koji nije moglo biti drugačije, trebalo je da bude prilaženjem, može se videti kroz objašnjenje reči, on je uze i leže s njom, i osramoti je, čime se označava da nije bilo drugoga načina da se ova istina poveže s osećanjem istine koja j značenim Jakoljevim sinovima njenom braćom (br. 5533).

Da ju je osramotio, ovde ima slično značenje.

4307. Da se u unutrašnjem istorijskom smislu rečima Jakov zapita i reče: Kaži mi kako ti je ime? označavaju zli duhovi, može se videti iz mnogih stvari u ovome smislu, u kojemu se ove reči i one koje slede, odnose na Jakovljevo potomstvo; jer se unutrašnji smisao određuje njegovom primenom na predmet o kome se govori. Da nisu dobri nego zli duhovi predstavljeni onim (čovekom) koji se rvao s Jakovom, može se videti iz toga štorvanje označava iskušenje (br. 3927, 3928, 4274); a dobri duhovi nikad nisu uzrok iskušenja, nego zli, jer iskušavanje je izazivanje zla i obmane koji su kod čoveka (br. 741, 751, 761, 1820, 4249, 4299). Dobri duhovi i anđeli nikada ne izazivaju zla i obmane, nego brane čovekaod njih, i savijaju ih ka dobru; jer dobre duhove vodi Gospod, a od Gospoda proističe samo sveto dobro i sveta istina. Da Gospod ne kuša nikoga, dobro je poznato iz primljeneog nauka u crkvi, a može se videti i gore (br. 1875, 2768). Iz ovoga, kako z toga što je Jakovljevo potomstvo podleglo u svakom iskušenju, kako u pustinji tako i posle, jasno je da nisu dobri, nego zli duhovi označeni onim koji se rvao s Jakovom. Štaviše, ta nacija, koja je ovde označena Jakovom, nije bila u duhovnoj i nebeskoj ljubavi, nego u telesnoj i svetskoj ljubavi (br. 4281, 4288-4290, 4293); a prisustvo duhova kod čoveka određuje se u skladu s njegovim ljubavima; dobri duhovi i anđei prisutni sukod onih koji su u duhovnoj i nebeskoj ljubavi, a zli duhovi kod onih koji su u telesnoj i svetskoj ljubavi; i to je tako u toj meri, da svako može da zna kakvi su duhovi oko njega samo ako posmatra kakve su mu ljubavi, ili što je isto, kakvi su njegovi ciljevi.

2. Razlog da se duh nazvao Bogom bio je taj što je Jakov ovo verovao, kao i njegovo potomstvo, koje je neprestano verovalo da je Jehova u njihovom spoljašnjem, dok je Jehova bio prisutan (kod njih) samo preko reprezentativa, kao što će biti jasno iz onoga što sledi. Oni su isto tako verovali da Jehova uvodi u iskušenje, da svo zlo dolazi od Njega, i da kad su bili kažnjeni, da je On bio u gnevu i u besu. Iz tog razloga tako je to izraženo i u Reči, u skladu s njihovim verovanjem; a u stvari, Jehova nikada ne uvodi u iskušenja, niti ima bilo kakvog zla u Njemu, niti je On ikada gnevan, a još manje besan (br. 223, 245, 592, 696, 1093, 1683, 1874, 1875, 2395, 3605, 3614). Ovo je bio razlog da onaj koji se rvao, da nije hteo da kaže svoje ime. Da je u unutrašnjem duhovnom smislu, onim koji se rvao s Jakovomoznačeno anđeosko nebo (br. 4295), je stoga što je Gospod, koji je u najvišem smislu tamo predstavljen Jakovom, dopustio da Ga iskušavaju i anđeli; i dasu anđeli tada bili ostavljeni u svom propriumu, bilo je pokazano u pomenuom broju. ?